أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ إِسْمَاعِيلَ بْنِ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ حَدَّثَنَا إِسْحَاقُ بْنُ يُوسُفَ الأَزْرَقُ، عَنْ زَكَرِيَّا بْنِ أَبِي زَائِدَةَ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، عَنِ الْبَرَاءِ بْنِ عَازِبٍ، قَالَ قَدِمَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم الْمَدِينَةَ فَصَلَّى نَحْوَ بَيْتِ الْمَقْدِسِ سِتَّةَ عَشَرَ شَهْرًا ثُمَّ وُجِّهَ إِلَى الْكَعْبَةِ فَمَرَّ رَجُلٌ قَدْ كَانَ صَلَّى مَعَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم عَلَى قَوْمٍ مِنَ الأَنْصَارِ فَقَالَ أَشْهَدُ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَدْ وُجِّهَ إِلَى الْكَعْبَةِ . فَانْحَرَفُوا إِلَى الْكَعْبَةِ .
Бизга Муҳаммад ибн Исмоил ибн Иброҳим хабар бериб, деди: бизга Ишоқ ибн Юсуф ал-Азрақ ривоят қилди, Закариё ибн Абу Зоидадан, у Абу Ишоқдан, у ал-Баро ибн Озибдан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Мадинага келдилар ва ўн олти ой Байтул-Мақдис томон намоз ўқидилар. Сўнг Каъбага (юзланишга) буюрилдилар. Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан намоз ўқиган бир киши ансорлардан бўлган бир қавм ёнидан ўтиб: «Мен гувоҳлик бераманки, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Каъбага (юзланишга) буюрилдилар,» деди. Бас, улар Каъбага буралишди.
أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، عَنْ مَالِكِ بْنِ أَنَسٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ دِينَارٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، قَالَ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يُصَلِّي عَلَى رَاحِلَتِهِ فِي السَّفَرِ حَيْثُمَا تَوَجَّهَتْ بِهِ . قَالَ مَالِكٌ قَالَ عَبْدُ اللَّهِ بْنُ دِينَارٍ وَكَانَ ابْنُ عُمَرَ يَفْعَلُ ذَلِكَ .
Бизга Қутайба хабар берди, Молик ибн Анасдан, у Абдуллоҳ ибн Динордан, у Ибн Умардан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) сафарда уловлари устида, у (улов) қайси томонга юзланса, ўша томонга (қараб) намоз ўқир эдилар. Молик деди: Абдуллоҳ ибн Динор деди: «Ибн Умар ҳам шундай қилар эди.»
أَخْبَرَنَا عِيسَى بْنُ حَمَّادٍ، قَالَ حَدَّثَنَا ابْنُ وَهْبٍ، قَالَ أَخْبَرَنِي يُونُسُ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنْ سَالِمٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يُصَلِّي عَلَى الرَّاحِلَةِ قِبَلَ أَىِّ وَجْهٍ تَوَجَّهُ بِهِ وَيُوتِرُ عَلَيْهَا غَيْرَ أَنَّهُ لاَ يُصَلِّي عَلَيْهَا الْمَكْتُوبَةَ .
Бизга Исо ибн Ҳаммод хабар бериб, деди: бизга Ибн Ваҳб ривоят қилди, у деди: менга Юнус хабар берди, Ибн Шиҳобдан, у Солимдан, у Абдуллоҳдан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) уловлари устида, у қайси томонга юзланса, ўша томонга (қараб) намоз ўқир ва унинг устида витр ҳам ўқир эдилар. Фақат унинг устида фарз (намоз)ни ўқимас эдилар.
أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، عَنْ مَالِكٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ دِينَارٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، قَالَ بَيْنَمَا النَّاسُ بِقُبَاءٍ فِي صَلاَةِ الصُّبْحِ جَاءَهُمْ آتٍ فَقَالَ إِنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَدْ أُنْزِلَ عَلَيْهِ اللَّيْلَةَ قُرْآنٌ وَقَدْ أُمِرَ أَنْ يَسْتَقْبِلَ الْقِبْلَةَ . فَاسْتَقْبَلُوهَا وَكَانَتْ وُجُوهُهُمْ إِلَى الشَّامِ فَاسْتَدَارُوا إِلَى الْكَعْبَةِ .
Бизга Қутайба хабар берди, Моликдан, у Абдуллоҳ ибн Динордан, у Ибн Умардан (ривоят қилдики), у деди: Одамлар Қубода бомдод намозида турганларида, уларнинг олдига бир келгувчи келиб: «Албатта, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га бу кеча Қуръон нозил қилинди ва у Каъбага юзланишга буюрилди,» деди. Бас, улар унга (Каъбага) юзландилар. Юзлари Шом томонга эди, улар Каъба томон бурилишди.
أَخْبَرَنَا الْعَبَّاسُ بْنُ مُحَمَّدٍ الدُّورِيُّ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ يَزِيدَ، قَالَ حَدَّثَنَا حَيْوَةُ بْنُ شُرَيْحٍ، عَنْ أَبِي الأَسْوَدِ، عَنْ عُرْوَةَ، عَنْ عَائِشَةَ، - رضى الله عنها - قَالَتْ سُئِلَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي غَزْوَةِ تَبُوكَ عَنْ سُتْرَةِ الْمُصَلِّي فَقَالَ " مِثْلُ مُؤْخِرَةِ الرَّحْلِ " .
Бизга ал-Аббос ибн Муҳаммад ад-Дуурий хабар бериб, деди: бизга Абдуллоҳ ибн Язид ривоят қилди, у деди: бизга Ҳайва ибн Шурайҳ ривоят қилди, Абул-Асваддан, у Урвадан, у Оиша (розияллаҳу анҳо)дан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан Табук ғазотида намоз ўқигувчининг сутраси ҳақида сўралганда, у: «Кажаванинг орқа ёғочи мисли (баландликда бўлсин),» дедилар.
أَخْبَرَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ سَعِيدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى، عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ، قَالَ أَنْبَأَنَا نَافِعٌ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ كَانَ يَرْكُزُ الْحَرْبَةَ ثُمَّ يُصَلِّي إِلَيْهَا .
Бизга Убайдуллоҳ ибн Саид хабар бериб, деди: бизга Яҳё ривоят қилди, Убайдуллоҳдан, у деди: бизга Нофеъ хабар берди, Ибн Умардан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилдики), у деди: У (соллаллаҳу алайҳи васаллам) найзани санчиб қўйиб, сўнг унга (қараб) намоз ўқир эдилар.
أَخْبَرَنَا عَلِيُّ بْنُ حُجْرٍ، وَإِسْحَاقُ بْنُ مَنْصُورٍ، قَالاَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ صَفْوَانَ بْنِ سُلَيْمٍ، عَنْ نَافِعِ بْنِ جُبَيْرٍ، عَنْ سَهْلِ بْنِ أَبِي حَثْمَةَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِذَا صَلَّى أَحَدُكُمْ إِلَى سُتْرَةٍ فَلْيَدْنُ مِنْهَا لاَ يَقْطَعُ الشَّيْطَانُ عَلَيْهِ صَلاَتَهُ " .
Бизга Али ибн Ҳужр ва Ишоқ ибн Мансур хабар бериб, дедилар: бизга Суфён ривоят қилди, Сафвон ибн Сулаймдан, у Нофеъ ибн Жубайрдан, у Саҳл ибн Абу Ҳасмадан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Бирингиз бир сутрага (қараб) намоз ўқиса, унга яқинлашсин, шайтон унинг намозини бўлиб қўймасин,» дедилар.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ سَلَمَةَ، وَالْحَارِثُ بْنُ مِسْكِينٍ، قِرَاءَةً عَلَيْهِ وَأَنَا أَسْمَعُ، عَنِ ابْنِ الْقَاسِمِ، قَالَ حَدَّثَنِي مَالِكٌ، عَنْ نَافِعٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُمَرَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم دَخَلَ الْكَعْبَةَ هُوَ وَأُسَامَةُ بْنُ زَيْدٍ وَبِلاَلٌ وَعُثْمَانُ بْنُ طَلْحَةَ الْحَجَبِيُّ فَأَغْلَقَهَا عَلَيْهِ قَالَ عَبْدُ اللَّهِ بْنُ عُمَرَ فَسَأَلْتُ بِلاَلاً حِينَ خَرَجَ مَاذَا صَنَعَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ جَعَلَ عَمُودًا عَنْ يَسَارِهِ وَعَمُودَيْنِ عَنْ يَمِينِهِ وَثَلاَثَةَ أَعْمِدَةٍ وَرَاءَهُ - وَكَانَ الْبَيْتُ يَوْمَئِذٍ عَلَى سِتَّةِ أَعْمِدَةٍ - ثُمَّ صَلَّى وَجَعَلَ بَيْنَهُ وَبَيْنَ الْجِدَارِ نَحْوًا مِنْ ثَلاَثَةِ أَذْرُعٍ .
Бизга Муҳаммад ибн Салама ва ал-Ҳорис ибн Мискин — унга ўқиб берилганда мен эшитиб турардим — хабар бериб, Ибнул-Қосимдан, у деди: менга Молик ривоят қилди, Нофеъдан, у Абдуллоҳ ибн Умардан (ривоят қилдики): Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Каъбага ўзлари, Усома ибн Зайд, Билол ва Усмон ибн Талҳа ал-Ҳажабий билан кирдилар, сўнг эшикни ичкаридан ёпдилар. Абдуллоҳ ибн Умар деди: «(Билол) чиққанида ундан: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) нима қилдилар?» деб сўрадим. У деди: «У бир устунни чап томонига, икки устунни ўнг томонига ва уч устунни орқасига қилиб олдилар — ўша кунлари Байт (Каъба) олти устун устида эди — сўнг намоз ўқидилар ва ўзлари билан девор ўртасида тахминан уч тирсак (масофа) қолдирдилар.»
أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ عَلِيٍّ، قَالَ أَنْبَأَنَا يَزِيدُ، قَالَ حَدَّثَنَا يُونُسُ، عَنْ حُمَيْدِ بْنِ هِلاَلٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ الصَّامِتِ، عَنْ أَبِي ذَرٍّ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِذَا كَانَ أَحَدُكُمْ قَائِمًا يُصَلِّي فَإِنَّهُ يَسْتُرُهُ إِذَا كَانَ بَيْنَ يَدَيْهِ مِثْلُ آخِرَةِ الرَّحْلِ فَإِنْ لَمْ يَكُنْ بَيْنَ يَدَيْهِ مِثْلُ آخِرَةِ الرَّحْلِ فَإِنَّهُ يَقْطَعُ صَلاَتَهُ الْمَرْأَةُ وَالْحِمَارُ وَالْكَلْبُ الأَسْوَدُ " . قُلْتُ مَا بَالُ الأَسْوَدِ مِنَ الأَصْفَرِ مِنَ الأَحْمَرِ فَقَالَ سَأَلْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَمَا سَأَلْتَنِي فَقَالَ " الْكَلْبُ الأَسْوَدُ شَيْطَانٌ " .
Бизга Амр ибн Али хабар бериб, деди: бизга Язид хабар берди, у деди: бизга Юнус ривоят қилди, Ҳумайд ибн Ҳилолдан, у Абдуллоҳ ибн ас-Сомитдан, у Абу Заррдан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Бирингиз тик туриб намоз ўқиётганда, агар олдида кажаванинг орқа ёғочи мисли (нарса) бўлса, у (нарса) уни тўсиб туради. Агар олдида кажаванинг орқа ёғочи мисли (нарса) бўлмаса, аёл, эшак ва қора ит унинг намозини бўлиб қўяди,» дедилар. Мен: «Қоранинг сариқ ва қизилдан нима фарқи бор?» дедим. У: «Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан худди сен мендан сўраганингдек сўраган эдим, шунда у: «Қора ит шайтондир,» дедилар,» деди.
أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ عَلِيٍّ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ سَعِيدٍ، قَالَ حَدَّثَنِي شُعْبَةُ، وَهِشَامٌ، عَنْ قَتَادَةَ، قَالَ قُلْتُ لِجَابِرِ بْنِ زَيْدٍ مَا يَقْطَعُ الصَّلاَةَ قَالَ كَانَ ابْنُ عَبَّاسٍ يَقُولُ الْمَرْأَةُ الْحَائِضُ وَالْكَلْبُ . قَالَ يَحْيَى رَفَعَهُ شُعْبَةُ .
Бизга Амр ибн Али хабар бериб, деди: бизга Яҳё ибн Саид ривоят қилди, у деди: менга Шуъба ва Ҳишом ривоят қилди, Қатодадан, у деди: Мен Жобир ибн Зайдга: «Намозни нима бўлади (бекор қилади)?» дедим. У деди: «Ибн Аббос: «Ҳайзли аёл ва ит,» дер эди.» Яҳё деди: «Шуъба уни (Пайғамбарга) марфуъ қилди.»
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ مَنْصُورٍ، عَنْ سُفْيَانَ، قَالَ حَدَّثَنَا الزُّهْرِيُّ، قَالَ أَخْبَرَنِي عُبَيْدُ اللَّهِ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ جِئْتُ أَنَا وَالْفَضْلُ، عَلَى أَتَانٍ لَنَا وَرَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يُصَلِّي بِالنَّاسِ بِعَرَفَةَ ثُمَّ ذَكَرَ كَلِمَةً مَعْنَاهَا فَمَرَرْنَا عَلَى بَعْضِ الصَّفِّ فَنَزَلْنَا وَتَرَكْنَاهَا تَرْتَعُ فَلَمْ يَقُلْ لَنَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم شَيْئًا .
Бизга Муҳаммад ибн Мансур хабар берди, Суфёндан, у деди: бизга аз-Зуҳрий ривоят қилди, у деди: менга Убайдуллоҳ хабар берди, Ибн Аббосдан (ривоят қилдики), у деди: Мен ва Фазл ўзимизнинг бир урғочи эшакда келяпмиз, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) эса Арафотда одамларга (имом бўлиб) намоз ўқиб бераётган эдилар. Сўнг (рови) маъноси шундай бўлган бир сўзни эслатди: Биз сафнинг бир қисмидан ўтдик, сўнг тушиб, уни (эшакни) ўтлаб юришига ташлаб қўйдик. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бизга ҳеч нарса демадилар.
أَخْبَرَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ خَالِدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا حَجَّاجٌ، قَالَ قَالَ ابْنُ جُرَيْجٍ أَخْبَرَنِي مُحَمَّدُ بْنُ عُمَرَ بْنِ عَلِيٍّ، عَنْ عَبَّاسِ بْنِ عُبَيْدِ اللَّهِ بْنِ عَبَّاسٍ، عَنِ الْفَضْلِ بْنِ الْعَبَّاسِ، قَالَ زَارَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَبَّاسًا فِي بَادِيَةٍ لَنَا وَلَنَا كُلَيْبَةٌ وَحِمَارَةٌ تَرْعَى فَصَلَّى النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم الْعَصْرَ وَهُمَا بَيْنَ يَدَيْهِ فَلَمْ يُزْجَرَا وَلَمْ يُؤَخَّرَا .
Бизга Абдурраҳмон ибн Холид хабар бериб, деди: бизга Ҳажжож ривоят қилди, у деди: Ибн Журайж деди: менга Муҳаммад ибн Умар ибн Али хабар берди, Аббос ибн Убайдуллоҳ ибн Аббосдан, у Фазл ибн ал-Аббосдан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бизнинг бир бадиямизда (чўл еримизда) Аббосни зиёрат қилдилар. Бизнинг бир кучукчамиз ва ўтлаб юрган бир урғочи эшакимиз бор эди. Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) аср намозини ўқидилар, улар эса у кишининг олдида эди, на ҳайдаб юборилди, на орқага сурилди.
أَخْبَرَنَا أَبُو الأَشْعَثِ، قَالَ حَدَّثَنَا خَالِدٌ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، أَنَّ الْحَكَمَ، أَخْبَرَهُ قَالَ سَمِعْتُ يَحْيَى بْنَ الْجَزَّارِ، يُحَدِّثُ عَنْ صُهَيْبٍ، قَالَ سَمِعْتُ ابْنَ عَبَّاسٍ، يُحَدِّثُ أَنَّهُ مَرَّ بَيْنَ يَدَىْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم هُوَ وَغُلاَمٌ مِنْ بَنِي هَاشِمٍ عَلَى حِمَارٍ بَيْنَ يَدَىْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَهُوَ يُصَلِّي فَنَزَلُوا وَدَخَلُوا مَعَهُ فَصَلَّوْا وَلَمْ يَنْصَرِفْ فَجَاءَتْ جَارِيَتَانِ تَسْعَيَانِ مِنْ بَنِي عَبْدِ الْمُطَّلِبِ فَأَخَذَتَا بِرُكْبَتَيْهِ فَفَرَعَ بَيْنَهُمَا وَلَمْ يَنْصَرِفْ .
Бизга Абул-Ашъас хабар бериб, деди: бизга Холид ривоят қилди, у деди: бизга Шуъба ривоят қилдики: ал-Ҳакам унга хабар бериб деди: Мен Яҳё ибн ал-Жаззорни Суҳайбдан ривоят қилиб гапираётганини эшитдим, у деди: Мен Ибн Аббосни гапираётганини эшитдим: У ўзи ва Бану Ҳошимдан бир ўғил бола эшак устида Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдидан ўтди, у (соллаллаҳу алайҳи васаллам) эса намоз ўқиётган эдилар. Бас, улар тушиб, у билан бирга (намозга) кириб ўқидилар, у (соллаллаҳу алайҳи васаллам) намозни тўхтатмадилар. Сўнг Бану Абдулмутталибдан икки қизча югуриб келиб, унинг тиззаларидан ушладилар. Бас, у (соллаллаҳу алайҳи васаллам) уларни бир-биридан ажратдилар, аммо намозни тўхтатмадилар.
أَخْبَرَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ مَسْعُودٍ، قَالَ حَدَّثَنَا خَالِدٌ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ مَنْصُورٍ، عَنْ إِبْرَاهِيمَ، عَنِ الأَسْوَدِ، عَنْ عَائِشَةَ، - رضى الله عنها - قَالَتْ كُنْتُ بَيْنَ يَدَىْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَهُوَ يُصَلِّي فَإِذَا أَرَدْتُ أَنْ أَقُومَ كَرِهْتُ أَنْ أَقُومَ - فَأَمُرَّ بَيْنَ يَدَيْهِ - انْسَلَلْتُ انْسِلاَلاً .
Бизга Исмоил ибн Масъуд хабар берди, у деди: бизга Холид ривоят қилди, у деди: бизга Шуъба ривоят қилди, Мансурдан, у Иброҳимдан, у ал-Асваддан, у Оиша (розияллаҳу анҳо)дан (ривоят қилди). У деди: «Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдиларида эдим, У эса намоз ўқиётган эдилар. Қачонки турмоқчи бўлсам, олдиларидан ўтиб туришни ёқтирмасдим, шунинг учун оҳиста сирғалиб чиқиб кетардим.»
أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، عَنْ مَالِكٍ، عَنْ أَبِي النَّضْرِ، عَنْ بُسْرِ بْنِ سَعِيدٍ، أَنَّ زَيْدَ بْنَ خَالِدٍ، أَرْسَلَهُ إِلَى أَبِي جُهَيْمٍ يَسْأَلُهُ مَاذَا سَمِعَ مِنْ، رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ فِي الْمَارِّ بَيْنَ يَدَىِ الْمُصَلِّي فَقَالَ أَبُو جُهَيْمٍ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " لَوْ يَعْلَمُ الْمَارُّ بَيْنَ يَدَىِ الْمُصَلِّي مَاذَا عَلَيْهِ لَكَانَ أَنْ يَقِفَ أَرْبَعِينَ خَيْرًا لَهُ مِنْ أَنْ يَمُرَّ بَيْنَ يَدَيْهِ " .
Бизга Қутайба хабар берди, Моликдан, у Абун-Назрдан, у Буср ибн Саиддан (ривоят қилдики), Зайд ибн Холид уни Абу Жуҳаймнинг олдига юбориб, намоз ўқиётган кишининг олдидан ўтувчи тўғрисида Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан нима эшитганини сўратди. Абу Жуҳайм деди: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Агар намоз ўқиётган кишининг олдидан ўтувчи бунда ўзига (қанчалик гуноҳ) борлигини билса эди, унинг олдидан ўтгандан кўра қирқ (муддат) кутиб туриши ўзи учун яхшироқ бўларди,» дедилар.»
أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، عَنْ مَالِكٍ، عَنْ زَيْدِ بْنِ أَسْلَمَ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ أَبِي سَعِيدٍ، عَنْ أَبِي سَعِيدٍ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " إِذَا كَانَ أَحَدُكُمْ يُصَلِّي فَلاَ يَدَعْ أَحَدًا أَنْ يَمُرَّ بَيْنَ يَدَيْهِ فَإِنْ أَبَى فَلْيُقَاتِلْهُ " .
Бизга Қутайба хабар берди, Моликдан, у Зайд ибн Асламдан, у Абдурраҳмон ибн Абу Саиддан, у Абу Саиддан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Қачонки бирингиз намоз ўқиётган бўлса, ҳеч кимни олдидан ўтишга қўймасин. Агар (ўтувчи) бош тортса, уни қайтарсин,» дедилар.
أَخْبَرَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ أَنْبَأَنَا عِيسَى بْنُ يُونُسَ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الْمَلِكِ بْنُ عَبْدِ الْعَزِيزِ بْنِ جُرَيْجٍ، عَنْ كَثِيرِ بْنِ كَثِيرٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ جَدِّهِ، قَالَ رَأَيْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم طَافَ بِالْبَيْتِ سَبْعًا ثُمَّ صَلَّى رَكْعَتَيْنِ بِحِذَائِهِ فِي حَاشِيَةِ الْمَقَامِ وَلَيْسَ بَيْنَهُ وَبَيْنَ الطُّوَّافِ أَحَدٌ .
Бизга Ишоқ ибн Иброҳим хабар берди, у деди: бизга Ийсо ибн Юнус хабар берди, у деди: бизга Абдулмалик ибн Абдулазиз ибн Журайж ривоят қилди, Касир ибн Касирдан, у отасидан, у бобосидан (ривоят қилиб) деди: «Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни Байтни етти марта тавоф қилганларини, сўнг Мақомнинг четида унга қарата икки ракаат намоз ўқиганларини кўрдим. У билан тавоф қилувчилар орасида эса ҳеч ким йўқ эди.»
أَخْبَرَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ سَعِيدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى، عَنْ هِشَامٍ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبِي، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يُصَلِّي مِنَ اللَّيْلِ وَأَنَا رَاقِدَةٌ مُعْتَرِضَةٌ بَيْنَهُ وَبَيْنَ الْقِبْلَةِ عَلَى فِرَاشِهِ فَإِذَا أَرَادَ أَنْ يُوتِرَ أَيْقَظَنِي فَأَوْتَرْتُ .
Бизга Убайдуллоҳ ибн Саид хабар берди, у деди: бизга Яҳё ривоят қилди, Ҳишомдан, у деди: бизга отам ривоят қилди, Оишадан, у деди: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) кечаси намоз ўқирдилар, мен эса У билан қибла орасида У Зотнинг тўшакларида кўндаланг ётган ҳолда ухлаб ётардим. Қачонки витр ўқимоқчи бўлсалар, мени уйғотардилар, мен ҳам витр ўқирдим.»
أَخْبَرَنَا عَلِيُّ بْنُ حُجْرٍ، قَالَ حَدَّثَنَا الْوَلِيدُ، عَنِ ابْنِ جَابِرٍ، عَنْ بُسْرِ بْنِ عُبَيْدِ اللَّهِ، عَنْ وَاثِلَةَ بْنِ الأَسْقَعِ، عَنْ أَبِي مَرْثَدٍ الْغَنَوِيِّ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " لاَ تُصَلُّوا إِلَى الْقُبُورِ وَلاَ تَجْلِسُوا عَلَيْهَا " .
Бизга Али ибн Ҳужр хабар берди, у деди: бизга ал-Валидибн Жобирдан ривоят қилди, у Буср ибн Убайдуллоҳдан, у Восила ибн ал-Асқаъдан, у Абу Марсад ал-Ғанавийдан (ривоят қилиб) деди: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Қабрларга қарата намоз ўқиманглар ва уларнинг устига ўтирманглар,» дедилар.»
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ الأَعْلَى الصَّنْعَانِيُّ، قَالَ حَدَّثَنَا خَالِدٌ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ الْقَاسِمِ، قَالَ سَمِعْتُ الْقَاسِمَ، يُحَدِّثُ عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ كَانَ فِي بَيْتِي ثَوْبٌ فِيهِ تَصَاوِيرُ فَجَعَلْتُهُ إِلَى سَهْوَةٍ فِي الْبَيْتِ فَكَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يُصَلِّي إِلَيْهِ ثُمَّ قَالَ " يَا عَائِشَةُ أَخِّرِيهِ عَنِّي " . فَنَزَعْتُهُ فَجَعَلْتُهُ وَسَائِدَ .
Бизга Муҳаммад ибн Абдул-Аъло ас-Санъоний хабар берди, у деди: бизга Холид ривоят қилди, у деди: бизга Шуъба ривоят қилди, Абдурраҳмон ибн ал-Қосимдан, у деди: мен ал-Қосимни Оишадан ривоят қилиб гапираётганини эшитдим. У деди: «Уйимда суратлари бор бир мато бор эди, мен уни уйдаги токчага осиб қўйдим. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) унга қарата намоз ўқирдилар. Сўнг: «Эй Оиша, буни мендан нари қил,» дедилар. Шунда мен уни олиб ташлаб, ёстиқ қилиб қўйдим.»
أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا اللَّيْثُ، عَنِ ابْنِ عَجْلاَنَ، عَنْ سَعِيدٍ الْمَقْبُرِيِّ، عَنْ أَبِي سَلَمَةَ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ كَانَ لِرَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم حَصِيرَةٌ يَبْسُطُهَا بِالنَّهَارِ وَيَحْتَجِرُهَا بِاللَّيْلِ فَيُصَلِّي فِيهَا فَفَطِنَ لَهُ النَّاسُ فَصَلَّوْا بِصَلاَتِهِ وَبَيْنَهُ وَبَيْنَهُمُ الْحَصِيرَةُ فَقَالَ " اكْلَفُوا مِنَ الْعَمَلِ مَا تُطِيقُونَ فَإِنَّ اللَّهَ عَزَّ وَجَلَّ لاَ يَمَلُّ حَتَّى تَمَلُّوا وَإِنَّ أَحَبَّ الأَعْمَالِ إِلَى اللَّهِ عَزَّ وَجَلَّ أَدْوَمُهُ وَإِنْ قَلَّ " . ثُمَّ تَرَكَ مُصَلاَّهُ ذَلِكَ فَمَا عَادَ لَهُ حَتَّى قَبَضَهُ اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ وَكَانَ إِذَا عَمِلَ عَمَلاً أَثْبَتَهُ .
Бизга Қутайба хабар берди, у деди: бизга ал-Лайс ривоят қилди, Ибн Ажлондан, у Саид ал-Мақбурийдан, у Абу Саламадан, у Оишадан (ривоят қилди). У деди: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг бир бўйраси бор эди. Уни кундузи ёзардилар, кечаси эса (атрофини) тўсиб, унинг ичида намоз ўқирдилар. Одамлар буни пайқаб қолиб, У билан ўзлари орасида бўйра бўлган ҳолда У билан бирга намоз ўқишди. Шунда У: «Амаллардан кучингиз етганича қилинглар, чунки Азиз ва Жалил Аллаҳ, сиз зерикмагунингизча (савоб беришдан) зерикмайди. Албатта, Азиз ва Жалил Аллаҳга энг суюкли амал — оз бўлса-да, доимий бўлганидир,» дедилар. Сўнг ўша намозгоҳларини тарк этдилар ва Азиз ва Жалил Аллаҳ уларни (вафот эттириб) олгунига қадар унга қайтмадилар. У бир амални қилсалар, уни доимий қилардилар.»
أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، عَنْ مَالِكٍ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ الْمُسَيَّبِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، أَنَّ سَائِلاً، سَأَلَ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَنِ الصَّلاَةِ فِي الثَّوْبِ الْوَاحِدِ فَقَالَ " أَوَلِكُلِّكُمْ ثَوْبَانِ " .
Бизга Қутайба ибн Саид хабар берди, Моликдан, у Ибн Шиҳобдан, у Саид ибн ал-Мусайябдан, у Абу Ҳурайрадан (ривоят қилдики), бир сўровчи Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан битта кийимда намоз ўқиш тўғрисида сўради. У: «Ҳаммангизнинг иккитадан кийимингиз борми?» дедилар.
أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، عَنْ مَالِكٍ، عَنْ هِشَامِ بْنِ عُرْوَةَ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عُمَرَ بْنِ أَبِي سَلَمَةَ، أَنَّهُ رَأَى رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يُصَلِّي فِي ثَوْبٍ وَاحِدٍ فِي بَيْتِ أُمِّ سَلَمَةَ وَاضِعًا طَرَفَيْهِ عَلَى عَاتِقَيْهِ .
Бизга Қутайба хабар берди, Моликдан, у Ҳишом ибн Урвадан, у отасидан, у Умар ибн Абу Саламадан (ривоят қилдики), у Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни Умму Саламанинг уйида битта кийимда, унинг икки учини икки елкаларига қўйган ҳолда намоз ўқиётганларини кўрди.
أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا الْعَطَّافُ، عَنْ مُوسَى بْنِ إِبْرَاهِيمَ، عَنْ سَلَمَةَ بْنِ الأَكْوَعِ، قَالَ قُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنِّي لأَكُونُ فِي الصَّيْدِ وَلَيْسَ عَلَىَّ إِلاَّ الْقَمِيصُ أَفَأُصَلِّي فِيهِ قَالَ " وَزُرَّهُ عَلَيْكَ وَلَوْ بِشَوْكَةٍ " .
Бизга Қутайба хабар берди, у деди: бизга ал-Аттоф ривоят қилди, Мусо ибн Иброҳимдан, у Салама ибн ал-Акваъдан (ривоят қилди). У деди: «Мен: «Эй Расулуллаҳ, мен овда бўламан, устимда кўйлакдан бошқа нарса бўлмайди, шунда намоз ўқийверайми?» дедим. У: «Тикон билан бўлса-да, уни ўзингга тугмалаб ол,» дедилар.»
أَخْبَرَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ سَعِيدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى، عَنْ سُفْيَانَ، قَالَ حَدَّثَنِي أَبُو حَازِمٍ، عَنْ سَهْلِ بْنِ سَعْدٍ، قَالَ كَانَ رِجَالٌ يُصَلُّونَ مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَاقِدِينَ أُزْرَهُمْ كَهَيْئَةِ الصِّبْيَانِ فَقِيلَ لِلنِّسَاءِ لاَ تَرْفَعْنَ رُءُوسَكُنَّ حَتَّى يَسْتَوِيَ الرِّجَالُ جُلُوسًا .
Бизга Убайдуллоҳ ибн Саид хабар берди, у деди: бизга Яҳё ривоят қилди, Суфёндан, у деди: менга Абу Ҳозим ривоят қилди, Саҳл ибн Саъддан (ривоят қилиб) деди: «Эркаклар Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан, изорларини болаларнинг ҳолатидай (бел-белидан) боғлаб намоз ўқирдилар. Шунда аёлларга: «Эркаклар тўлиқ ўтириб бўлмагунча бошларингизни кўтарманглар,» дейилди.»
أَخْبَرَنَا شُعَيْبُ بْنُ يُوسُفَ، قَالَ حَدَّثَنَا يَزِيدُ بْنُ هَارُونَ، قَالَ أَنْبَأَنَا عَاصِمٌ، عَنْ عَمْرِو بْنِ سَلِمَةَ، قَالَ لَمَّا رَجَعَ قَوْمِي مِنْ عِنْدِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالُوا إِنَّهُ قَالَ " لِيَؤُمَّكُمْ أَكْثَرُكُمْ قِرَاءَةً لِلْقُرْآنِ " . قَالَ فَدَعَوْنِي فَعَلَّمُونِي الرُّكُوعَ وَالسُّجُودَ فَكُنْتُ أُصَلِّي بِهِمْ وَكَانَتْ عَلَىَّ بُرْدَةٌ مَفْتُوقَةٌ فَكَانُوا يَقُولُونَ لأَبِي أَلاَ تُغَطِّي عَنَّا اسْتَ ابْنِكَ .
Бизга Шуъайб ибн Юсуф хабар берди, у деди: бизга Язид ибн Ҳорун ривоят қилди, у деди: бизга Осим хабар берди, Амр ибн Салимадан (ривоят қилди). У деди: «Қачонки қавмим Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдиларидан қайтиб келишганда, улар: «У: «Сизларга Қуръонни энг кўп ўқиганингиз имом бўлсин,» дедилар», дейишди. У деди: шунда мени чақириб, руку ва саждани ўргатишди, мен уларга (имом бўлиб) намоз ўқирдим. Устимда эса йиртилган бир бурда (кийим) бор эди. Улар отамга: «Биздан ўғлингнинг орқасини тўсиб қўймайсанми?» дейишарди.»
أَخْبَرَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ أَنْبَأَنَا وَكِيعٌ، قَالَ حَدَّثَنَا طَلْحَةُ بْنُ يَحْيَى، عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يُصَلِّي بِاللَّيْلِ وَأَنَا إِلَى جَنْبِهِ وَأَنَا حَائِضٌ وَعَلَىَّ مِرْطٌ بَعْضُهُ عَلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم .
Бизга Ишоқ ибн Иброҳим хабар берди, у деди: бизга Вакииъ хабар берди, у деди: бизга Талҳа ибн Яҳё ривоят қилди, Убайдуллоҳ ибн Абдуллоҳдан, у Оишадан (ривоят қилди). У деди: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) кечаси намоз ўқирдилар, мен эса У Зотнинг ёнида ҳайзли ҳолатда эдим. Устимда бир мирт (кийим) бўлиб, унинг бир қисми Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг устларида эди.»
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ مَنْصُورٍ، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو الزِّنَادِ، عَنِ الأَعْرَجِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " لاَ يُصَلِّيَنَّ أَحَدُكُمْ فِي الثَّوْبِ الْوَاحِدِ لَيْسَ عَلَى عَاتِقِهِ مِنْهُ شَىْءٌ " .
Бизга Муҳаммад ибн Мансур хабар берди, у деди: бизга Суфён ривоят қилди, у деди: бизга Абуз-Зинод ривоят қилди, ал-Аъраждан, у Абу Ҳурайрадан (ривоят қилди). У деди: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Бирингиз, елкасида (кийимдан) ҳеч нарса бўлмаган битта кийимда асло намоз ўқимасин,» дедилар.»
أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، وَعِيسَى بْنُ حَمَّادٍ، زُغْبَةُ عَنِ اللَّيْثِ، عَنْ يَزِيدَ بْنِ أَبِي حَبِيبٍ، عَنْ أَبِي الْخَيْرِ، عَنْ عُقْبَةَ بْنِ عَامِرٍ، قَالَ أُهْدِيَ لِرَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَرُّوجُ حَرِيرٍ فَلَبِسَهُ ثُمَّ صَلَّى فِيهِ ثُمَّ انْصَرَفَ فَنَزَعَهُ نَزْعًا شَدِيدًا كَالْكَارِهِ لَهُ ثُمَّ قَالَ " لاَ يَنْبَغِي هَذَا لِلْمُتَّقِينَ " .
Бизга Қутайба ва Ийсо ибн Ҳаммод Зуғба хабар беришди, ал-Лайсдан, у Язид ибн Абу Ҳабибдан, у Абул-Хайрдан, у Уқба ибн Омирдан (ривоят қилди). У деди: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га ипакдан бўлган бир фарруж (калта тўн) ҳадя қилинди, У уни кийиб, ундан намоз ўқидилар, сўнг (намоздан) қайтиб, уни ёқтирмаган кишидай қаттиқ юлқиб ечдилар. Сўнг: «Бу тақводорларга лойиқ эмас,» дедилар.»
أَخْبَرَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، وَقُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، - وَاللَّفْظُ لَهُ - عَنْ سُفْيَانَ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ عُرْوَةَ بْنِ الزُّبَيْرِ، عَنْ عَائِشَةَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم صَلَّى فِي خَمِيصَةٍ لَهَا أَعْلاَمٌ ثُمَّ قَالَ " شَغَلَتْنِي أَعْلاَمُ هَذِهِ اذْهَبُوا بِهَا إِلَى أَبِي جَهْمٍ وَائْتُونِي بِأَنْبِجَانِيِّهِ " .
Бизга Ишоқ ибн Иброҳим ва Қутайба ибн Саид — лафз уники — хабар беришди, Суфёндан, у аз-Зуҳрийдан, у Урва ибн аз-Зубайрдан, у Оишадан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) белгилари бор бир хамиса (чизиқли тўн)да намоз ўқидилар, сўнг: «Бунинг белгилари мени чалғитди. Буни Абу Жаҳмга олиб боринглар ва менга унинг анбижонийсини (белгисиз жунли кийимини) келтиринглар,» дедилар.
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ عَوْنِ بْنِ أَبِي جُحَيْفَةَ، عَنْ أَبِيهِ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم خَرَجَ فِي حُلَّةٍ حَمْرَاءَ فَرَكَزَ عَنَزَةً فَصَلَّى إِلَيْهَا يَمُرُّ مِنْ وَرَائِهَا الْكَلْبُ وَالْمَرْأَةُ وَالْحِمَارُ .
Бизга Муҳаммад ибн Башшор хабар берди, у деди: бизга Абдурраҳмон ривоят қилди, у деди: бизга Суфён ривоят қилди, Авн ибн Абу Жуҳайфадан, у отасидан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) қизил ҳулла (кийим)да чиқиб, бир найза (аназа) тикладилар ва унга қарата намоз ўқидилар. Унинг ортидан ит, аёл ва эшак ўтиб турарди.
أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ مَنْصُورٍ، قَالَ حَدَّثَنَا هِشَامُ بْنُ عَبْدِ الْمَلِكِ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ سَعِيدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا جَابِرُ بْنُ صُبْحٍ، قَالَ سَمِعْتُ خِلاَسَ بْنَ عَمْرٍو، يَقُولُ سَمِعْتُ عَائِشَةَ، تَقُولُ كُنْتُ أَنَا وَرَسُولُ اللَّهِ، صلى الله عليه وسلم أَبُو الْقَاسِمِ فِي الشِّعَارِ الْوَاحِدِ وَأَنَا حَائِضٌ، طَامِثٌ فَإِنْ أَصَابَهُ مِنِّي شَىْءٌ غَسَلَ مَا أَصَابَهُ لَمْ يَعْدُهُ إِلَى غَيْرِهِ وَصَلَّى فِيهِ ثُمَّ يَعُودُ مَعِي فَإِنْ أَصَابَهُ مِنِّي شَىْءٌ فَعَلَ مِثْلَ ذَلِكَ لَمْ يَعْدُهُ إِلَى غَيْرِهِ .
Бизга Амр ибн Мансур хабар бериб, деди: бизга Ҳишом ибн Абдулмалик ривоят қилди, у деди: бизга Яҳё ибн Саид ривоят қилди, у деди: бизга Жобир ибн Субҳ ривоят қилди, у деди: мен Хилос ибн Амрни шундай деганини эшитдим: мен Оиша (розияллаҳу анҳо)ни шундай деганини эшитдим: «Мен ва Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) — Абул-Қосим — битта тўшак остида (ягона кўйлакда) бўлардик, мен эса ҳайздор эдим. Агар мендан унга (кийимига) бирор нарса тегса, фақат ўша теккан жойини ювар, ундан бошқасига ўтмас ва ўша (кийим)да намоз ўқир, сўнгра яна мен билан (тўшакка) қайтар эди. Агар мендан унга яна бирор нарса тегса, худди шундай қилар, фақат теккан жойини ювар, ундан бошқасига ўтмас эди.»
أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ الأَعْلَى، قَالَ حَدَّثَنَا خَالِدٌ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ سُلَيْمَانَ، عَنْ إِبْرَاهِيمَ، عَنْ هَمَّامٍ، قَالَ رَأَيْتُ جَرِيرًا بَالَ ثُمَّ دَعَا بِمَاءٍ فَتَوَضَّأَ وَمَسَحَ عَلَى خُفَّيْهِ ثُمَّ قَامَ فَصَلَّى فَسُئِلَ عَنْ ذَلِكَ فَقَالَ رَأَيْتُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم صَنَعَ مِثْلَ هَذَا .
Бизга Муҳаммад ибн Абдул-Аъло хабар бериб, деди: бизга Холид ривоят қилди, у деди: бизга Шуъба ривоят қилди, у Сулаймондан, у Иброҳимдан, у Ҳаммомдан (ривоят қилдики), у деди: «Мен Жарирнинг бавл қилганини, сўнгра сув сўраб таҳорат олганини ва махсилари устига масъҳ қилганини, кейин туриб намоз ўқиганини кўрдим. Ундан бу ҳақда сўралганда, у: «Мен Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг худди шундай қилганларини кўрганман,» деди.»
أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ عَلِيٍّ، عَنْ يَزِيدَ بْنِ زُرَيْعٍ، وَغَسَّانَ بْنِ مُضَرَ، قَالاَ حَدَّثَنَا أَبُو مَسْلَمَةَ، - وَاسْمُهُ سَعِيدُ بْنُ يَزِيدَ بَصْرِيٌّ - ثِقَةٌ قَالَ سَأَلْتُ أَنَسَ بْنَ مَالِكٍ أَكَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يُصَلِّي فِي النَّعْلَيْنِ قَالَ نَعَمْ .
Бизга Амр ибн Али хабар бериб, у Язид ибн Зурайъ ва Ғассон ибн Музардан (ривоят қилди), улар иккаласи дедилар: бизга Абу Маслама — унинг исми Саид ибн Язид, басралик, ишончли (рови) — ривоят қилди, у деди: «Мен Анас ибн Моликдан: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) кавшларида намоз ўқир эдиларми?» деб сўрадим. У: «Ҳа,» деди.»
أَخْبَرَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ سَعِيدٍ، وَشُعَيْبُ بْنُ يُوسُفَ، عَنْ يَحْيَى، عَنِ ابْنِ جُرَيْجٍ، قَالَ أَخْبَرَنِي مُحَمَّدُ بْنُ عَبَّادٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ سُفْيَانَ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ السَّائِبِ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم صَلَّى يَوْمَ الْفَتْحِ فَوَضَعَ نَعْلَيْهِ عَنْ يَسَارِهِ .
Бизга Убайдуллоҳ ибн Саид ва Шуайб ибн Юсуф хабар бериб, улар Яҳёдан, у Ибн Журайждан (ривоят қилди), у деди: менга Муҳаммад ибн Аббод хабар берди, у Абдуллоҳ ибн Суфёндан, у Абдуллоҳ ибн Соибдан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Фатҳ куни (Макка фатҳи куни) намоз ўқиб, кавшларини чап томонларига қўйдилар.