حَدَّثَنَا نَصْرُ بْنُ عَلِيٍّ الْجَهْضَمِيُّ، حَدَّثَنَا شُجَاعُ بْنُ الْوَلِيدِ أَبُو بَدْرٍ، عَنْ عَلِيِّ بْنِ عَبْدِ الأَعْلَى، عَنْ أَبِي سَهْلٍ، عَنْ مُسَّةَ الأَزْدِيَّةِ، عَنْ أُمِّ سَلَمَةَ، قَالَتْ كَانَتِ النُّفَسَاءُ تَجْلِسُ عَلَى عَهْدِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَرْبَعِينَ يَوْمًا فَكُنَّا نَطْلِي وُجُوهَنَا بِالْوَرْسِ مِنَ الْكَلَفِ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ غَرِيبٌ لاَ نَعْرِفُهُ إِلاَّ مِنْ حَدِيثِ أَبِي سَهْلٍ عَنْ مُسَّةَ الأَزْدِيَّةِ عَنْ أُمِّ سَلَمَةَ . وَاسْمُ أَبِي سَهْلٍ كَثِيرُ بْنُ زِيَادٍ . قَالَ مُحَمَّدُ بْنُ إِسْمَاعِيلَ عَلِيُّ بْنُ عَبْدِ الأَعْلَى ثِقَةٌ وَأَبُو سَهْلٍ ثِقَةٌ . وَلَمْ يَعْرِفْ مُحَمَّدٌ هَذَا الْحَدِيثَ إِلاَّ مِنْ حَدِيثِ أَبِي سَهْلٍ . وَقَدْ أَجْمَعَ أَهْلُ الْعِلْمِ مِنْ أَصْحَابِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم وَالتَّابِعِينَ وَمَنْ بَعْدَهُمْ عَلَى أَنَّ النُّفَسَاءَ تَدَعُ الصَّلاَةَ أَرْبَعِينَ يَوْمًا إِلاَّ أَنْ تَرَى الطُّهْرَ قَبْلَ ذَلِكَ فَإِنَّهَا تَغْتَسِلُ وَتُصَلِّي . فَإِذَا رَأَتِ الدَّمَ بَعْدَ الأَرْبَعِينَ فَإِنَّ أَكْثَرَ أَهْلِ الْعِلْمِ قَالُوا لاَ تَدَعُ الصَّلاَةَ بَعْدَ الأَرْبَعِينَ وَهُوَ قَوْلُ أَكْثَرِ الْفُقَهَاءِ . وَبِهِ يَقُولُ سُفْيَانُ الثَّوْرِيُّ وَابْنُ الْمُبَارَكِ وَالشَّافِعِيُّ وَأَحْمَدُ وَإِسْحَاقُ . وَيُرْوَى عَنِ الْحَسَنِ الْبَصْرِيِّ أَنَّهُ قَالَ إِنَّهَا تَدَعُ الصَّلاَةَ خَمْسِينَ يَوْمًا إِذَا لَمْ تَرَ الطُّهْرَ . وَيُرْوَى عَنْ عَطَاءِ بْنِ أَبِي رَبَاحٍ وَالشَّعْبِيِّ سِتِّينَ يَوْمًا .
Бизга Наср ибн Али ал-Жаҳзамий ривоят қилди, бизга Шужў ибн ал-Валид Абу Бадр, Али ибн Абдул-Аълодан, у Абу Саҳлдан, у Мусса ал-Аздиядан, у Умм Саламадан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) даврида нифосли (туғруқдан кейин қон кўрган) аёл қирқ кун ўтирар эди (намоз тарк қилар эди); биз эса юзларимизга (теримиздаги) доғлар учун варс (сариқ ўсимлик) суртар эдик. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ғарибдир, биз уни фақат Абу Саҳлнинг Мусса ал-Аздиядан, у Умм Саламадан (ривоят қилгани) орқалигина биламиз. Абу Саҳлнинг исми Касир ибн Зиёд. Муҳаммад ибн Исмоил: «Али ибн Абдул-Аъло ишончли, Абу Саҳл ҳам ишончли,» деди. Муҳаммад бу ҳадисни фақат Абу Саҳлнинг ҳадиси орқалигина билган. Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) саҳобаларидан, тобеинлардан ва улардан кейингилардан бўлган илм аҳли нифосли аёл қирқ кун намозни тарк қилишига ижмў қилганлар — агар ундан олдин покликни кўрса, у ғусл қилиб намоз ўқийди. Агар қирқ кундан кейин қон кўрса, кўпчилик илм аҳли: «Қирқ кундан кейин намозни тарк қилмайди,» деди; бу кўпчилик фуқаҳоларнинг сўзидир. Суфён ас-Саврий, Ибн Муборак, Шофий, Аҳмад ва Ишоқ ҳам шуни айтади. Ҳасан ал-Басрийдан: «Агар покликни кўрмаса, эллик кун намозни тарк қилади,» дегани ривоят қилинади. Ато ибн Абу Рабоҳ ва Шаъбийдан эса олтмиш кун (деб) ривоят қилинади.