باب مَا جَاءَ فِي الْوُضُوءِ مَرَّةً وَمَرَّتَيْنِ وَثَلاَثًا
حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ مُوسَى الْفَزَارِيُّ، حَدَّثَنَا شَرِيكٌ، عَنْ ثَابِتِ بْنِ أَبِي صَفِيَّةَ، قَالَ قُلْتُ لأَبِي جَعْفَرٍ حَدَّثَكَ جَابِرٌ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم تَوَضَّأَ مَرَّةً مَرَّةً وَمَرَّتَيْنِ مَرَّتَيْنِ وَثَلاَثًا ثَلاَثًا قَالَ نَعَمْ .
Бизга Исмоил ибн Мусо ал-Фазорий ривоят қилди, бизга Шарик ривоят қилди, Собит ибн Абу Сафийядан (ривоят қилдики), у деди: Абу Жаъфарга: «Жобир сенга Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) (аъзоларини) бирдан-бирдан, иккитадан-иккитадан ва учтадан-учтадан (ювиб) таҳорат олганларини ривоят қилдими?» дедим. У: «Ҳа,» деди.
قَالَ أَبُو عِيسَى وَرَوَى وَكِيعٌ، هَذَا الْحَدِيثَ عَنْ ثَابِتِ بْنِ أَبِي صَفِيَّةَ، قَالَ قُلْتُ لأَبِي جَعْفَرٍ حَدَّثَكَ جَابِرٌ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم تَوَضَّأَ مَرَّةً مَرَّةً قَالَ نَعَمْ . حَدَّثَنَا بِذَلِكَ هَنَّادٌ وَقُتَيْبَةُ قَالاَ حَدَّثَنَا وَكِيعٌ عَنْ ثَابِتِ بْنِ أَبِي صَفِيَّةَ . قَالَ أَبُو عِيسَى وَهَذَا أَصَحُّ مِنْ حَدِيثِ شَرِيكٍ لأَنَّهُ قَدْ رُوِيَ مِنْ غَيْرِ وَجْهٍ هَذَا عَنْ ثَابِتٍ نَحْوَ رِوَايَةِ وَكِيعٍ . وَشَرِيكٌ كَثِيرُ الْغَلَطِ وَثَابِتُ بْنُ أَبِي صَفِيَّةَ هُوَ أَبُو حَمْزَةَ الثُّمَالِيُّ .
Абу Исо деди: Вакииъ бу ҳадисни Собит ибн Абу Сафийядан ривоят қилдики, у деди: Абу Жаъфарга: «Жобир сенга Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) (аъзоларини) бирдан-бирдан (ювиб) таҳорат олганларини ривоят қилдими?» дедим. У: «Ҳа,» деди. Буни бизга Ҳаннод ва Қутайба ривоят қилдилар, иккиси деди: бизга Вакииъ, Собит ибн Абу Сафийядан ривоят қилди. Абу Исо деди: Бу Шарикнинг ҳадисидан саҳиҳроқдир, чунки бу (ривоят) Собитдан бир неча йўл билан Вакииънинг ривоятига ўхшаш ривоят қилинган. Шарик эса жуда кўп хато қиладиган (рови)дир. Собит ибн Абу Сафийя — у Абу Ҳамза ас-Сумолийдир.