حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي عُمَرَ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ بْنُ عُيَيْنَةَ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ مُحَمَّدِ بْنِ عَقِيلٍ، سَمِعَ جَابِرًا، . قَالَ سُفْيَانُ وَحَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُنْكَدِرِ، عَنْ جَابِرٍ، قَالَ خَرَجَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَأَنَا مَعَهُ فَدَخَلَ عَلَى امْرَأَةٍ مِنَ الأَنْصَارِ فَذَبَحَتْ لَهُ شَاةً فَأَكَلَ وَأَتَتْهُ بِقِنَاعٍ مِنْ رُطَبٍ فَأَكَلَ مِنْهُ ثُمَّ تَوَضَّأَ لِلظُّهْرِ وَصَلَّى ثُمَّ انْصَرَفَ فَأَتَتْهُ بِعُلاَلَةٍ مِنْ عُلاَلَةِ الشَّاةِ فَأَكَلَ ثُمَّ صَلَّى الْعَصْرَ وَلَمْ يَتَوَضَّأْ . قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنْ أَبِي بَكْرٍ الصِّدِّيقِ وَابْنِ عَبَّاسٍ وَأَبِي هُرَيْرَةَ وَابْنِ مَسْعُودٍ وَأَبِي رَافِعٍ وَأُمِّ الْحَكَمِ وَعَمْرِو بْنِ أُمَيَّةَ وَأُمِّ عَامِرٍ وَسُوَيْدِ بْنِ النُّعْمَانِ وَأُمِّ سَلَمَةَ . قَالَ أَبُو عِيسَى وَلاَ يَصِحُّ حَدِيثُ أَبِي بَكْرٍ فِي هَذَا الْبَابِ مِنْ قِبَلِ إِسْنَادِهِ إِنَّمَا رَوَاهُ حُسَامُ بْنُ مِصَكٍّ عَنِ ابْنِ سِيرِينَ عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ عَنْ أَبِي بَكْرٍ الصِّدِّيقِ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم . وَالصَّحِيحُ إِنَّمَا هُوَ عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم . هَكَذَا رَوَى الْحُفَّاظُ . قَالَ أَبُو عِيسَى وَالْعَمَلُ عَلَى هَذَا عِنْدَ أَكْثَرِ أَهْلِ الْعِلْمِ مِنْ أَصْحَابِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم وَالتَّابِعِينَ وَمَنْ بَعْدَهُمْ مِثْلِ سُفْيَانَ الثَّوْرِيِّ وَابْنِ الْمُبَارَكِ وَالشَّافِعِيِّ وَأَحْمَدَ وَإِسْحَاقَ رَأَوْا تَرْكَ الْوُضُوءِ مِمَّا مَسَّتِ النَّارُ . وَهَذَا آخِرُ الأَمْرَيْنِ مِنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم . وَكَأَنَّ هَذَا الْحَدِيثَ نَاسِخٌ لِلْحَدِيثِ الأَوَّلِ حَدِيثِ الْوُضُوءِ مِمَّا مَسَّتِ النَّارُ .
Бизга Ибн Абу Умар ривоят қилди, бизга Суфён ибн Уяйна ривоят қилди, у деди: бизга Абдуллаҳ ибн Муҳаммад ибн Ақийл ривоят қилди, у Жобирдан эшитди. Суфён деди: бизга Муҳаммад ибн ал-Мункадир ҳам ривоят қилди, Жобир (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилиб), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) чиқдилар, мен ҳам у билан бирга эдим. У ансорлик бир аёлнинг олдига кирдилар, у (аёл) у учун бир қўй сўйди, у (қўй гўштидан) едилар. (Аёл) унга бир сават янги хурмо келтирди, у ундан едилар. Сўнг пешин учун таҳорат олиб намоз ўқидилар, сўнг (намоздан) қайтдилар. (Аёл) унга қўй гўштининг қолдиғидан келтирди, у едилар, сўнг аср намозини ўқидилар, аммо таҳорат олмадилар. У (Термизий) деди: бу бобда Абу Бакр ас-Сиддиқ, Ибн Аббос, Абу Ҳурайра, Ибн Масъуд, Абу Рофиъ, Уммул-Ҳакам, Амр ибн Умайя, Умму Омир, Сувайд ибн ан-Нуъмон ва Умму Саламадан (ҳам ҳадислар) бор. Абу Исо (Термизий) деди: бу бобда Абу Бакрнинг ҳадиси исноди жиҳатидан саҳиҳ эмас, уни фақат Ҳусом ибн Мисакк Ибн Сийриндан, у Ибн Аббосдан, у Абу Бакр ас-Сиддиқдан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан ривоят қилган. Тўғриси эса у фақат Ибн Аббосдан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дандир. Ҳуффозлар (ҳадис ҳофизлари) шундай ривоят қилганлар. Абу Исо (Термизий) деди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг саҳобалари, тобиинлар ва улардан кейингилардан, масалан Суфён ас-Саврий, Ибн ал-Муборак, Шофеъий, Аҳмад ва Ишоқ каби кўпчилик илм аҳлининг амали шунга (мос)дир, улар олов теккан нарсадан таҳорат (олишни) тарк қилиш (тарафдори) эдилар. Бу Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг икки ишидан охиргисидир. Гўё бу ҳадис аввалги ҳадисни — олов теккан нарсадан таҳорат (олиш) ҳадисини насх қилувчидир.