حَدَّثَنَا سَعِيدُ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ الْمَخْزُومِيُّ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ بْنُ عُيَيْنَةَ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ عَطَاءِ بْنِ يَزِيدَ اللَّيْثِيِّ، عَنْ أَبِي أَيُّوبَ الأَنْصَارِيِّ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِذَا أَتَيْتُمُ الْغَائِطَ فَلاَ تَسْتَقْبِلُوا الْقِبْلَةَ بِغَائِطٍ وَلاَ بَوْلٍ وَلاَ تَسْتَدْبِرُوهَا وَلَكِنْ شَرِّقُوا أَوْ غَرِّبُوا " . فَقَالَ أَبُو أَيُّوبَ فَقَدِمْنَا الشَّأْمَ فَوَجَدْنَا مَرَاحِيضَ قَدْ بُنِيَتْ مُسْتَقْبَلَ الْقِبْلَةِ فَنَنْحَرِفُ عَنْهَا وَنَسْتَغْفِرُ اللَّهَ . قَالَ أَبُو عِيسَى وَفِي الْبَابِ عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ الْحَارِثِ بْنِ جَزْءٍ الزُّبَيْدِيِّ وَمَعْقِلِ بْنِ أَبِي الْهَيْثَمِ وَيُقَالُ مَعْقِلُ بْنُ أَبِي مَعْقِلٍ وَأَبِي أُمَامَةَ وَأَبِي هُرَيْرَةَ وَسَهْلِ بْنِ حُنَيْفٍ . قَالَ أَبُو عِيسَى حَدِيثُ أَبِي أَيُّوبَ أَحْسَنُ شَيْءٍ فِي هَذَا الْبَابِ وَأَصَحُّ . وَأَبُو أَيُّوبَ اسْمُهُ خَالِدُ بْنُ زَيْدٍ . وَالزُّهْرِيُّ اسْمُهُ مُحَمَّدُ بْنُ مُسْلِمِ بْنِ عُبَيْدِ اللَّهِ بْنِ شِهَابٍ الزُّهْرِيُّ وَكُنْيَتُهُ أَبُو بَكْرٍ . قَالَ أَبُو الْوَلِيدِ الْمَكِّيُّ قَالَ أَبُو عَبْدِ اللَّهِ مُحَمَّدُ بْنُ إِدْرِيسَ الشَّافِعِيُّ إِنَّمَا مَعْنَى قَوْلِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم " لاَ تَسْتَقْبِلُوا الْقِبْلَةَ بِغَائِطٍ وَلاَ بِبَوْلٍ وَلاَ تَسْتَدْبِرُوهَا " . إِنَّمَا هَذَا فِي الْفَيَافِي وَأَمَّا فِي الْكُنُفِ الْمَبْنِيَّةِ لَهُ رُخْصَةٌ فِي أَنْ يَسْتَقْبِلَهَا . وَهَكَذَا قَالَ إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ . وَقَالَ أَحْمَدُ بْنُ حَنْبَلٍ رَحِمَهُ اللَّهُ إِنَّمَا الرُّخْصَةُ مِنَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فِي اسْتِدْبَارِ الْقِبْلَةِ بِغَائِطٍ أَوْ بَوْلٍ وَأَمَّا اسْتِقْبَالُ الْقِبْلَةِ فَلاَ يَسْتَقْبِلُهَا . كَأَنَّهُ لَمْ يَرَ فِي الصَّحْرَاءِ وَلاَ فِي الْكُنُفِ أَنْ يَسْتَقْبِلَ الْقِبْلَةَ .
Бизга Саид ибн Абдурраҳмон ал-Махзумий ривоят қилди, у деди: бизга Суфён ибн Уяйна, аз-Зуҳрийдан, у Ато ибн Язид ал-Лайсийдан, у Абу Айюб ал-Ансорийдан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ҳожатхонага борганингизда кичик ва катта ҳожат чиқараётиб қиблага юзланманглар ва орқа ҳам ўгирманглар, балки шарққа ёки ғарбга (юзланинг),» дедилар. Абу Айюб деди: биз Шомга келдик, у ерда ҳожатхоналар қиблага қаратиб қурилган экан, биз ундан бурилиб ўтирар ва Аллаҳдан мағфират сўрар эдик. Абу Исо (Термизий) деди: бу бобда Абдуллаҳ ибн ал-Ҳорис ибн Жазъ аз-Зубайдий, Маъқил ибн Абул-Ҳайсам — Маъқил ибн Абу Маъқил ҳам дейилади — Абу Умома, Абу Ҳурайра ва Саҳл ибн Ҳунайфдан ҳам (ривоятлар) бор. Абу Исо деди: Абу Айюбнинг ҳадиси бу бобда энг яхши ва энг саҳиҳдир. Абу Айюбнинг исми Холид ибн Зайддир. Аз-Зуҳрийнинг исми Муҳаммад ибн Муслим ибн Убайдуллаҳ ибн Шиҳоб аз-Зуҳрий бўлиб, куняси Абу Бакрдир. Абул-Валид ал-Маккий деди: Абу Абдуллаҳ Муҳаммад ибн Идрис аш-Шофеий деди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг «кичик ва катта ҳожат чиқариб қиблага юзланманглар ва орқа ўгирманглар» деган сўзларининг маъноси фақат очиқ далалардадир; бинога қурилган ҳожатхоналарда эса унга (қиблага) юзланишга рухсат бор. Ишоқ ибн Иброҳим ҳам шундай деди. Аҳмад ибн Ҳанбал (раҳимаҳуллаҳ) эса деди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан келган рухсат фақат кичик ёки катта ҳожат чиқариб қиблага орқа ўгириш ҳақидадир; қиблага юзланишга келсак, унга юзланмайди — гўё у на саҳрода, на ҳожатхоналарда қиблага юзланишни (жоиз) кўрмаган.