حَدَّثَنَا هَنَّادٌ، حَدَّثَنَا مُلاَزِمُ بْنُ عَمْرٍو، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ بَدْرٍ، عَنْ قَيْسِ بْنِ طَلْقِ بْنِ عَلِيٍّ، هُوَ الْحَنَفِيُّ عَنْ أَبِيهِ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " وَهَلْ هُوَ إِلاَّ مُضْغَةٌ مِنْهُ أَوْ بَضْعَةٌ مِنْهُ " . قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنْ أَبِي أُمَامَةَ . قَالَ أَبُو عِيسَى وَقَدْ رُوِيَ عَنْ غَيْرِ وَاحِدٍ مِنْ أَصْحَابِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم وَبَعْضِ التَّابِعِينَ أَنَّهُمْ لَمْ يَرَوُا الْوُضُوءَ مِنْ مَسِّ الذَّكَرِ وَهُوَ قَوْلُ أَهْلِ الْكُوفَةِ وَابْنِ الْمُبَارَكِ . وَهَذَا الْحَدِيثُ أَحْسَنُ شَيْءٍ رُوِيَ فِي هَذَا الْبَابِ . وَقَدْ رَوَى هَذَا الْحَدِيثَ أَيُّوبُ بْنُ عُتْبَةَ وَمُحَمَّدُ بْنُ جَابِرٍ عَنْ قَيْسِ بْنِ طَلْقٍ عَنْ أَبِيهِ . وَقَدْ تَكَلَّمَ بَعْضُ أَهْلِ الْحَدِيثِ فِي مُحَمَّدِ بْنِ جَابِرٍ وَأَيُّوبَ بْنِ عُتْبَةَ . وَحَدِيثُ مُلاَزِمِ بْنِ عَمْرٍو عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ بَدْرٍ أَصَحُّ وَأَحْسَنُ .
Бизга Ҳаннод ривоят қилди, бизга Мулозим ибн Амр ривоят қилди, Абдуллаҳ ибн Бадрдан, у Қайс ибн Талқ ибн Алидан — у ал-Ҳанафийдир — у отасидан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилдики), у: «(Закар) фақат ундан (кишининг танасидан) бир парча (гўшт) ёки ундан бир бўлакча эмасми?» дедилар. У (Термизий) деди: бу бобда Абу Умомадан (ҳам ҳадис) бор. Абу Исо (Термизий) деди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг саҳобаларидан бирдан ортиғидан ва баъзи тобиинлардан ривоят қилинишича, улар закарни ушлашдан таҳорат (олишни) қабул қилмаганлар, бу куфаликлар ва Ибн ал-Муборакнинг сўзидир. Бу ҳадис бу бобда ривоят қилинган энг яхши нарсадир. Бу ҳадисни Айюб ибн Утба ва Муҳаммад ибн Жобир ҳам Қайс ибн Талқдан, у отасидан ривоят қилган. Баъзи ҳадис аҳли Муҳаммад ибн Жобир ва Айюб ибн Утба ҳақида (танқидий) гапирганлар. Мулозим ибн Амрнинг Абдуллаҳ ибн Бадрдан (қилган) ҳадиси эса асаҳҳ (энг саҳиҳ) ва аҳсан (энг яхши)дир.