حَدَّثَنَا إِسْحَاقُ بْنُ مُوسَى الأَنْصَارِيُّ، حَدَّثَنَا مَعْنٌ، حَدَّثَنَا مَالِكُ بْنُ أَنَسٍ، عَنْ إِسْحَاقَ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي طَلْحَةَ، عَنْ حُمَيْدَةَ بِنْتِ عُبَيْدِ بْنِ رِفَاعَةَ، عَنْ كَبْشَةَ بِنْتِ كَعْبِ بْنِ مَالِكٍ، وَكَانَتْ، عِنْدَ ابْنِ أَبِي قَتَادَةَ أَنَّ أَبَا قَتَادَةَ، دَخَلَ عَلَيْهَا . قَالَتْ فَسَكَبْتُ لَهُ وَضُوءًا قَالَتْ فَجَاءَتْ هِرَّةٌ تَشْرَبُ فَأَصْغَى لَهَا الإِنَاءَ حَتَّى شَرِبَتْ قَالَتْ كَبْشَةُ فَرَآنِي أَنْظُرُ إِلَيْهِ فَقَالَ أَتَعْجَبِينَ يَا بِنْتَ أَخِي فَقُلْتُ نَعَمْ . قَالَ إِنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " إِنَّهَا لَيْسَتْ بِنَجَسٍ إِنَّمَا هِيَ مِنَ الطَّوَّافِينَ عَلَيْكُمْ أَوِ الطَّوَّافَاتِ " . وَهُوَ قَوْلُ أَكْثَرِ الْعُلَمَاءِ مِنْ أَصْحَابِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم وَالتَّابِعِينَ وَمَنْ بَعْدَهُمْ مِثْلِ الشَّافِعِيِّ وَأَحْمَدَ وَإِسْحَاقَ لَمْ يَرَوْا بِسُؤْرِ الْهِرَّةِ بَأْسًا . وَهَذَا أَحَسَنُ شَيْءٍ رُوِيَ فِي هَذَا الْبَابِ . وَقَدْ جَوَّدَ مَالِكٌ هَذَا الْحَدِيثَ عَنْ إِسْحَاقَ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي طَلْحَةَ وَلَمْ يَأْتِ بِهِ أَحَدٌ أَتَمَّ مِنْ مَالِكٍ .
Бизга Ишоқ ибн Мусо ал-Ансорий ривоят қилди, бизга Маън ривоят қилди, бизга Молик ибн Анас ривоят қилди, Ишоқ ибн Абдуллаҳ ибн Абу Талҳадан, у Ҳумайда бинти Убайд ибн Рифўадан, у Кабша бинти Каъб ибн Моликдан — у Ибн Абу Қатоданинг (хотини) эди — (ривоят қилишича), Абу Қатода унинг олдига кирди. У (Кабша) деди: мен унга таҳорат суви қуйдим. У деди: шунда бир мушук келиб (сувдан) ича бошлади, у (Абу Қатода) идишни унга (мушукка) эғдириб турди, токи у ичиб бўлгунча. Кабша деди: у мени унга қараб турганимни кўриб: «Ажабланяпсанми, эй жияним?» деди. Мен: «Ҳа,» дедим. У: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): „Албатта у (мушук) нажас эмас, у фақат сизнинг атрофингизда айланиб юрувчилардан — эркаги ёки урғочисидир,“ дедилар,» деди. Бу Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) саҳобалари, тобеинлар ва улардан кейингилардан — Шофеий, Аҳмад ва Ишоқ каби — аксар олимларнинг сўзидир; улар мушук ичиб қолдирган сувда зарар кўрмаганлар. Бу бобда ривоят қилинган энг яхши нарса шудир. Молик бу ҳадисни Ишоқ ибн Абдуллаҳ ибн Абу Талҳадан яхши (саҳиҳ қилиб) ривоят қилган, ҳеч ким уни Моликдан тўлиқроқ келтирган эмас.