باب مَا جَاءَ فِي الْجُنُبِ يَنَامُ قَبْلَ أَنْ يَغْتَسِلَ
حَدَّثَنَا هَنَّادٌ، حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ عَيَّاشٍ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، عَنِ الأَسْوَدِ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَنَامُ وَهُوَ جُنُبٌ وَلاَ يَمَسُّ مَاءً .
Бизга Ҳаннод ривоят қилди, бизга Абу Бакр ибн Айёш ривоят қилди, у ал-Аъмашдан, у Абу Ишоқдан, у Асваддан, у Оиша (розияллаҳу анҳо)дан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) жунуб ҳолида, сувга ҳам тегмасдан (ғусл қилмасдан) ухлардилар.
حَدَّثَنَا هَنَّادٌ، حَدَّثَنَا وَكِيعٌ، عَنْ سُفْيَانَ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، نَحْوَهُ . قَالَ أَبُو عِيسَى وَهَذَا قَوْلُ سَعِيدِ بْنِ الْمُسَيَّبِ وَغَيْرِهِ . وَقَدْ رَوَى غَيْرُ، وَاحِدٍ، عَنِ الأَسْوَدِ، عَنْ عَائِشَةَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم أَنَّهُ كَانَ يَتَوَضَّأُ قَبْلَ أَنْ يَنَامَ . وَهَذَا أَصَحُّ مِنْ حَدِيثِ أَبِي إِسْحَاقَ عَنِ الأَسْوَدِ . وَقَدْ رَوَى عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ هَذَا الْحَدِيثَ شُعْبَةُ وَالثَّوْرِيُّ وَغَيْرُ وَاحِدٍ . وَيَرَوْنَ أَنَّ هَذَا غَلَطٌ مِنْ أَبِي إِسْحَاقَ .
Бизга Ҳаннод ривоят қилди, бизга Вакииъ ривоят қилди, у Суфёндан, у Абу Ишоқдан шунга ўхшашини (ривоят қилди). Абу Исо (Термизий) деди: бу Саид ибнул-Мусайяб ва бошқаларнинг сўзидир. Бир неча киши Асваддан, у Оишадан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (унинг) ухлашдан олдин таҳорат олар эдилар, деб ривоят қилган. Бу Абу Ишоқнинг Асваддан (қилган) ҳадисидан саҳиҳроқдир. Абу Ишоқдан бу ҳадисни Шуъба, ас-Саврий ва бир неча киши ривоят қилган. Улар буни Абу Ишоқнинг хатоси деб биладилар.