حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ أَبِي زِيَادٍ الْكُوفِيُّ، وَهَارُونُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ الْبَزَّازُ الْبَغْدَادِيُّ، قَالاَ حَدَّثَنَا سَيَّارٌ، هُوَ ابْنُ حَاتِمٍ حَدَّثَنَا جَعْفَرُ بْنُ سُلَيْمَانَ، عَنْ ثَابِتٍ، عَنْ أَنَسٍ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم دَخَلَ عَلَى شَابٍّ وَهُوَ فِي الْمَوْتِ فَقَالَ " كَيْفَ تَجِدُكَ " . قَالَ وَاللَّهِ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنِّي أَرْجُو اللَّهَ وَإِنِّي أَخَافُ ذُنُوبِي . فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " لاَ يَجْتَمِعَانِ فِي قَلْبِ عَبْدٍ فِي مِثْلِ هَذَا الْمَوْطِنِ إِلاَّ أَعْطَاهُ اللَّهُ مَا يَرْجُو وَآمَنَهُ مِمَّا يَخَافُ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ غَرِيبٌ . وَقَدْ رَوَى بَعْضُهُمْ هَذَا الْحَدِيثَ عَنْ ثَابِتٍ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم مُرْسَلاً .
Бизга Абдуллаҳ ибн Абу Зиёд ал-Куфий ва Ҳорун ибн Абдуллаҳ ал-Баззоз ал-Бағдодий ривоят қилиб, иккаласи деди: бизга Сайёр — у Ибн Ҳотимдир — ривоят қилди, у деди: бизга Жаъфар ибн Сулаймон ривоят қилди, у Собитдан, у Анасдан (ривоят қилдики), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ўлим ҳолатидаги бир йигитнинг олдига кириб: «Ўзингни қандай ҳис қиляпсан?» дедилар. У: «Аллаҳга қасамки, эй Расулуллаҳ, мен Аллаҳдан умидворман ва гуноҳларимдан қўрқаман,» деди. Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Мана шундай ҳолатда бу иккиси бир банданинг қалбида жамланмайди, магар Аллаҳ унга умид қилган нарсасини бериб, қўрққан нарсасидан омон қилади,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ғариб ҳадисдир. Баъзилар бу ҳадисни Собитдан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан мурсал (саҳобани айтмай) ҳолатда ҳам ривоят қилган.