Қуёш чиқиш ва ботиш вақтида жаноза ўқишнинг макруҳлиги

Janoza kitobi · 1 ҳадис

باب مَا جَاءَ فِي كَرَاهِيَةِ الصَّلاَةِ عَلَى الْجَنَازَةِ عِنْدَ طُلُوعِ الشَّمْسِ وَعِنْدَ غُرُوبِهَا

حَدَّثَنَا هَنَّادٌ، حَدَّثَنَا وَكِيعٌ، عَنْ مُوسَى بْنِ عُلَىِّ بْنِ رَبَاحٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عُقْبَةَ بْنِ عَامِرٍ الْجُهَنِيِّ، قَالَ ثَلاَثُ سَاعَاتٍ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَنْهَانَا أَنْ نُصَلِّيَ فِيهِنَّ أَوْ نَقْبُرَ فِيهِنَّ مَوْتَانَا حِينَ تَطْلُعُ الشَّمْسُ بَازِغَةً حَتَّى تَرْتَفِعَ وَحِينَ يَقُومُ قَائِمُ الظَّهِيرَةِ حَتَّى تَمِيلَ وَحِينَ تَضَيَّفُ الشَّمْسُ لِلْغُرُوبِ حَتَّى تَغْرُبَ ‏.‏ قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ ‏.‏ وَالْعَمَلُ عَلَى هَذَا عِنْدَ بَعْضِ أَهْلِ الْعِلْمِ مِنْ أَصْحَابِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم وَغَيْرِهِمْ يَكْرَهُونَ الصَّلاَةَ عَلَى الْجَنَازَةِ فِي هَذِهِ السَّاعَاتِ ‏.‏ وَقَالَ ابْنُ الْمُبَارَكِ مَعْنَى هَذَا الْحَدِيثِ أَنْ نَقْبُرَ فِيهِنَّ مَوْتَانَا ‏.‏ يَعْنِي الصَّلاَةَ عَلَى الْجَنَازَةِ ‏.‏ وَكَرِهَ الصَّلاَةَ عَلَى الْجَنَازَةِ عِنْدَ طُلُوعِ الشَّمْسِ وَعِنْدَ غُرُوبِهَا وَإِذَا انْتَصَفَ النَّهَارُ حَتَّى تَزُولَ الشَّمْسُ ‏.‏ وَهُوَ قَوْلُ أَحْمَدَ وَإِسْحَاقَ ‏.‏ قَالَ الشَّافِعِيُّ لاَ بَأْسَ بِالصَّلاَةِ عَلَى الْجَنَازَةِ فِي السَّاعَاتِ الَّتِي تُكْرَهُ فِيهِنَّ الصَّلاَةُ ‏.‏

Бизга Ҳаннод ривоят қилди, у деди: бизга Вакииъ ривоят қилди, у Мусо ибн Улай ибн Робоҳдан, у отасидан, у Уқба ибн Омир ал-Жуҳаний (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), у деди: Учта пайт бор эдики, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бизни ўша пайтларда намоз ўқишимиздан ёки ўлганларимизни дафн этишимиздан қайтар эдилар: қуёш чиқиб кўтарилгунча бўлган пайт, кун тигида туриб (қуёш) оғгунча бўлган пайт ва қуёш ботишга мойил бўлиб ботгунча бўлган пайт. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг саҳобаларидан ва бошқалардан баъзи илм аҳли шунга амал қилади: улар бу пайтларда жаноза намозини ўқишни макруҳ санайдилар. Ибн ал-Муборак деди: бу ҳадиснинг маъноси — ўлганларимизни ўша пайтларда дафн этишимиздир. Яъни жаноза намозини (назарда тутган). У қуёш чиқаётганда, ботаётганда ва кун тигга келганда қуёш оғгунча жаноза намозини ўқишни макруҳ санаган. Бу Аҳмад ва Исъҳоқнинг сўзидир. Шофиий деди: намоз макруҳ саналадиган пайтларда жаноза намозини ўқишда ҳеч қандай гуноҳ йўқ.