باب مَا جَاءَ فِيمَنْ أَحَبَّ لِقَاءَ اللَّهِ أَحَبَّ اللَّهُ لِقَاءَهُ
حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ مِقْدَامٍ أَبُو الأَشْعَثِ الْعِجْلِيُّ، حَدَّثَنَا الْمُعْتَمِرُ بْنُ سُلَيْمَانَ، قَالَ سَمِعْتُ أَبِي يُحَدِّثُ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ أَنَسٍ، عَنْ عُبَادَةَ بْنِ الصَّامِتِ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " مَنْ أَحَبَّ لِقَاءَ اللَّهِ أَحَبَّ اللَّهُ لِقَاءَهُ وَمَنْ كَرِهَ لِقَاءَ اللَّهِ كَرِهَ اللَّهُ لِقَاءَهُ " . وَفِي الْبَابِ عَنْ أَبِي مُوسَى وَأَبِي هُرَيْرَةَ وَعَائِشَةَ . قَالَ أَبُو عِيسَى حَدِيثُ عُبَادَةَ بْنِ الصَّامِتِ حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Аҳмад ибн Миқдом Абул-Ашъас ал-Ижлий ривоят қилди, у деди: бизга ал-Муътамир ибн Сулаймон ривоят қилди, у деди: мен отамнинг Қатодадан, у Анасдан, у Убода ибн ас-Сомит (розияллаҳу анҳу)дан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан ривоят қилаётганини эшитдим, у: «Ким Аллаҳга рўбарў бўлишни севса, Аллаҳ унга рўбарў бўлишни севади; ким Аллаҳга рўбарў бўлишни ёмон кўрса, Аллаҳ унга рўбарў бўлишни ёмон кўради,» дедилар. Бу бобда Абу Мусо, Абу Ҳурайра ва Оишадан ҳам (ривоятлар) бор. Абу Исо (Термизий) деди: Убода ибн ас-Сомитнинг ҳадиси ҳасан саҳиҳдир.
حَدَّثَنَا حُمَيْدُ بْنُ مَسْعَدَةَ، حَدَّثَنَا خَالِدُ بْنُ الْحَارِثِ، حَدَّثَنَا سَعِيدُ بْنُ أَبِي عَرُوبَةَ، ح قَالَ وَحَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَكْرٍ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ أَبِي عَرُوبَةَ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ زُرَارَةَ بْنِ أَوْفَى، عَنْ سَعْدِ بْنِ هِشَامٍ، عَنْ عَائِشَةَ، أَنَّهَا ذَكَرَتْ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " مَنْ أَحَبَّ لِقَاءَ اللَّهِ أَحَبَّ اللَّهُ لِقَاءَهُ وَمَنْ كَرِهَ لِقَاءَ اللَّهِ كَرِهَ اللَّهُ لِقَاءَهُ " . قَالَتْ فَقُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ كُلُّنَا نَكْرَهُ الْمَوْتَ . قَالَ " لَيْسَ ذَلِكَ وَلَكِنَّ الْمُؤْمِنَ إِذَا بُشِّرَ بِرَحْمَةِ اللَّهِ وَرِضْوَانِهِ وَجَنَّتِهِ أَحَبَّ لِقَاءَ اللَّهِ وَأَحَبَّ اللَّهُ لِقَاءَهُ وَإِنَّ الْكَافِرَ إِذَا بُشِّرَ بِعَذَابِ اللَّهِ وَسَخَطِهِ كَرِهَ لِقَاءَ اللَّهِ وَكَرِهَ اللَّهُ لِقَاءَهُ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Ҳумайд ибн Масъада ривоят қилди, у деди: бизга Холид ибн ал-Ҳорис ривоят қилди, у деди: бизга Саид ибн Аби Аруба ривоят қилди. (Бошқа йўл билан, ровий) деди: бизга Муҳаммад ибн Башшор ҳам ривоят қилди, у деди: бизга Муҳаммад ибн Бакр ривоят қилди, у Саид ибн Аби Арубадан, у Қатодадан, у Зуроро ибн Авфодан, у Саъд ибн Ҳишомдан, у Оиша (розияллаҳу анҳо)дан (ривоят қилдики), у Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг: «Ким Аллаҳга рўбарў бўлишни севса, Аллаҳ унга рўбарў бўлишни севади; ким Аллаҳга рўбарў бўлишни ёмон кўрса, Аллаҳ унга рўбарў бўлишни ёмон кўради,» деганларини зикр қилди. У деди: мен: «Эй Аллаҳнинг Расули, ҳаммамиз ўлимни ёмон кўрамиз-ку,» дедим. У: «Бу у (деганим) эмас. Лекин мўмин Аллаҳнинг раҳмати, ризвони ва жаннати билан суюнчиланганда, Аллаҳга рўбарў бўлишни севади ва Аллаҳ ҳам унга рўбарў бўлишни севади. Кофир эса Аллаҳнинг азоби ва ғазаби билан (хабар бериб) қўрқитилганда, Аллаҳга рўбарў бўлишни ёмон кўради ва Аллаҳ ҳам унга рўбарў бўлишни ёмон кўради,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.