باب مَا جَاءَ فِي تَلْقِينِ الْمَرِيضِ عِنْدَ الْمَوْتِ وَالدُّعَاءِ لَهُ عِنْدَهُ
حَدَّثَنَا أَبُو سَلَمَةَ، يَحْيَى بْنُ خَلَفٍ الْبَصْرِيُّ حَدَّثَنَا بِشْرُ بْنُ الْمُفَضَّلِ، عَنْ عُمَارَةَ بْنِ غَزِيَّةَ، عَنْ يَحْيَى بْنِ عُمَارَةَ، عَنْ أَبِي سَعِيدٍ الْخُدْرِيِّ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " لَقِّنُوا مَوْتَاكُمْ لاَ إِلَهَ إِلاَّ اللَّهُ " . قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ وَأُمِّ سَلَمَةَ وَعَائِشَةَ وَجَابِرٍ وَسُعْدَى الْمُرِّيَّةِ وَهِيَ امْرَأَةُ طَلْحَةَ بْنِ عُبَيْدِ اللَّهِ . قَالَ أَبُو عِيسَى حَدِيثُ أَبِي سَعِيدٍ حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ صَحِيحٌ .
Бизга Абу Салама Яҳё ибн Халаф ал-Басрий ривоят қилди, у деди: бизга Бишр ибн ал-Муфаззал ривоят қилди, у Умора ибн Ғазийядан, у Яҳё ибн Уморадан, у Абу Саид ал-Худрийдан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилди), у: «Ўлим тўшагидагиларингизга «Ло илаҳа иллаллаҳ»ни талқин қилинг (эслатинг),» дедилар. (Термизий) деди: бу бобда Абу Ҳурайра, Умму Салама, Оиша, Жобир ва Талҳа ибн Убайдуллаҳнинг хотини Суъдал-Муррийядан ҳам (ривоятлар) бор. Абу Исо (Термизий) деди: Абу Саид ҳадиси ҳасан ғариб саҳиҳ ҳадисдир.
حَدَّثَنَا هَنَّادٌ، حَدَّثَنَا أَبُو مُعَاوِيَةَ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ شَقِيقٍ، عَنْ أُمِّ سَلَمَةَ، قَالَتْ قَالَ لَنَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِذَا حَضَرْتُمُ الْمَرِيضَ أَوِ الْمَيِّتَ فَقُولُوا خَيْرًا فَإِنَّ الْمَلاَئِكَةَ يُؤَمِّنُونَ عَلَى مَا تَقُولُونَ " . قَالَتْ فَلَمَّا مَاتَ أَبُو سَلَمَةَ أَتَيْتُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فَقُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنَّ أَبَا سَلَمَةَ مَاتَ . قَالَ " فَقُولِي اللَّهُمَّ اغْفِرْ لِي وَلَهُ وَأَعْقِبْنِي مِنْهُ عُقْبَى حَسَنَةً " . قَالَتْ فَقُلْتُ فَأَعْقَبَنِي اللَّهُ مِنْهُ مَنْ هُوَ خَيْرٌ مِنْهُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم . قَالَ أَبُو عِيسَى شَقِيقٌ هُوَ ابْنُ سَلَمَةَ أَبُو وَائِلٍ الأَسَدِيُّ . قَالَ أَبُو عِيسَى حَدِيثُ أُمِّ سَلَمَةَ حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَقَدْ كَانَ يُسْتَحَبُّ أَنْ يُلَقَّنَ الْمَرِيضُ عِنْدَ الْمَوْتِ قَوْلَ لاَ إِلَهَ إِلاَّ اللَّهُ . وَقَالَ بَعْضُ أَهْلِ الْعِلْمِ إِذَا قَالَ ذَلِكَ مَرَّةً فَمَا لَمْ يَتَكَلَّمْ بَعْدَ ذَلِكَ فَلاَ يَنْبَغِي أَنْ يُلَقَّنَ وَلاَ يُكْثَرَ عَلَيْهِ فِي هَذَا . وَرُوِيَ عَنِ ابْنِ الْمُبَارَكِ أَنَّهُ لَمَّا حَضَرَتْهُ الْوَفَاةُ جَعَلَ رَجُلٌ يُلَقِّنُهُ لاَ إِلَهَ إِلاَّ اللَّهُ وَأَكْثَرَ عَلَيْهِ فَقَالَ لَهُ عَبْدُ اللَّهِ إِذَا قُلْتُ مَرَّةً فَأَنَا عَلَى ذَلِكَ مَا لَمْ أَتَكَلَّمْ بِكَلاَمٍ . وَإِنَّمَا مَعْنَى قَوْلِ عَبْدِ اللَّهِ إِنَّمَا أَرَادَ مَا رُوِيَ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم " مَنْ كَانَ آخِرُ قَوْلِهِ لاَ إِلَهَ إِلاَّ اللَّهُ دَخَلَ الْجَنَّةَ " .
Бизга Ҳаннод ривоят қилди, у деди: бизга Абу Муовия ривоят қилди, у ал-Аъмашдан, у Шақиқдан, у Умму Саламадан (ривоят қилди), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бизга: «Бемор ёки ўлганнинг олдида ҳозир бўлганингизда, яхши (сўз) айтинг, чунки малоикалар сиз айтган нарсага омин дейдилар,» дедилар. (Умму Салама) деди: Абу Салама вафот этганида, мен Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдиларига келиб: «Эй Расулуллаҳ, Абу Салама вафот этди,» дедим. У: «Бас, «Аллаҳуммағфир ли ва лаҳу ва аъқибни минҳу уқбо ҳасанатан (Аллаҳим, менга ҳам, унга ҳам мағфират қил ва ундан кейин менга яхши издош ато эт),» деб айт,» дедилар. (Умму Салама) деди: мен шундай дедим, бас Аллаҳ менга ундан кўра яхшироқ бўлган зотни — Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни издош қилди. Абу Исо (Термизий) деди: Шақиқ — у Ибн Салама Абу Воил ал-Асадийдир. Абу Исо (Термизий) деди: Умму Салама ҳадиси ҳасан саҳиҳ ҳадисдир. Ўлим олдида беморга «Ло илаҳа иллаллаҳ» сўзини талқин қилиш мустаҳаб бўлиб келган. Баъзи илм аҳли деди: агар (бемор) буни бир марта айтса, ундан кейин гапирмагунча унга (яна) талқин қилиш ва бу борада унга кўп (такрор) қилиш лозим эмас. Ибн ал-Муборақдан ривоят қилинишича, унга вафот келганида бир киши унга «Ло илаҳа иллаллаҳ»ни талқин қила бошлади ва унга кўп (такрор) қилди. Шунда Абдуллаҳ унга: «Мен буни бир марта айтсам, гап билан гапирмагунча ўша (эътиқод) устидаман,» деди. Абдуллаҳнинг сўзининг маъноси шуки, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан ривоят қилинган: «Кимнинг охирги сўзи «Ло илаҳа иллаллаҳ» бўлса, жаннатга киради,» деган (ҳадис)ни қасд қилган.