Қабр азоби

Janoza kitobi · 2 ҳадис

باب مَا جَاءَ فِي عَذَابِ الْقَبْرِ

حَدَّثَنَا أَبُو سَلَمَةَ، يَحْيَى بْنُ خَلَفٍ حَدَّثَنَا بِشْرُ بْنُ الْمُفَضَّلِ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ إِسْحَاقَ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ أَبِي سَعِيدٍ الْمَقْبُرِيِّ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏ "‏ إِذَا قُبِرَ الْمَيِّتُ - أَوْ قَالَ أَحَدُكُمْ أَتَاهُ مَلَكَانِ أَسْوَدَانِ أَزْرَقَانِ يُقَالُ لأَحَدِهِمَا الْمُنْكَرُ وَالآخَرُ النَّكِيرُ فَيَقُولاَنِ مَا كُنْتَ تَقُولُ فِي هَذَا الرَّجُلِ فَيَقُولُ مَا كَانَ يَقُولُ هُوَ عَبْدُ اللَّهِ وَرَسُولُهُ أَشْهَدُ أَنْ لاَ إِلَهَ إِلاَّ اللَّهُ وَأَنَّ مُحَمَّدًا عَبْدُهُ وَرَسُولُهُ ‏.‏ فَيَقُولاَنِ قَدْ كُنَّا نَعْلَمُ أَنَّكَ تَقُولُ هَذَا ‏.‏ ثُمَّ يُفْسَحُ لَهُ فِي قَبْرِهِ سَبْعُونَ ذِرَاعًا فِي سَبْعِينَ ثُمَّ يُنَوَّرُ لَهُ فِيهِ ثُمَّ يُقَالُ لَهُ نَمْ ‏.‏ فَيَقُولُ أَرْجِعُ إِلَى أَهْلِي فَأُخْبِرُهُمْ فَيَقُولاَنِ نَمْ كَنَوْمَةِ الْعَرُوسِ الَّذِي لاَ يُوقِظُهُ إِلاَّ أَحَبُّ أَهْلِهِ إِلَيْهِ ‏.‏ حَتَّى يَبْعَثَهُ اللَّهُ مِنْ مَضْجَعِهِ ذَلِكَ ‏.‏ وَإِنْ كَانَ مُنَافِقًا قَالَ سَمِعْتُ النَّاسَ يَقُولُونَ فَقُلْتُ مِثْلَهُ لاَ أَدْرِي ‏.‏ فَيَقُولاَنِ قَدْ كُنَّا نَعْلَمُ أَنَّكَ تَقُولُ ذَلِكَ ‏.‏ فَيُقَالُ لِلأَرْضِ الْتَئِمِي عَلَيْهِ ‏.‏ فَتَلْتَئِمُ عَلَيْهِ ‏.‏ فَتَخْتَلِفُ فِيهَا أَضْلاَعُهُ فَلاَ يَزَالُ فِيهَا مُعَذَّبًا حَتَّى يَبْعَثَهُ اللَّهُ مِنْ مَضْجَعِهِ ذَلِكَ ‏"‏ ‏.‏ وَفِي الْبَابِ عَنْ عَلِيٍّ وَزَيْدِ بْنِ ثَابِتٍ وَابْنِ عَبَّاسٍ وَالْبَرَاءِ بْنِ عَازِبٍ وَأَبِي أَيُّوبَ وَأَنَسٍ وَجَابِرٍ وَعَائِشَةَ وَأَبِي سَعِيدٍ كُلُّهُمْ رَوَوْا عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فِي عَذَابِ الْقَبْرِ ‏.‏ قَالَ أَبُو عِيسَى حَدِيثُ أَبِي هُرَيْرَةَ حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ ‏.‏

Бизга Абу Салама Яҳё ибн Халаф ривоят қилди, у деди: бизга Бишр ибн ал-Муфаззал ривоят қилди, у Абдураҳмон ибн Ишоқдан, у Саид ибн Аби Саид ал-Мақбурийдан, у Абу Ҳурайра (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Маййит дафн қилинганда — ёки: бирингиз (дафн қилинганда) — унинг олдига кўзлари кўм-кўк қора икки малоика келади. Улардан бирига Мункар, иккинчисига Накир дейилади. Улар: «Сен бу киши (Муҳаммад) ҳақида нима дердинг?» дейдилар. У (олдин) айтадиган (сўзини) айтади: «У Аллаҳнинг бандаси ва Расулидир; мен гувоҳлик бераманки, Аллаҳдан ўзга илоҳ йўқ ва Муҳаммад Унинг бандаси ва Расулидир,» (дейди). Улар: «Сен шундай дейишингни билардик,» дейдилар. Сўнг унинг қабри етмишга етмиш зирў кенгайтирилади, кейин унга (қабр) нурлантирилади. Кейин унга: «Ухла,» дейилади. У: «Аҳлимнинг олдига қайтиб, уларга хабар берайми?» дейди. Улар: «Фақат аҳлининг энг суюклиси уйғотадиган келиннинг уйқусидек ухла,» дейдилар — токи Аллаҳ уни ўша ётган жойидан тирилтиргунга қадар. Агар у мунофиқ бўлса: «Мен одамларнинг (бирон нарса) деяётганини эшитиб, мен ҳам шунгаўхшаш дедим, (ҳақиқатини) билмайман,» дейди. Улар: «Сен шундай дейишингни билардик,» дейдилар. Сўнг ерга: «Унинг устига қовушиб қисил,» дейилади. Бас, (ер) унинг устига қовушиб қисилади, қовурғалари бир-бирига кириб кетади. У ўша (қабрда) Аллаҳ уни ўша ётган жойидан тирилтиргунга қадар азобланиб қолаверади,» дедилар. Бу бобда Али, Зайд ибн Собит, Ибн Аббос, ал-Баро ибн Озиб, Абу Айюб, Анас, Жобир, Оиша ва Абу Саиддан ҳам (ривоятлар) бор; уларнинг ҳаммаси Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан қабр азоби ҳақида ривоят қилишган. Абу Исо (Термизий) деди: Абу Ҳурайранинг ҳадиси ҳасан ғарибдир.

حَدَّثَنَا هَنَّادٌ، حَدَّثَنَا عَبْدَةُ، عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ، عَنْ نَافِعٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏ "‏ إِذَا مَاتَ الْمَيِّتُ عُرِضَ عَلَيْهِ مَقْعَدُهُ بِالْغَدَاةِ وَالْعَشِيِّ فَإِنْ كَانَ مِنْ أَهْلِ الْجَنَّةِ فَمِنْ أَهْلِ الْجَنَّةِ وَإِنْ كَانَ مِنْ أَهْلِ النَّارِ فَمِنْ أَهْلِ النَّارِ ثُمَّ يُقَالُ هَذَا مَقْعَدُكَ حَتَّى يَبْعَثَكَ اللَّهُ يَوْمَ الْقِيَامَةِ ‏"‏ ‏.‏ قَالَ أَبُو عِيسَى وَهَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ ‏.‏

Бизга Ҳаннод ривоят қилди, у деди: бизга Абда ривоят қилди, у Убайдуллаҳдан, у Нофиъдан, у Ибн Умар (розияллаҳу анҳумо)дан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Маййит ўлганда, унга ўрни эртаю кеч кўрсатилади. Агар у жаннат аҳлидан бўлса — жаннат аҳлидан(ги ўрни), агар дўзах аҳлидан бўлса — дўзах аҳлидан(ги ўрни кўрсатилади). Сўнг унга: «Бу Аллаҳ сени Қиёмат куни тирилтиргунга қадар(ги) ўрнингдир,» дейилади,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.