حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ، حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ وَهْبٍ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ الْجُهَنِيِّ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ عُمَرَ بْنِ عَلِيِّ بْنِ أَبِي طَالِبٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَلِيِّ بْنِ أَبِي طَالِبٍ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ لَهُ " يَا عَلِيُّ ثَلاَثٌ لاَ تُؤَخِّرْهَا الصَّلاَةُ إِذَا آنَتْ وَالْجَنَازَةُ إِذَا حَضَرَتْ وَالأَيِّمُ إِذَا وَجَدْتَ لَهَا كُفْؤًا " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ غَرِيبٌ وَمَا أَرَى إِسْنَادَهُ بِمُتَّصِلٍ .
Бизга Қутайба ривоят қилди, у деди: бизга Абдуллаҳ ибн Ваҳб ривоят қилди, у Саид ибн Абдуллаҳ ал-Жуҳанийдан, у Муҳаммад ибн Умар ибн Али ибн Аби Толибдан, у отасидан, у Али ибн Аби Толиб (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) унга: «Эй Али, учта (нарсани) кечиктирма: намоз вақти кирганда (ўқишни), жаноза ҳозир бўлганда (уни дафн қилишни), ва бева (ёки турмушга чиқмаган) аёлга мувофиқ (эр) топилганда (уни узатишни),» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ғарибдир ва мен унинг иснодини узлуксиз (муттасил) деб билмайман.