حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ نَصْرِ بْنِ عَلِيٍّ، حَدَّثَنَا سُلَيْمَانُ بْنُ حَرْبٍ، حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ زَيْدٍ، قَالَ قُلْتُ لأَيُّوبَ هَلْ عَلِمْتَ أَنَّ أَحَدًا قَالَ فِي أَمْرُكِ بِيَدِكِ أَنَّهَا ثَلاَثٌ إِلاَّ الْحَسَنَ فَقَالَ لاَ إِلاَّ الْحَسَنَ . ثُمَّ قَالَ اللَّهُمَّ غَفْرًا إِلاَّ مَا حَدَّثَنِي قَتَادَةُ عَنْ كَثِيرٍ مَوْلَى ابْنِ سَمُرَةَ عَنْ أَبِي سَلَمَةَ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " ثَلاَثٌ " . قَالَ أَيُّوبُ فَلَقِيتُ كَثِيرًا - مَوْلَى ابْنِ سَمُرَةَ فَسَأَلْتُهُ فَلَمْ يَعْرِفْهُ فَرَجَعْتُ إِلَى قَتَادَةَ فَأَخْبَرْتُهُ فَقَالَ نَسِيَ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ غَرِيبٌ لاَ نَعْرِفُهُ إِلاَّ مِنْ حَدِيثِ سُلَيْمَانَ بْنِ حَرْبٍ عَنْ حَمَّادِ بْنِ زَيْدٍ . وَسَأَلْتُ مُحَمَّدًا عَنْ هَذَا الْحَدِيثِ، فَقَالَ حَدَّثَنَا سُلَيْمَانُ بْنُ حَرْبٍ، عَنْ حَمَّادِ بْنِ زَيْدٍ، بِهَذَا وَإِنَّمَا هُوَ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، مَوْقُوفٌ . وَلَمْ يُعْرَفْ حَدِيثُ أَبِي هُرَيْرَةَ مَرْفُوعًا . وَكَانَ عَلِيُّ بْنُ نَصْرٍ حَافِظًا صَاحِبَ حَدِيثٍ . وَقَدِ اخْتَلَفَ أَهْلُ الْعِلْمِ فِي أَمْرُكِ بِيَدِكِ فَقَالَ بَعْضُ أَهْلِ الْعِلْمِ مِنْ أَصْحَابِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم وَغَيْرِهِمْ مِنْهُمْ عُمَرُ بْنُ الْخَطَّابِ وَعَبْدُ اللَّهِ بْنُ مَسْعُودٍ هِيَ وَاحِدَةٌ . وَهُوَ قَوْلُ غَيْرِ وَاحِدٍ مِنْ أَهْلِ الْعِلْمِ مِنَ التَّابِعِينَ وَمَنْ بَعْدَهُمْ . وَقَالَ عُثْمَانُ بْنُ عَفَّانَ وَزَيْدُ بْنُ ثَابِتٍ الْقَضَاءُ مَا قَضَتْ . وَقَالَ ابْنُ عُمَرَ إِذَا جَعَلَ أَمْرَهَا بِيَدِهَا وَطَلَّقَتْ نَفْسَهَا ثَلاَثًا وَأَنْكَرَ الزَّوْجُ وَقَالَ لَمْ أَجْعَلْ أَمْرَهَا بِيَدِهَا إِلاَّ فِي وَاحِدَةٍ اسْتُحْلِفَ الزَّوْجُ وَكَانَ الْقَوْلُ قَوْلَهُ مَعَ يَمِينِهِ . وَذَهَبَ سُفْيَانُ وَأَهْلُ الْكُوفَةِ إِلَى قَوْلِ عُمَرَ وَعَبْدِ اللَّهِ . وَأَمَّا مَالِكُ بْنُ أَنَسٍ فَقَالَ الْقَضَاءُ مَا قَضَتْ . وَهُوَ قَوْلُ أَحْمَدَ . وَأَمَّا إِسْحَاقُ فَذَهَبَ إِلَى قَوْلِ ابْنِ عُمَرَ .
Бизга Али ибн Наср ибн Али ривоят қилди, у деди: бизга Сулаймон ибн Ҳарб ривоят қилди, у деди: бизга Ҳаммод ибн Зайд ривоят қилди, у деди: мен Айюбга: «Сен ал-Ҳасандан бошқа бирор киши «ишинг ўз қўлингда (дейиш)» (хусусида) у уч (талоғ)дир деганини биласанми?» дедим. У: «Йўқ, ал-Ҳасандан бошқа (йўқ),» деди. Сўнг у: «Аллаҳуммо, мағфират қил — фақат Қатода менга Касирдан — Ибн Самуранинг мавлоси — у Абу Саламадан, у Абу Ҳурайрадан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан: «Уч,» деганларини ривоят қилгани мустасно,» деди. Айюб деди: мен Касир — Ибн Самуранинг мавлосини учратиб, ундан сўрадим, лекин у уни (бу ҳадисни) танимади. Мен Қатодага қайтиб, унга хабар бердим, у: «(Касир) унутган,» деди. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ғарибдир, биз уни фақат Сулаймон ибн Ҳарбнинг Ҳаммод ибн Зайддан (қилган) ҳадисидан биламиз. Мен Муҳаммад (ал-Бухорий)дан бу ҳадис ҳақида сўрадим, у: «Бизга Сулаймон ибн Ҳарб Ҳаммод ибн Зайддан шуни ривоят қилди, лекин у фақат Абу Ҳурайрадан мавқуф (саҳобий сўзи)дир, Абу Ҳурайра ҳадиси марфуъ (Набийга нисбатланган) сифатида маълум эмас,» деди. Али ибн Наср ҳофиз, ҳадис соҳиби эди. Илм аҳли «ишинг ўз қўлингда» (деган масалада) ихтилоф қилди. Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг саҳобалари ва бошқаларидан бўлган баъзи илм аҳли — улар орасида Умар ибн ал-Хаттоб ва Абдуллаҳ ибн Масъуд — «у биттадир,» дедилар. Бу тобеинлардан ва улардан кейингилардан бўлган бир неча илм аҳлининг сўзидир. Усмон ибн Аффон ва Зайд ибн Собит: «Ҳукм — у (аёл) ҳукм қилгани (кабидир),» дедилар. Ибн Умар: «Агар (эр аёлнинг) ишини унинг қўлига топширса, аёл ўзини уч (талоғ) қилса-ю, эр буни инкор қилиб: «Мен унинг ишини фақат битта (талоғ) учун қўлига топширган эдим,» деса, эрдан қасам ичирилади ва қасами билан бирга унинг сўзи (эътиборли) бўлади,» деди. Суфён ва Куфа аҳли Умар ва Абдуллаҳнинг сўзига (амал қилдилар). Молик ибн Анас эса: «Ҳукм — у (аёл) ҳукм қилгани (кабидир),» деди. Бу Аҳмаднинг ҳам сўзидир. Ишоқ эса Ибн Умарнинг сўзига (амал қилди).