حَدَّثَنَا زِيَادُ بْنُ أَيُّوبَ الْبَغْدَادِيُّ، أَخْبَرَنَا عَبَّادُ بْنُ الْعَوَّامِ، قَالَ أَخْبَرَنِي سُفْيَانُ بْنُ حُسَيْنٍ، عَنْ يُونُسَ بْنِ عُبَيْدٍ، عَنْ عَطَاءٍ، عَنْ جَابِرٍ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم نَهَى عَنِ الْمُحَاقَلَةِ وَالْمُزَابَنَةِ وَالْمُخَابَرَةِ وَالثُّنْيَا إِلاَّ أَنْ تُعْلَمَ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ غَرِيبٌ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ مِنْ حَدِيثِ يُونُسَ بْنِ عُبَيْدٍ عَنْ عَطَاءٍ عَنْ جَابِرٍ .
Бизга Зиёд ибн Айюб ал-Бағдодий ривоят қилди, у деди: бизга Аббод ибн ал-Аввом хабар берди, у деди: менга Суфён ибн Ҳусайн хабар берди, у Юнус ибн Убайддан, у Атодан, у Жобир (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) муҳоқала, музобана, мухобара ва истиснодан (сотувда бирор нарсани ажратиб қолдиришдан), маълум бўлгани бундан мустасно, қайтардилар. Абу Исо (Термизий) деди: Бу ҳасан саҳиҳ ғариб ҳадисдир, бу йўл билан — Юнус ибн Убайднинг Атодан, унинг Жобирдан ривоятидан.