حَدَّثَنَا أَبُو كُرَيْبٍ، حَدَّثَنَا أَبُو أُسَامَةَ، عَنْ دَاوُدَ بْنِ يَزِيدَ الأَوْدِيِّ، عَنِ الْمُغِيرَةِ بْنِ شُبَيْلٍ، عَنْ قَيْسِ بْنِ أَبِي حَازِمٍ، عَنْ مُعَاذِ بْنِ جَبَلٍ، قَالَ بَعَثَنِي رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم إِلَى الْيَمَنِ فَلَمَّا سِرْتُ أَرْسَلَ فِي أَثَرِي فَرُدِدْتُ فَقَالَ " أَتَدْرِي لِمَ بَعَثْتُ إِلَيْكَ لاَ تُصِيبَنَّ شَيْئًا بِغَيْرِ إِذْنِي فَإِنَّهُ غُلُولٌ وَمَنْ يَغْلُلْ يَأْتِ بِمَا غَلَّ يَوْمَ الْقِيَامَةِ لِهَذَا دَعَوْتُكَ فَامْضِ لِعَمَلِكَ " . قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنْ عَدِيِّ بْنِ عَمِيرَةَ وَبُرَيْدَةَ وَالْمُسْتَوْرِدِ بْنِ شَدَّادٍ وَأَبِي حُمَيْدٍ وَابْنِ عُمَرَ . قَالَ أَبُو عِيسَى حَدِيثُ مُعَاذٍ حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ لاَ نَعْرِفُهُ إِلاَّ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ مِنْ حَدِيثِ أَبِي أُسَامَةَ عَنْ دَاوُدَ الأَوْدِيِّ .
Бизга Абу Курайб ривоят қилди, у деди: бизга Абу Усома ривоят қилди, у Довуд ибн Язид ал-Авдийдан, у ал-Муғийра ибн Шубайлдан, у Қайс ибн Абу Ҳозимдан, у Муоз ибн Жабалдан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) мени Яманга жўнатдилар. Мен йўлга чиққанимда, ортимдан киши юбориб, мен қайтарилдим. (У) дедилар: «Биласанми, нега сенга (киши) юбордим? Менинг рухсатимсиз ҳеч нарса олмагин, чунки бу хиёнатдир. Ким хиёнат қилса, қиёмат куни хиёнат қилган нарсасини кўтариб келади. Мана шунинг учун сени чақирдим. Энди бориб, ишингни давом эттир,» дедилар. (Термизий) деди: бу бобда Адий ибн Амийра, Бурайда, ал-Муставрид ибн Шаддод, Абу Ҳумайд ва Ибн Умардан (ҳам ривоятлар бор). Абу Исо (Термизий) деди: Муоз ҳадиси ҳасан ғариб ҳадисдир, биз уни фақат шу йўл билан, Абу Усоманинг Довуд ал-Авдийдан (қилган) ривоятидан биламиз.