حَدَّثَنَا أَبُو كُرَيْبٍ، حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ آدَمَ، عَنْ أَبِي بَكْرِ بْنِ عَيَّاشٍ، عَنْ أَبِي سَعْدٍ، عَنْ عِكْرِمَةَ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم وَدَى الْعَامِرِيَّيْنِ بِدِيَةِ الْمُسْلِمِينَ وَكَانَ لَهُمَا عَهْدٌ مِنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ غَرِيبٌ لاَ نَعْرِفُهُ إِلاَّ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ . وَأَبُو سَعْدٍ الْبَقَّالُ اسْمُهُ سَعِيدُ بْنُ الْمَرْزُبَانِ .
Бизга Абу Курайб ривоят қилди, у деди: бизга Яҳё ибн Одам ривоят қилди, Абу Бакр ибн Айёшдан, у Абу Саъддан, у Икримадан, у Ибн Аббос (розияллаҳу анҳумо)дан (ривоят қилдики), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) икки Омирий (киши)нинг диятини мусулмонлар дияти (миқдорида) тўлаб бердилар, чунки уларнинг Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан аҳди (омонлиги) бор эди. Абу Исо (Термизий) деди: бу ғариб ҳадис бўлиб, биз уни фақат шу йўл билан биламиз. Абу Саъд ал-Баққолнинг исми Саъид ибн ал-Марзубондир.