Авф этиш

Diyalar kitobi · 1 ҳадис

باب مَا جَاءَ فِي الْعَفْوِ ‏.‏

حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ مُحَمَّدٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ الْمُبَارَكِ، حَدَّثَنَا يُونُسُ بْنُ أَبِي إِسْحَاقَ، حَدَّثَنَا أَبُو السَّفَرِ، قَالَ دَقَّ رَجُلٌ مِنْ قُرَيْشٍ سِنَّ رَجُلٍ مِنَ الأَنْصَارِ فَاسْتَعْدَى عَلَيْهِ مُعَاوِيَةَ فَقَالَ لِمُعَاوِيَةَ يَا أَمِيرَ الْمُؤْمِنِينَ إِنَّ هَذَا دَقَّ سِنِّي ‏.‏ قَالَ مُعَاوِيَةُ إِنَّا سَنُرْضِيكَ وَأَلَحَّ الآخَرُ عَلَى مُعَاوِيَةَ فَأَبْرَمَهُ فَلَمْ يُرْضِهِ فَقَالَ لَهُ مُعَاوِيَةُ شَأْنَكَ بِصَاحِبِكَ ‏.‏ وَأَبُو الدَّرْدَاءِ جَالِسٌ عِنْدَهُ قَالَ أَبُو الدَّرْدَاءِ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ ‏ "‏ مَا مِنْ رَجُلٍ يُصَابُ بِشَيْءٍ فِي جَسَدِهِ فَيَتَصَدَّقُ بِهِ إِلاَّ رَفَعَهُ اللَّهُ بِهِ دَرَجَةً وَحَطَّ عَنْهُ بِهِ خَطِيئَةً ‏"‏ ‏.‏ قَالَ الأَنْصَارِيُّ أَأَنْتَ سَمِعْتَهُ مِنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ سَمِعَتْهُ أُذُنَاىَ وَوَعَاهُ قَلْبِي ‏.‏ قَالَ فَإِنِّي أَذَرُهَا لَهُ ‏.‏ قَالَ مُعَاوِيَةُ لاَ جَرَمَ لاَ أُخَيِّبُكَ ‏.‏ فَأَمَرَ لَهُ بِمَالٍ ‏.‏ قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ غَرِيبٌ لاَ نَعْرِفُهُ إِلاَّ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ ‏.‏ وَلاَ أَعْرِفُ لأَبِي السَّفَرِ سَمَاعًا مِنْ أَبِي الدَّرْدَاءِ وَأَبُو السَّفَرِ اسْمُهُ سَعِيدُ بْنُ أَحْمَدَ وَيُقَالُ ابْنُ يُحْمِدَ الثَّوْرِيُّ ‏.‏

Бизга Аҳмад ибн Муҳаммад ривоят қилди, у деди: бизга Абдуллаҳ ибн ал-Муборак ривоят қилди, бизга Юнус ибн Абу Ишоқ ривоят қилди, бизга Абус-Сафар ривоят қилди, у деди: Қурайшдан бир киши ансорлардан бир кишининг тишини синдирди. (Ансорий) Муовиядан у (киши) устидан дод сўради ва Муовияга: «Эй амирул-мўминин, бу киши менинг тишимни синдирди,» деди. Муовия: «Биз сени рози қиламиз,» деди. Бошқаси (ансорий) Муовияга қаттиқ туриб олди ва уни безор қилди, аммо (Муовия) уни рози қила олмади. Шунда Муовия унга: «Шеригингни (қасосни) ўзинг билан (ҳал қил),» деди. Абуд-Дардо унинг ёнида ўтирган эди. Абуд-Дардо деди: Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг: «Танасига бирор нарса (зиён) етказилиб, уни (қасосини) садақа қилган (кечирган) ҳар бир кишини, албатта, Аллаҳ шу билан бир даража кўтаради ва шу билан ундан бир хатосини туширади,» деганларини эшитдим. Ансорий: «Сен буни Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан эшитдингми?» деди. У: «Буни қулоқларим эшитди ва қалбим ёдда сақлади,» деди. (Ансорий): «Унда мен буни унга (кечириб) қолдираман,» деди. Муовия: «Албатта, сени маҳрум қилмайман,» деди ва унга мол (беришни) буюрди. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ғарибдир, уни фақат шу йўл билан биламиз. Мен Абус-Сафарнинг Абуд-Дардодан эшитганини билмайман. Абус-Сафарнинг исми Саид ибн Аҳмад, баъзан Ибн Юҳмид ас-Саврий ҳам дейилади.