حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ مَنِيعٍ، حَدَّثَنَا يَزِيدُ بْنُ هَارُونَ، أَخْبَرَنَا حَمَّادُ بْنُ سَلَمَةَ، عَنْ سِمَاكِ بْنِ حَرْبٍ، عَنْ جَابِرِ بْنِ سَمُرَةَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ يَقْرَأُ فِي الظُّهْرِ وَالْعَصْرِ بِالسَّمَاءِ ذَاتِ الْبُرُوجِ وَالسَّمَاءِ وَالطَّارِقِ وَشِبْهِهِمَا . قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنْ خَبَّابٍ وَأَبِي سَعِيدٍ وَأَبِي قَتَادَةَ وَزَيْدِ بْنِ ثَابِتٍ وَالْبَرَاءِ بْنِ عَازِبٍ . قَالَ أَبُو عِيسَى حَدِيثُ جَابِرِ بْنِ سَمُرَةَ حَدِيثٌ حَسَنٌ . وَقَدْ رُوِيَ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم أَنَّهُ قَرَأَ فِي الظُّهْرِ قَدْرَ تَنْزِيلُ السَّجْدَةَ . وَرُوِيَ عَنْهُ أَنَّهُ كَانَ يَقْرَأُ فِي الرَّكْعَةِ الأُولَى مِنَ الظُّهْرِ قَدْرَ ثَلاَثِينَ آيَةً وَفِي الرَّكْعَةِ الثَّانِيَةِ قَدْرَ خَمْسَ عَشْرَةَ آيَةً . وَرُوِيَ عَنْ عُمَرَ أَنَّهُ كَتَبَ إِلَى أَبِي مُوسَى أَنِ اقْرَأْ فِي الظُّهْرِ بِأَوْسَاطِ الْمُفَصَّلِ . وَرَأَى بَعْضُ أَهْلِ الْعِلْمِ أَنَّ الْقِرَاءَةَ فِي صَلاَةِ الْعَصْرِ كَنَحْوِ الْقِرَاءَةِ فِي صَلاَةِ الْمَغْرِبِ يَقْرَأُ بِقِصَارِ الْمُفَصَّلِ . وَرُوِيَ عَنْ إِبْرَاهِيمَ النَّخَعِيِّ أَنَّهُ قَالَ تَعْدِلُ صَلاَةُ الْعَصْرِ بِصَلاَةِ الْمَغْرِبِ فِي الْقِرَاءَةِ . وَقَالَ إِبْرَاهِيمُ تُضَاعَفُ صَلاَةُ الظُّهْرِ عَلَى صَلاَةِ الْعَصْرِ فِي الْقِرَاءَةِ أَرْبَعَ مِرَارٍ .
Бизга Аҳмад ибн Манииъ ривоят қилди, у деди: бизга Язид ибн Ҳорун ривоят қилди, бизга Ҳаммод ибн Салама хабар берди, у Симок ибн Ҳарбдан, у Жобир ибн Самурадан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Зуҳр ва Асрда «Вассамаи затил-буруж» (Буруж сураси) ва «Вассамаи ват-ториқ» (Ториқ сураси) ҳамда уларга ўхшаш (сураларни) ўқир эдилар. (Абу Исо) деди: бу бобда Хаббоб, Абу Саид, Абу Қатода, Зайд ибн Собит ва Баро ибн Озибдан ҳам (ривоятлар) бор. Абу Исо (Термизий) деди: Жобир ибн Самура ҳадиси ҳасан ҳадисдир. Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан Зуҳрда «Танзилус-сажда» (Сажда сураси) миқдорида ўқиганликлари ҳам ривоят қилинган. Ва ундан Зуҳрнинг биринчи ракатида ўттиз оят миқдорида, иккинчи ракатида ўн беш оят миқдорида ўқиганликлари ҳам ривоят қилинган. Умардан (розияллаҳу анҳу) ҳам ривоят қилинганки, у Абу Мусога: «Зуҳрда Муфассалнинг ўртача (сураларини) ўқигин,» деб ёзган. Баъзи илм аҳли Аср намозидаги қироат Мағриб намозидаги қироатга ўхшаш, Муфассалнинг қисқа (сураларини) ўқийди, деб (қараган). Иброҳим ан-Нахаийдан ривоят қилинганки, у: «Қироатда Аср намози Мағриб намозига тенг келади,» деган. Иброҳим: «Қироатда Зуҳр намози Аср намозидан тўрт баравар (узунроқ) бўлади,» деган.