حَدَّثَنَا نَصْرُ بْنُ عَلِيٍّ، حَدَّثَنَا عِيسَى بْنُ يُونُسَ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ أَبِي سُفْيَانَ، عَنْ جَابِرٍ، عَنْ أَبِي سَعِيدٍ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم صَلَّى عَلَى حَصِيرٍ . قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنْ أَنَسٍ وَالْمُغِيرَةِ بْنِ شُعْبَةَ . قَالَ أَبُو عِيسَى وَحَدِيثُ أَبِي سَعِيدٍ حَدِيثٌ حَسَنٌ . وَالْعَمَلُ عَلَى هَذَا عِنْدَ أَكْثَرِ أَهْلِ الْعِلْمِ . إِلاَّ أَنَّ قَوْمًا مِنْ أَهْلِ الْعِلْمِ اخْتَارُوا الصَّلاَةَ عَلَى الأَرْضِ اسْتِحْبَابًا . وَأَبُو سُفْيَانَ اسْمُهُ طَلْحَةُ بْنُ نَافِعٍ .
Бизга Наср ибн Али ривоят қилди, у деди: бизга Исо ибн Юнус ривоят қилди, ал-Аъмашдан, у Абу Суфёндан, у Жобирдан, у Абу Саид (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бўйра устида намоз ўқидилар. (Термизий) деди: бу бобда Анас ва ал-Муғира ибн Шуъбадан (ҳам ривоятлар) бор. Абу Исо (Термизий) деди: Абу Саид ҳадиси ҳасан ҳадисдир. Кўпчилик илм аҳлининг олдида амал шу бўйичадир. Аммо илм аҳлидан бир қавм ер устида намоз ўқишни мустаҳаб деб ихтиёр қилдилар. Абу Суфённинг исми Талҳа ибн Нофиъдир.