حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ مَنِيعٍ، حَدَّثَنَا أَبُو مُعَاوِيَةَ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ إِبْرَاهِيمَ، عَنْ عَلْقَمَةَ، عَنْ عُمَرَ بْنِ الْخَطَّابِ، قَالَ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَسْمُرُ مَعَ أَبِي بَكْرٍ فِي الأَمْرِ مِنْ أَمْرِ الْمُسْلِمِينَ وَأَنَا مَعَهُمَا . وَفِي الْبَابِ عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَمْرٍو وَأَوْسِ بْنِ حُذَيْفَةَ وَعِمْرَانَ بْنِ حُصَيْنٍ . قَالَ أَبُو عِيسَى حَدِيثُ عُمَرَ حَدِيثٌ حَسَنٌ . وَقَدْ رَوَى هَذَا الْحَدِيثَ الْحَسَنُ بْنُ عُبَيْدِ اللَّهِ عَنْ إِبْرَاهِيمَ عَنْ عَلْقَمَةَ عَنْ رَجُلٍ مِنْ جُعْفِيٍّ يُقَالُ لَهُ قَيْسٌ أَوِ ابْنُ قَيْسٍ عَنْ عُمَرَ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم هَذَا الْحَدِيثَ فِي قِصَّةٍ طَوِيلَةٍ . وَقَدِ اخْتَلَفَ أَهْلُ الْعِلْمِ مِنْ أَصْحَابِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم وَالتَّابِعِينَ وَمَنْ بَعْدَهُمْ فِي السَّمَرِ بَعْدَ صَلاَةِ الْعِشَاءِ الآخِرَةِ فَكَرِهَ قَوْمٌ مِنْهُمُ السَّمَرَ بَعْدَ صَلاَةِ الْعِشَاءِ وَرَخَّصَ بَعْضُهُمْ إِذَا كَانَ فِي مَعْنَى الْعِلْمِ وَمَا لاَ بُدَّ مِنْهُ مِنَ الْحَوَائِجِ وَأَكْثَرُ الْحَدِيثِ عَلَى الرُّخْصَةِ . وَقَدْ رُوِيَ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " لاَ سَمَرَ إِلاَّ لِمُصَلٍّ أَوْ مُسَافِرٍ " .
Бизга Аҳмад ибн Манииъ ривоят қилди, бизга Абу Муовия, ал-Аъмашдан, у Иброҳимдан, у Алқамадан, у Умар ибнул-Хаттобдан (ривоят қилди), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) мусулмонларнинг ишларидан бирор иш тўғрисида Абу Бакр билан тунда суҳбатлашар эдилар, мен ҳам улар билан бирга бўлардим. Бу бобда Абдуллаҳ ибн Амр, Авс ибн Ҳузайфа ва Имрон ибн Ҳусайндан ҳам (ривоятлар) бор. Абу Исо (Термизий) деди: Умарнинг ҳадиси ҳасан ҳадисдир. Бу ҳадисни ал-Ҳасан ибн Убайдуллаҳ ҳам, Иброҳимдан, у Алқамадан, у Жуъфий (қабиласи)дан бўлган Қайс ёки Ибн Қайс деб аталадиган бир кишидан, у Умардан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан узун бир қисса ичида ривоят қилган. Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг саҳобаларидан, тобеинлардан ва уларнинг кетидан келганлардан бўлган илм аҳли охирги Хуфтон намозидан кейин тунда суҳбатлашиш тўғрисида ихтилоф қилганлар: улардан бир қавм Хуфтондан кейин суҳбатлашишни ёқтирмаган, баъзилари эса илм маъносида ёки муқаррар бўлган эҳтиёжлар тўғрисида бўлса рухсат берганлар; ва ҳадиснинг кўпчилиги рухсат (томонида)дир. Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан: «Намоз ўқийдиган ёки мусофирдан бошқа учун (тунда) суҳбатлашиш (ёқимли) эмас,» деганлари ривоят қилинган.