حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ، حَدَّثَنَا اللَّيْثُ بْنُ سَعْدٍ، عَنْ نَافِعٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " الَّذِي تَفُوتُهُ صَلاَةُ الْعَصْرِ فَكَأَنَّمَا وُتِرَ أَهْلَهُ وَمَالَهُ " . وَفِي الْبَابِ عَنْ بُرَيْدَةَ وَنَوْفَلِ بْنِ مُعَاوِيَةَ . قَالَ أَبُو عِيسَى حَدِيثُ ابْنِ عُمَرَ حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَقَدْ رَوَاهُ الزُّهْرِيُّ أَيْضًا عَنْ سَالِمٍ عَنْ أَبِيهِ ابْنِ عُمَرَ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم .
Бизга Қутайба ривоят қилди, бизга ал-Лайс ибн Саъд, Нофеъдан, у Ибн Умардан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилдики), У: «Аср намозини қолдирган (бой берган) киши гўё аҳли ва молидан маҳрум қилинган (талаб-тораж қилинган) кабидир,» дедилар. Бу бобда Бурайда ва Навфал ибн Муовиядан ҳам (ривоятлар) бор. Абу Исо (Термизий) деди: Ибн Умарнинг ҳадиси ҳасан саҳиҳ ҳадисдир. Буни аз-Зуҳрий ҳам Солимдан, у отаси Ибн Умардан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан ривоят қилган.