Бомдод намозида қунут

Namoz kitobi · 1 ҳадис

باب مَا جَاءَ فِي الْقُنُوتِ فِي صَلاَةِ الْفَجْرِ

حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ، وَمُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، قَالاَ حَدَّثَنَا غُنْدَرٌ، مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ عَنْ شُعْبَةَ، عَنْ عَمْرِو بْنِ مُرَّةَ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ أَبِي لَيْلَى، عَنِ الْبَرَاءِ بْنِ عَازِبٍ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم كَانَ يَقْنُتُ فِي صَلاَةِ الصُّبْحِ وَالْمَغْرِبِ ‏.‏ قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنْ عَلِيٍّ وَأَنَسٍ وَأَبِي هُرَيْرَةَ وَابْنِ عَبَّاسٍ وَخُفَافِ بْنِ إِيمَاءَ بْنِ رَحْضَةَ الْغِفَارِيِّ ‏.‏ قَالَ أَبُو عِيسَى حَدِيثُ الْبَرَاءِ حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ ‏.‏ وَاخْتَلَفَ أَهْلُ الْعِلْمِ فِي الْقُنُوتِ فِي صَلاَةِ الْفَجْرِ فَرَأَى بَعْضُ أَهْلِ الْعِلْمِ مِنْ أَصْحَابِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم وَغَيْرِهِمُ الْقُنُوتَ فِي صَلاَةِ الْفَجْرِ وَهُوَ قَوْلُ مَالِكٍ وَالشَّافِعِيِّ ‏.‏ وَقَالَ أَحْمَدُ وَإِسْحَاقُ لاَ يَقْنُتُ فِي الْفَجْرِ إِلاَّ عِنْدَ نَازِلَةٍ تَنْزِلُ بِالْمُسْلِمِينَ فَإِذَا نَزَلَتْ نَازِلَةٌ فَلِلإِمَامِ أَنْ يَدْعُوَ لِجُيُوشِ الْمُسْلِمِينَ ‏.‏

Бизга Қутайба ва Муҳаммад ибн ал-Мусанно ривоят қилиб, иккиси: бизга Ғундар Муҳаммад ибн Жаъфар ривоят қилди, Шуъбадан, у Амр ибн Муррадан, у Абдураҳмон ибн Абу Лайлудан, у ал-Баро ибн Озибдан (ривоят қилдики), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) субҳ ва шом намозларида қунут ўқир эдилар, деди. (Термизий) деди: бу бобда Али, Анас, Абу Ҳурайра, ибн Аббос ва Хуфоф ибн Иймо ибн Раҳза ал-Ғифорийдан ҳам (ривоятлар) бор. Абу Исо (Термизий) деди: ал-Баронинг ҳадиси ҳасан саҳиҳдир. Илм аҳли бомдод намозида қунут ҳақида ихтилоф қилдилар. Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг ашобларидан ва бошқалардан баъзи илм аҳли бомдод намозида қунут ўқишни (жоиз) деб топди; бу Молик ва Шофеийнинг сўзидир. Аҳмад ва Ишоқ эса: «Бомдодда қунут ўқилмайди, фақат мусулмонларга бир бало-мусибат тушганда (ўқилади); бало тушса, имомга мусулмонлар қўшинлари учун дуо қилиши (жоиздир),» дедилар.