Қунутни тарк қилиш

Namoz kitobi · 2 ҳадис

باب مَا جَاءَ فِي تَرْكِ الْقُنُوتِ

حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ مَنِيعٍ، حَدَّثَنَا يَزِيدُ بْنُ هَارُونَ، عَنْ أَبِي مَالِكٍ الأَشْجَعِيِّ، قَالَ قُلْتُ لأَبِي يَا أَبَةِ إِنَّكَ قَدْ صَلَّيْتَ خَلْفَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَأَبِي بَكْرٍ وَعُمَرَ وَعُثْمَانَ وَعَلِيِّ بْنِ أَبِي طَالِبٍ هَا هُنَا بِالْكُوفَةِ نَحْوًا مِنْ خَمْسِ سِنِينَ أَكَانُوا يَقْنُتُونَ قَالَ أَىْ بُنَىَّ مُحْدَثٌ ‏.‏ قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ ‏.‏ وَالْعَمَلُ عَلَيْهِ عِنْدَ أَكْثَرِ أَهْلِ الْعِلْمِ ‏.‏ وَقَالَ سُفْيَانُ الثَّوْرِيُّ إِنْ قَنَتَ فِي الْفَجْرِ فَحَسَنٌ وَإِنْ لَمْ يَقْنُتْ فَحَسَنٌ ‏.‏ وَاخْتَارَ أَنْ لاَ يَقْنُتَ ‏.‏ وَلَمْ يَرَ ابْنُ الْمُبَارَكِ الْقُنُوتَ فِي الْفَجْرِ ‏.‏ قَالَ أَبُو عِيسَى وَأَبُو مَالِكٍ الأَشْجَعِيُّ اسْمُهُ سَعْدُ بْنُ طَارِقِ بْنِ أَشْيَمَ ‏.‏

Бизга Аҳмад ибн Манииъ ривоят қилди, у деди: бизга Язид ибн Ҳорун ривоят қилди, Абу Молик ал-Ашжаъийдан (ривоят қилдики), у деди: мен отамга: «Эй отажон, сен бу ерда, Куфада, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам), Абу Бакр, Умар, Усмон ва Али ибн Абу Толиб орқасида қарийб беш йил намоз ўқидинг; улар қунут ўқир эдиларми?» дедим. У: «Эй ўғилчам, (бу) бидъатдир,» деди. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. Аксар илм аҳли ҳузурида амал шунга. Суфён ас-Саврий: «Бомдодда қунут ўқиса яхши, ўқимаса ҳам яхши,» деди ва ўқимасликни ихтиёр қилди. Ибн ал-Муборак бомдодда қунутни (жоиз) деб топмади. Абу Исо (Термизий) деди: Абу Молик ал-Ашжаъийнинг исми Саъд ибн Ториқ ибн Ашямдир.

حَدَّثَنَا صَالِحُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، حَدَّثَنَا أَبُو عَوَانَةَ، عَنْ أَبِي مَالِكٍ الأَشْجَعِيِّ، بِهَذَا الإِسْنَادِ نَحْوَهُ بِمَعْنَاهُ ‏.‏

Бизга Солиҳ ибн Абдуллаҳ ривоят қилди, у деди: бизга Абу Авона ривоят қилди, Абу Молик ал-Ашжаъийдан, шу иснод билан, унга ўхшаш, шу маънода.