Намоз охирида тасбеҳ айтиш

Namoz kitobi · 1 ҳадис

باب مَا جَاءَ فِي التَّسْبِيحِ فِي أَدْبَارِ الصَّلاَةِ

حَدَّثَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ بْنِ حَبِيبِ بْنِ الشَّهِيدِ الْبَصْرِيُّ، وَعَلِيُّ بْنُ حُجْرٍ، قَالاَ حَدَّثَنَا عَتَّابُ بْنُ بَشِيرٍ، عَنْ خُصَيْفٍ، عَنْ مُجَاهِدٍ، وَعِكْرِمَةَ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ جَاءَ الْفُقَرَاءُ إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالُوا يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنَّ الأَغْنِيَاءَ يُصَلُّونَ كَمَا نُصَلِّي وَيَصُومُونَ كَمَا نَصُومُ وَلَهُمْ أَمْوَالٌ يُعْتِقُونَ وَيَتَصَدَّقُونَ قَالَ ‏"‏ فَإِذَا صَلَّيْتُمْ فَقُولُوا سُبْحَانَ اللَّهِ ثَلاَثًا وَثَلاَثِينَ مَرَّةً وَالْحَمْدُ لِلَّهِ ثَلاَثًا وَثَلاَثِينَ مَرَّةً وَاللَّهُ أَكْبَرُ أَرْبَعًا وَثَلاَثِينَ مَرَّةً وَلاَ إِلَهَ إِلاَّ اللَّهُ عَشْرَ مَرَّاتٍ فَإِنَّكُمْ تُدْرِكُونَ بِهِ مَنْ سَبَقَكُمْ وَلاَ يَسْبِقُكُمْ مَنْ بَعْدَكُمْ ‏"‏ ‏.‏ قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنْ كَعْبِ بْنِ عُجْرَةَ وَأَنَسٍ وَعَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَمْرٍو وَزَيْدِ بْنِ ثَابِتٍ وَأَبِي الدَّرْدَاءِ وَابْنِ عُمَرَ وَأَبِي ذَرٍّ ‏.‏ قَالَ أَبُو عِيسَى وَحَدِيثُ ابْنِ عَبَّاسٍ حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ ‏.‏ وَفِي الْبَابِ أَيْضًا عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ وَالْمُغِيرَةِ ‏.‏ وَقَدْ رُوِيَ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم أَنَّهُ قَالَ ‏"‏ خَصْلَتَانِ لاَ يُحْصِيهِمَا رَجُلٌ مُسْلِمٌ إِلاَّ دَخَلَ الْجَنَّةَ يُسَبِّحُ اللَّهَ فِي دُبُرِ كُلِّ صَلاَةٍ عَشْرًا وَيَحْمَدُهُ عَشْرًا وَيُكَبِّرُهُ عَشْرًا وَيُسَبِّحُ اللَّهَ عِنْدَ مَنَامِهِ ثَلاَثًا وَثَلاَثِينَ وَيَحْمَدُهُ ثَلاَثًا وَثَلاَثِينَ وَيُكَبِّرُهُ أَرْبَعًا وَثَلاَثِينَ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Ишоқ ибн Иброҳим ибн Ҳабиб ибн аш-Шаҳид ал-Басрий ва Али ибн Ҳужр ривоят қилиб, иккиси: бизга Аттоб ибн Башир ривоят қилди, Хусайфдан, у Мужоҳид ва Икримадан, улар ибн Аббосдан (ривоят қилдики), у деди: камбағаллар Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ҳузурига келиб: «Эй Расулуллаҳ, бойлар биз ўқигандай намоз ўқийдилар, биз рўза тутгандай рўза тутадилар ва уларда моллари бор — (қул) озод қиладилар, садақа берадилар,» дедилар. У: «Намоз ўқисангиз, ўттиз уч марта Субҳаналлаҳ, ўттиз уч марта Алҳамду лиллаҳ, ўттиз тўрт марта Аллаҳу акбар ва ўн марта Ла илаҳа иллаллаҳ денг. Шу билан сиздан олдин ўтиб кетганларга етиб оласиз ва сиздан кейингилар сиздан ўтиб кета олмайди,» дедилар. (Термизий) деди: бу бобда Каъб ибн Ужра, Анас, Абдуллаҳ ибн Амр, Зайд ибн Собит, Абуд-Дардо, ибн Умар ва Абу Заррадан ҳам (ривоятлар) бор. Абу Исо (Термизий) деди: ибн Аббоснинг ҳадиси ҳасан ғарибдир. Бу бобда яна Абу Ҳурайра ва ал-Муғирадан ҳам (ривоятлар) бор. Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан ривоят қилинишича, у: «Икки хислатки, уларни мусулмон киши (мунтазам) адо этса, албатта жаннатга киради: ҳар намоз охирида Аллаҳни ўн марта тасбиҳ айтади, ўн марта ҳамд айтади, ўн марта такбир айтади; ухлаш олдида Аллаҳни ўттиз уч марта тасбиҳ айтади, ўттиз уч марта ҳамд айтади ва ўттиз тўрт марта такбир айтади,» дедилар.