باب مَا جَاءَ فِي الْجَمْعِ بَيْنَ الصَّلاَتَيْنِ فِي الْحَضَرِ
حَدَّثَنَا هَنَّادٌ، حَدَّثَنَا أَبُو مُعَاوِيَةَ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ حَبِيبِ بْنِ أَبِي ثَابِتٍ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ جُبَيْرٍ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ جَمَعَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بَيْنَ الظُّهْرِ وَالْعَصْرِ وَبَيْنَ الْمَغْرِبِ وَالْعِشَاءِ بِالْمَدِينَةِ مِنْ غَيْرِ خَوْفٍ وَلاَ مَطَرٍ . قَالَ فَقِيلَ لاِبْنِ عَبَّاسٍ مَا أَرَادَ بِذَلِكَ قَالَ أَرَادَ أَنْ لاَ يُحْرِجَ أُمَّتَهُ . وَفِي الْبَابِ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ . قَالَ أَبُو عِيسَى حَدِيثُ ابْنِ عَبَّاسٍ قَدْ رُوِيَ عَنْهُ مِنْ غَيْرِ وَجْهٍ رَوَاهُ جَابِرُ بْنُ زَيْدٍ وَسَعِيدُ بْنُ جُبَيْرٍ وَعَبْدُ اللَّهِ بْنُ شَقِيقٍ الْعُقَيْلِيُّ . وَقَدْ رُوِيَ عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم غَيْرُ هَذَا .
Бизга Ҳаннод ривоят қилди, у деди: бизга Абу Муовия ривоят қилди, у ал-Аъмашдан, у Ҳабиб ибн Абу Собитдан, у Саид ибн Жубайрдан, у Ибн Аббосдан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Мадинада қўрқув ҳам, ёмғир ҳам бўлмаган ҳолда пешин билан асрни, ҳамда шом билан хуфтон (намозини) жам қилдилар. (Рови) деди: Ибн Аббосга: «У бу билан нимани кўзлади?» дейилди. У: «Умматини қийинчиликка солмасликни кўзлади,» деди. Бу бобда Абу Ҳурайрадан ҳам (ҳадис) бор. Абу Исо (Термизий) деди: Ибн Аббоснинг ҳадиси ундан кўп йўллар билан ривоят қилинган: уни Жобир ибн Зайд, Саид ибн Жубайр ва Абдуллаҳ ибн Шақиқ ал-Уқайлий ривоят қилган. Ибн Аббосдан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан бундан бошқаси ҳам ривоят қилинган.
حَدَّثَنَا أَبُو سَلَمَةَ، يَحْيَى بْنُ خَلَفٍ الْبَصْرِيُّ حَدَّثَنَا الْمُعْتَمِرُ بْنُ سُلَيْمَانَ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ حَنَشٍ، عَنْ عِكْرِمَةَ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " مَنْ جَمَعَ بَيْنَ الصَّلاَتَيْنِ مِنْ غَيْرِ عُذْرٍ فَقَدْ أَتَى بَابًا مِنْ أَبْوَابِ الْكَبَائِرِ " . قَالَ أَبُو عِيسَى وَحَنَشٌ هَذَا هُوَ أَبُو عَلِيٍّ الرَّحَبِيُّ وَهُوَ حُسَيْنُ بْنُ قَيْسٍ وَهُوَ ضَعِيفٌ عِنْدَ أَهْلِ الْحَدِيثِ ضَعَّفَهُ أَحْمَدُ وَغَيْرُهُ . وَالْعَمَلُ عَلَى هَذَا عِنْدَ أَهْلِ الْعِلْمِ أَنْ لاَ يَجْمَعَ بَيْنَ الصَّلاَتَيْنِ إِلاَّ فِي السَّفَرِ أَوْ بِعَرَفَةَ . وَرَخَّصَ بَعْضُ أَهْلِ الْعِلْمِ مِنَ التَّابِعِينَ فِي الْجَمْعِ بَيْنَ الصَّلاَتَيْنِ لِلْمَرِيضِ وَبِهِ يَقُولُ أَحْمَدُ وَإِسْحَاقُ . وَقَالَ بَعْضُ أَهْلِ الْعِلْمِ يَجْمَعُ بَيْنَ الصَّلاَتَيْنِ فِي الْمَطَرِ وَبِهِ يَقُولُ الشَّافِعِيُّ وَأَحْمَدُ وَإِسْحَاقُ . وَلَمْ يَرَ الشَّافِعِيُّ لِلْمَرِيضِ أَنْ يَجْمَعَ بَيْنَ الصَّلاَتَيْنِ .
Бизга Абу Салама Яҳё ибн Халаф ал-Басрий ривоят қилди, у деди: бизга ал-Муътамир ибн Сулаймон ривоят қилди, у отасидан, у Ҳанашдан, у Икримадан, у Ибн Аббосдан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилдики), у: «Ким узрсиз ҳолда икки намозни жам қилса, у катта гуноҳлар эшикларидан бирига келибди,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу Ҳанаш — Абу Али ар-Раҳабийдир, у эса Ҳусайн ибн Қайсдир ва у ҳадис аҳли наздида заифдир, уни Аҳмад ва бошқалар заиф санаган. Илм аҳли наздида амал шунга (биноан)дирки, икки намозни фақат сафарда ёки Арафотда жам қилинади. Тобеинлардан баъзи илм аҳли касал киши учун икки намозни жам қилишга рухсат берган, Аҳмад ва Ишоқ ҳам шуни айтади. Баъзи илм аҳли: «Ёмғирда икки намоз жам қилинади,» деди, Шофиий, Аҳмад ва Ишоқ шуни айтади. Шофиий эса касал киши учун икки намозни жам қилишни (жоиз деб) кўрмаган.