حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ، وَأَبُو سَعِيدٍ الأَشَجُّ قَالاَ حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ الْيَمَانِ، عَنِ ابْنِ أَبِي ذِئْبٍ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ سَمْعَانَ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم إِذَا كَبَّرَ لِلصَّلاَةِ نَشَرَ أَصَابِعَهُ . قَالَ أَبُو عِيسَى حَدِيثُ أَبِي هُرَيْرَةَ حَسَنٌ . وَقَدْ رَوَى غَيْرُ وَاحِدٍ هَذَا الْحَدِيثَ عَنِ ابْنِ أَبِي ذِئْبٍ عَنْ سَعِيدِ بْنِ سِمْعَانَ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم كَانَ إِذَا دَخَلَ فِي الصَّلاَةِ رَفَعَ يَدَيْهِ مَدًّا . وَهَذَا أَصَحُّ مِنْ رِوَايَةِ يَحْيَى بْنِ الْيَمَانِ وَأَخْطَأَ يَحْيَى بْنُ الْيَمَانِ فِي هَذَا الْحَدِيثِ .
Бизга Қутайба ва Абу Саид ал-Ашажж ривоят қилдилар, улар дедилар: бизга Яҳё ибнул-Ямон Ибн Абу Зиъбдан, у Саид ибн Самъондан, у Абу Ҳурайра (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилди), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) намоз учун такбир айтганларида бармоқларини ёзар эдилар. Абу Исо (Термизий) деди: Абу Ҳурайра ҳадиси ҳасандир. Бу ҳадисни Ибн Абу Зиъбдан, у Саид ибн Симъондан, у Абу Ҳурайрадан (деб) бир неча ( рови)лар ривоят қилганларки, Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) намозга кирганларида икки қўлларини чўзиб кўтарар эдилар. Бу Яҳё ибнул-Ямон ривоятидан саҳиҳроқдир ва Яҳё ибнул-Ямон бу ҳадисда хато қилди.