حَدَّثَنَا عُقْبَةُ بْنُ مُكْرَمٍ، وَنَصْرُ بْنُ عَلِيٍّ الْجَهْضَمِيُّ، قَالاَ حَدَّثَنَا أَبُو قُتَيْبَةَ، سَلْمُ بْنُ قُتَيْبَةَ عَنْ طُعْمَةَ بْنِ عَمْرٍو، عَنْ حَبِيبِ بْنِ أَبِي ثَابِتٍ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " مَنْ صَلَّى لِلَّهِ أَرْبَعِينَ يَوْمًا فِي جَمَاعَةٍ يُدْرِكُ التَّكْبِيرَةَ الأُولَى كُتِبَتْ لَهُ بَرَاءَتَانِ بَرَاءَةٌ مِنَ النَّارِ وَبَرَاءَةٌ مِنَ النِّفَاقِ " . قَالَ أَبُو عِيسَى وَقَدْ رُوِيَ هَذَا الْحَدِيثُ عَنْ أَنَسٍ مَوْقُوفًا وَلاَ أَعْلَمُ أَحَدًا رَفَعَهُ إِلاَّ مَا رَوَى سَلْمُ بْنُ قُتَيْبَةَ عَنْ طُعْمَةَ بْنِ عَمْرٍو عَنْ حَبِيبِ بْنِ أَبِي ثَابِتٍ عَنْ أَنَسٍ . وَإِنَّمَا يُرْوَى هَذَا الْحَدِيثُ عَنْ حَبِيبِ بْنِ أَبِي حَبِيبٍ الْبَجَلِيِّ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، قَوْلُهُ . حَدَّثَنَا بِذَلِكَ، هَنَّادٌ حَدَّثَنَا وَكِيعٌ، عَنْ خَالِدِ بْنِ طَهْمَانَ، عَنْ حَبِيبِ بْنِ أَبِي حَبِيبٍ الْبَجَلِيِّ، عَنْ أَنَسٍ، نَحْوَهُ وَلَمْ يَرْفَعْهُ . وَرَوَى إِسْمَاعِيلُ بْنُ عَيَّاشٍ، هَذَا الْحَدِيثَ عَنْ عُمَارَةَ بْنِ غَزِيَّةَ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، عَنْ عُمَرَ بْنِ الْخَطَّابِ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم نَحْوَ هَذَا . وَهَذَا حَدِيثٌ غَيْرُ مَحْفُوظٍ وَهُوَ حَدِيثٌ مُرْسَلٌ وَعُمَارَةُ بْنُ غَزِيَّةَ لَمْ يُدْرِكْ أَنَسَ بْنَ مَالِكٍ . قَالَ مُحَمَّدُ بْنُ إِسْمَاعِيلَ حَبِيبُ بْنُ أَبِي حَبِيبٍ يُكْنَى أَبَا الْكَشُوثَى وَيُقَالُ أَبُو عُمَيْرَةَ .
Бизга Уқба ибн Мукрам ва Наср ибн Али ал-Жаҳзамий ривоят қилдилар, улар дедилар: бизга Абу Қутайба Салм ибн Қутайба Туъма ибн Амрдан, у Ҳабиб ибн Абу Собитдан, у Анас ибн Молик (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилди), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ким Аллаҳ учун қирқ кун жамоат билан, биринчи такбирга етишадиган тарзда намоз ўқиса, унга икки нажот ёзилади: дўзахдан нажот ва нифоқдан нажот,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис Анасдан мавқуф (саҳобанинг ўз сўзи сифатида) ҳам ривоят қилинган. Мен Салм ибн Қутайбанинг Туъма ибн Амрдан, у Ҳабиб ибн Абу Собитдан, у Анасдан ривоят қилганидан бошқа, уни (Набийга) марфуъ (нисбат) қилган бирорта (рови)ни билмайман. Бу ҳадис аслида Ҳабиб ибн Абу Ҳабиб ал-Бажалийдан, у Анас ибн Моликдан (Анаснинг) ўз сўзи сифатида ривоят қилинади. Буни бизга Ҳаннод ривоят қилди, у деди: бизга Вакииъ Холид ибн Таҳмондан, у Ҳабиб ибн Абу Ҳабиб ал-Бажалийдан, у Анасдан шунга ўхшаш ривоят қилди ва уни (Набийга) марфуъ қилмади. Исмоил ибн Айёш бу ҳадисни Умора ибн Ғазийядан, у Анас ибн Моликдан, у Умар ибн ал-Хаттобдан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан шунга ўхшаш ривоят қилди. Бу маҳфуз бўлмаган (ишонарли сақланмаган) ҳадисдир ва у мурсал ҳадисдир; Умора ибн Ғазийя Анас ибн Моликка етишмаган (уни кўрмаган). Муҳаммад ибн Исмоил деди: Ҳабиб ибн Абу Ҳабибнинг куняси Абул-Кашусодир, баъзан Абу Умайра ҳам дейилади.