حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ يَحْيَى بْنِ أَبِي عُمَرَ الْمَكِّيُّ أَبُو عَبْدِ اللَّهِ الْعَدَنِيُّ، وَعَلِيُّ بْنُ حُجْرٍ، قَالاَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ بْنُ عُيَيْنَةَ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ مَحْمُودِ بْنِ الرَّبِيعِ، عَنْ عُبَادَةَ بْنِ الصَّامِتِ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " لاَ صَلاَةَ لِمَنْ لَمْ يَقْرَأْ بِفَاتِحَةِ الْكِتَابِ " . قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ وَعَائِشَةَ وَأَنَسٍ وَأَبِي قَتَادَةَ وَعَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَمْرٍو . قَالَ أَبُو عِيسَى حَدِيثُ عُبَادَةَ حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَالْعَمَلُ عَلَيْهِ عِنْدَ أَكْثَرِ أَهْلِ الْعِلْمِ مِنْ أَصْحَابِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم مِنْهُمْ عُمَرُ بْنُ الْخَطَّابِ وَعَلِيُّ بْنُ أَبِي طَالِبٍ وَجَابِرُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ وَعِمْرَانُ بْنُ حُصَيْنٍ وَغَيْرُهُمْ قَالُوا لاَ تُجْزِئُ صَلاَةٌ إِلاَّ بِقِرَاءَةِ فَاتِحَةِ الْكِتَابِ . وَقَالَ عَلِيُّ بْنُ أَبِي طَالِبٍ كُلُّ صَلاَةٍ لَمْ يُقْرَأْ فِيهَا بِفَاتِحَةِ الْكِتَابِ فَهِيَ خِدَاجٌ غَيْرُ تَمَامٍ . وَبِهِ يَقُولُ ابْنُ الْمُبَارَكِ وَالشَّافِعِيُّ وَأَحْمَدُ وَإِسْحَاقُ . سَمِعْتُ ابْنَ أَبِي عُمَرَ يَقُولُ اخْتَلَفْتُ إِلَى ابْنِ عُيَيْنَةَ ثَمَانِيَةَ عَشْرَ سَنَةً وَكَانَ الْحُمَيْدِيُّ أَكْبَرَ مِنِّي بِسَنَةٍ . وَسَمِعْتُ ابْنَ أَبِي عُمَرَ يَقُولُ حَجَجْتُ سَبْعِينَ حَجَّةً مَاشِيًا عَلَى قَدَمَىَّ .
Бизга Муҳаммад ибн Яҳё ибн Абу Умар ал-Маккий Абу Абдуллаҳ ал-Аданий ва Али ибн Ҳужр ривоят қилдилар, улар дедилар: бизга Суфён ибн Уяйна аз-Зуҳрийдан, у Маҳмуд ибн ар-Рабиъдан, у Убода ибнус-Сомит (розияллаҳу анҳу)дан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилди); (Набий): «Фотиҳатул-Китобни ўқимаган кишининг намози йўқ,» дедилар. У деди: бу бобда Абу Ҳурайра, Оиша, Анас, Абу Қатода ва Абдуллаҳ ибн Амрдан (ҳам ривоятлар) бор. Абу Исо (Термизий) деди: Убода ҳадиси ҳасан саҳиҳ ҳадисдир. Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг саҳобаларидан — улар орасида Умар ибн ал-Хаттоб, Али ибн Абу Толиб, Жобир ибн Абдуллаҳ, Имрон ибн Ҳусайн ва бошқалар — бўлган кўпчилик илм аҳли ҳузурида амал шунга биноандир; улар: «Фотиҳатул-Китобни ўқимасдан намоз кифоя қилмайди,» дедилар. Али ибн Абу Толиб: «Ҳар бир намозки, унда Фотиҳатул-Китоб ўқилмаса, у нуқсонли, тўлиқ эмасдир,» деди. Ибнул-Муборак, Шофиий, Аҳмад ва Ишоқ ҳам шуни айтадилар. Мен Ибн Абу Умарни шундай деганини эшитдим: мен Ибн Уяйнанинг (ҳузурига) ўн саккиз йил қатнадим, ал-Ҳумайдий мендан бир ёш катта эди. Яна Ибн Абу Умарни шундай деганини эшитдим: мен етмиш марта оёқ-яланг (оёқларимда) юриб ҳаж қилдим.