Рукудан бош кўтарганда айтиладиган дуо

Namoz kitobi · 1 ҳадис

باب مَا يَقُولُ الرَّجُلُ إِذَا رَفَعَ رَأْسَهُ مِنَ الرُّكُوعِ

حَدَّثَنَا مَحْمُودُ بْنُ غَيْلاَنَ، حَدَّثَنَا أَبُو دَاوُدَ الطَّيَالِسِيُّ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْعَزِيزِ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي سَلَمَةَ الْمَاجِشُونُ، حَدَّثَنِي عَمِّي، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ الأَعْرَجِ، عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي رَافِعٍ، عَنْ عَلِيِّ بْنِ أَبِي طَالِبٍ، قَالَ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم إِذَا رَفَعَ رَأْسَهُ مِنَ الرُّكُوعِ قَالَ ‏ "‏ سَمِعَ اللَّهُ لِمَنْ حَمِدَهُ رَبَّنَا وَلَكَ الْحَمْدُ مِلْءَ السَّمَوَاتِ وَمِلْءَ الأَرْضِ وَمِلْءَ مَا بَيْنَهُمَا وَمِلْءَ مَا شِئْتَ مِنْ شَيْءٍ بَعْدُ ‏"‏ ‏.‏ قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنِ ابْنِ عُمَرَ وَابْنِ عَبَّاسٍ وَابْنِ أَبِي أَوْفَى وَأَبِي جُحَيْفَةَ وَأَبِي سَعِيدٍ ‏.‏ قَالَ أَبُو عِيسَى حَدِيثُ عَلِيٍّ حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ ‏.‏ وَالْعَمَلُ عَلَى هَذَا عِنْدَ بَعْضِ أَهْلِ الْعِلْمِ وَبِهِ يَقُولُ الشَّافِعِيُّ قَالَ يَقُولُ هَذَا فِي الْمَكْتُوبَةِ وَالتَّطَوُّعِ ‏.‏ وَقَالَ بَعْضُ أَهْلِ الْكُوفَةِ يَقُولُ هَذَا فِي صَلاَةِ التَّطَوُّعِ وَلاَ يَقُولُهَا فِي صَلاَةِ الْمَكْتُوبَةِ ‏.‏ قَالَ أَبُو عِيسَى وَإِنَّمَا يُقَالُ الْمَاجِشُونِيُّ لأَنَّهُ مِنْ وَلَدِ الْمَاجِشُونِ ‏.‏

Бизга Маҳмуд ибн Ғайлон ривоят қилди, бизга Абу Довуд ат-Тоёлисий ривоят қилди, бизга Абдулазиз ибн Абдуллаҳ ибн Абу Салама ал-Можишун ривоят қилди, менга амаким ривоят қилди, Абдурраҳмон ал-Аъраждан, у Убайдуллаҳ ибн Абу Рофеъдан, у Алий ибн Абу Толибдан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бошларини рукудан кўтарганларида шундай дер эдилар: «Самиъаллаҳу лиман ҳамидаҳ, Роббано ва лакал-ҳамду милъас-самовоти ва милъал-арзи ва милъа мо байнаҳумо ва милъа мо шиъта мин шайъин баъд» («Аллаҳ Ўзига ҳамд айтганни эшитади. Эй Роббимиз! Осмонларни тўлдирадиган, ерни тўлдирадиган, улар орасидагини тўлдирадиган ва бундан кейин Сен истаган ҳар қандай нарсани тўлдирадиган ҳамд Сенга хосдир»). (Термизий) деди: Бу бобда Ибн Умар, Ибн Аббос, Ибн Абу Авфо, Абу Жуҳайфа ва Абу Саиддан ҳам (ривоятлар) бор. Абу Исо (Термизий) деди: Алийнинг ҳадиси ҳасан саҳиҳ ҳадисдир. Баъзи илм аҳли олдида амал шунга биноандир, буни аш-Шофеий ҳам айтади; у деди: Бу (дуо) фарз намозда ҳам, нафл намозда ҳам айтилади. Куфа аҳлининг баъзилари эса дедилар: Бу нафл намозда айтилади ва фарз намозда айтилмайди. Абу Исо (Термизий) деди: «ал-Можишуний» дейилиши унинг ал-Можишун авлодидан бўлгани учундир.