حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ، حَدَّثَنَا حَفْصُ بْنُ غِيَاثٍ، عَنِ الْحَجَّاجِ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، قَالَ قُلْتُ لِلْبَرَاءِ بْنِ عَازِبٍ أَيْنَ كَانَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم يَضَعُ وَجْهَهُ إِذَا سَجَدَ فَقَالَ بَيْنَ كَفَّيْهِ . قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنْ وَائِلِ بْنِ حُجْرٍ وَأَبِي حُمَيْدٍ . قَالَ أَبُو عِيسَى حَدِيثُ الْبَرَاءِ حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ غَرِيبٌ . وَهُوَ الَّذِي اخْتَارَهُ بَعْضُ أَهْلِ الْعِلْمِ أَنْ تَكُونَ يَدَاهُ قَرِيبًا مِنْ أُذُنَيْهِ .
Бизга Қутайба ривоят қилди, у деди: бизга Ҳафс ибн Ғиёс, ал-Ҳажжождан, у Абу Ишоқдан (ривоят қилди), у деди: Мен ал-Баро ибн Озибга: «Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) сажда қилганда юзини қаерга қўярдилар?» дедим. У: «Икки кафтининг орасига,» деди. (Термизий) деди: Бу бобда Воил ибн Ҳужр ва Абу Ҳумайддан ҳам (ҳадис) бор. Абу Исо (Термизий) деди: ал-Баронинг ҳадиси ҳасан саҳиҳ ғарибдир. Баъзи илм аҳли кишининг қўллари қулоқларига яқин бўлишини ихтиёр қилган.