Совут

Jihod kitobi · 1 ҳадис

باب مَا جَاءَ فِي الدِّرْعِ

حَدَّثَنَا أَبُو سَعِيدٍ الأَشَجُّ، حَدَّثَنَا يُونُسُ بْنُ بُكَيْرٍ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ إِسْحَاقَ، عَنْ يَحْيَى بْنِ عَبَّادِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ الزُّبَيْرِ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ جَدِّهِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ الزُّبَيْرِ، عَنِ الزُّبَيْرِ بْنِ الْعَوَّامِ، قَالَ كَانَ عَلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم دِرْعَانِ يَوْمَ أُحُدٍ فَنَهَضَ إِلَى الصَّخْرَةِ فَلَمْ يَسْتَطِعْ فَأَقْعَدَ طَلْحَةَ تَحْتَهُ فَصَعِدَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم عَلَيْهِ حَتَّى اسْتَوَى عَلَى الصَّخْرَةِ فَقَالَ سَمِعْتُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ ‏ "‏ أَوْجَبَ طَلْحَةُ ‏"‏ ‏.‏ قَالَ أَبُو عِيسَى وَفِي الْبَابِ عَنْ صَفْوَانَ بْنِ أُمَيَّةَ وَالسَّائِبِ بْنِ يَزِيدَ ‏.‏ وَهَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ لاَ نَعْرِفُهُ إِلاَّ مِنْ حَدِيثِ مُحَمَّدِ بْنِ إِسْحَاقَ ‏.‏

Бизга Абу Саид ал-Ашажж ривоят қилди, (у деди): бизга Юнус ибн Букайр ривоят қилди, Муҳаммад ибн Ишоқдан, у Яҳё ибн Аббод ибн Абдуллаҳ ибн аз-Зубайрдан, у отасидан, у бобоси Абдуллаҳ ибн аз-Зубайрдан, у аз-Зубайр ибн ал-Аввом (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), у деди: «Уҳуд куни Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)да иккита совут бор эди. У (Набий) қояга чиқмоқчи бўлдилар, лекин қодир бўлмадилар. Шунда Талҳа ўзининг остида (чўккалаб) ўтирди ва Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) унинг устига чиқиб, қоя устида (мустаҳкам) тик турдилар. Сўнг у (аз-Зубайр) деди: «Мен Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг: «Талҳа (жаннатни) вожиб қилди,» деганларини эшитдим.»» Абу Исо (Термизий) деди: бу бобда Сафвон ибн Умайя ва ас-Соиб ибн Язид (розияллаҳу анҳумо)дан (ҳам ривоят) бор. Бу ҳадис ҳасан ғарибдир, биз уни фақат Муҳаммад ибн Ишоқнинг ҳадисидан биламиз, холос.