حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ، حَدَّثَنَا اللَّيْثُ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ أَبِي سَعِيدٍ الْمَقْبُرِيِّ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي قَتَادَةَ، عَنْ أَبِيهِ، أَنَّهُ سَمِعَهُ يُحَدِّثُ، عَنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَنَّهُ قَامَ فِيهِمْ فَذَكَرَ لَهُمْ أَنَّ الْجِهَادَ فِي سَبِيلِ اللَّهِ وَالإِيمَانَ بِاللَّهِ أَفْضَلُ الأَعْمَالِ فَقَامَ رَجُلٌ فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ أَرَأَيْتَ إِنْ قُتِلْتُ فِي سَبِيلِ اللَّهِ أَيُكَفِّرُ عَنِّي خَطَايَاىَ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " نَعَمْ إِنْ قُتِلْتَ فِي سَبِيلِ اللَّهِ وَأَنْتَ صَابِرٌ مُحْتَسِبٌ مُقْبِلٌ غَيْرُ مُدْبِرٍ " . ثُمَّ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " كَيْفَ قُلْتَ " . قُلْتُ أَرَأَيْتَ إِنْ قُتِلْتُ فِي سَبِيلِ اللَّهِ أَيُكَفِّرُ عَنِّي خَطَايَاىَ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " نَعَمْ وَأَنْتَ صَابِرٌ مُحْتَسِبٌ مُقْبِلٌ غَيْرُ مُدْبِرٍ إِلاَّ الدَّيْنَ فَإِنَّ جِبْرِيلَ قَالَ لِي ذَلِكَ " . قَالَ أَبُو عِيسَى وَفِي الْبَابِ عَنْ أَنَسٍ وَمُحَمَّدِ بْنِ جَحْشٍ وَأَبِي هُرَيْرَةَ . وَهَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَرَوَى بَعْضُهُمْ هَذَا الْحَدِيثَ عَنْ سَعِيدٍ الْمَقْبُرِيِّ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم نَحْوَ هَذَا وَرَوَى يَحْيَى بْنُ سَعِيدٍ الأَنْصَارِيُّ وَغَيْرُ وَاحِدٍ نَحْوَ هَذَا عَنْ سَعِيدٍ الْمَقْبُرِيِّ عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي قَتَادَةَ عَنْ أَبِيهِ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم . وَهَذَا أَصَحُّ مِنْ حَدِيثِ سَعِيدٍ الْمَقْبُرِيِّ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ .
Бизга Қутайба ривоят қилди, у деди: бизга ал-Лайс ривоят қилди, у Саид ибн Абу Саид ал-Мақбурийдан, у Абдуллаҳ ибн Абу Қатодадан, у отасидан (ривоят қилдики), у (Абдуллаҳ) отасининг Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан ривоят қилаётганини эшитди: (Набий) уларнинг олдида туриб, уларга Аллаҳ йўлида жиҳод ва Аллаҳга имон келтириш амалларнинг афзали эканини зикр қилдилар. Шунда бир киши туриб: «Эй Расулуллаҳ! Айтингчи, агар мен Аллаҳ йўлида ўлдирилсам, гуноҳларим кечириладими?» деди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ҳа, агар Аллаҳ йўлида сабрли, ажрини умид қилган, олдинга интилиб, қочмаган ҳолда ўлдирилсанг (кечирилади),» дедилар. Сўнг Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Қандай дединг?» дедилар. (У киши): «Айтингчи, агар мен Аллаҳ йўлида ўлдирилсам, гуноҳларим кечириладими?» дедим. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ҳа, сабрли, ажрини умид қилган, олдинга интилиб, қочмаган ҳолингда — қарздан бошқа (гуноҳларинг кечирилади). Чунки Жибрил менга шуни айтди,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу бобда Анас, Муҳаммад ибн Жаҳш ва Абу Ҳурайрадан (ҳам ривоятлар) бор. Бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. Уларнинг баъзилари бу ҳадисни Саид ал-Мақбурийдан, у Абу Ҳурайрадан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан шунга ўхшаш ривоят қилганлар. Яҳё ибн Саид ал-Ансорий ва бошқа бир нечалари эса буни Саид ал-Мақбурийдан, у Абдуллаҳ ибн Абу Қатодадан, у отасидан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан шунга ўхшаш ривоят қилганлар. Бу Саид ал-Мақбурийнинг Абу Ҳурайрадан ривоятидан кўра саҳиҳроқдир.