باب مَا جَاءَ فِي جَرِّ ذُيُولِ النِّسَاءِ
حَدَّثَنَا الْحَسَنُ بْنُ عَلِيٍّ الْخَلاَّلُ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، أَخْبَرَنَا مَعْمَرٌ، عَنْ أَيُّوبَ، عَنْ نَافِعٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " مَنْ جَرَّ ثَوْبَهُ خُيَلاَءَ لَمْ يَنْظُرِ اللَّهُ إِلَيْهِ يَوْمَ الْقِيَامَةِ " . فَقَالَتْ أُمُّ سَلَمَةَ فَكَيْفَ يَصْنَعْنَ النِّسَاءُ بِذُيُولِهِنَّ قَالَ " يُرْخِينَ شِبْرًا " . فَقَالَتْ إِذًا تَنْكَشِفَ أَقْدَامُهُنَّ . قَالَ " فَيُرْخِينَهُ ذِرَاعًا لاَ يَزِدْنَ عَلَيْهِ " . قَالَ هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга ал-Ҳасан ибн Али ал-Халлол ривоят қилди, у деди: бизга Абдурраззоқ ривоят қилди, у деди: бизга Маъмар хабар берди, у Айюбдан, у Нофиъдан, у Ибн Умардан (ривоят қилди), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ким кийимини такаббурлик билан судраса, Аллаҳ қиёмат куни унга (раҳмат назари билан) қарамайди,» дедилар. Шунда Умму Салама: «Аёллар этаклари билан қандай қиладилар?» деди. У: «Бир қарич осилтириб қўйсинлар,» дедилар. У: «Ундай бўлса, оёқлари очилиб қолади,» деди. У: «Бир тирсак осилтирсинлар, ундан оширмасинлар,» дедилар. У деди: Бу ҳадис ҳасан саҳиҳ ҳадисдир.
حَدَّثَنَا إِسْحَاقُ بْنُ مَنْصُورٍ، أَخْبَرَنَا عَفَّانُ، حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ سَلَمَةَ، عَنْ عَلِيِّ بْنِ زَيْدٍ، عَنْ أُمِّ الْحَسَنِ الْبَصْرِيِّ، أَنَّ أُمَّ سَلَمَةَ، حَدَّثَتْهُمْ أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم شَبَّرَ لِفَاطِمَةَ شِبْرًا مِنْ نِطَاقِهَا . قَالَ أَبُو عِيسَى وَرَوَى بَعْضُهُمْ عَنْ حَمَّادِ بْنِ سَلَمَةَ عَنْ عَلِيِّ بْنِ زَيْدٍ عَنِ الْحَسَنِ عَنْ أُمِّهِ عَنْ أُمِّ سَلَمَةَ . وَفِي هَذَا الْحَدِيثِ رُخْصَةٌ لِلنِّسَاءِ فِي جَرِّ الإِزَارِ لأَنَّهُ يَكُونُ أَسْتَرَ لَهُنَّ .
Бизга Ишоқ ибн Мансур ривоят қилди, у деди: бизга Аффон хабар берди, у деди: бизга Ҳаммод ибн Салама ривоят қилди, у Али ибн Зайддан, у Уммул-Ҳасан ал-Басрийдан (ривоят қилдики), Умму Салама уларга ривоят қилиб айтдики, Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Фотима учун унинг кийимидан бир қарич (узунликни) белгилаб бердилар. Абу Исо (Термизий) деди: Баъзилари уни Ҳаммод ибн Саламадан, у Али ибн Зайддан, у ал-Ҳасандан, у онасидан, у Умму Саламадан (ривоят) қилишган. Бу ҳадисда аёллар учун изорни (этакни) судрашда рухсат бор, чунки бу улар учун кўпроқ пардали (ёпувчи) бўлади.