حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ، حَدَّثَنَا ابْنُ لَهِيعَةَ، عَنْ أَبِي الزُّبَيْرِ، عَنْ جَابِرٍ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " إِذَا أَكَلَ أَحَدُكُمْ طَعَامًا فَسَقَطَتْ لُقْمَةٌ فَلْيُمِطْ مَا رَابَهُ مِنْهَا ثُمَّ لْيَطْعَمْهَا وَلاَ يَدَعْهَا لِلشَّيْطَانِ " . قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنْ أَنَسٍ .
Бизга Қутайба ривоят қилди, бизга Ибн Лаҳиъа ривоят қилди, Абуз-Зубайрдан, у Жобирдан (ривоят қилдики), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Сизлардан бирингиз таом еганида, бир луқма тушиб кетса, ундаги ёпишган (кирни) артиб ташласин, сўнг уни есин ва уни шайтонга қолдирмасин,» дедилар. У деди: бу бобда Анасдан ҳам (ривоят) бор.
حَدَّثَنَا الْحَسَنُ بْنُ عَلِيٍّ الْخَلاَّلُ، حَدَّثَنَا عَفَّانُ بْنُ مُسْلِمٍ، حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ سَلَمَةَ، حَدَّثَنَا ثَابِتٌ، عَنْ أَنَسٍ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم كَانَ إِذَا مَا أَكَلَ طَعَامًا لَعِقَ أَصَابِعَهُ الثَّلاَثَ وَقَالَ " إِذَا مَا وَقَعَتْ لُقْمَةُ أَحَدِكُمْ فَلْيُمِطْ عَنْهَا الأَذَى وَلْيَأْكُلْهَا وَلاَ يَدَعْهَا لِلشَّيْطَانِ " . وَأَمَرَنَا أَنْ نَسْلُتَ الصَّحْفَةَ وَقَالَ " إِنَّكُمْ لاَ تَدْرُونَ فِي أَىِّ طَعَامِكُمُ الْبَرَكَةُ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга ал-Ҳасан ибн Алий ал-Халлол ривоят қилди, бизга Аффон ибн Муслим ривоят қилди, бизга Ҳаммод ибн Салама ривоят қилди, бизга Собит ривоят қилди, Анасдан (ривоят қилдики), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) таом еганларида учта бармоқларини ялардилар ва: «Сизлардан бирининг луқмаси тушиб кетса, ундан озорни (кирни) артиб ташласин ва уни есин, уни шайтонга қолдирмасин,» дердилар. Ва у бизни идишни (ялаб) тозалашга буюрардилар ҳамда: «Албатта, сизлар таомингизнинг қай (қисми)да барака борлигини билмайсизлар,» дердилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.
حَدَّثَنَا نَصْرُ بْنُ عَلِيٍّ الْجَهْضَمِيُّ، أَخْبَرَنَا أَبُو الْيَمَانِ الْمُعَلَّى بْنُ رَاشِدٍ، قَالَ حَدَّثَتْنِي جَدَّتِي أُمُّ عَاصِمٍ، وَكَانَتْ أُمَّ وَلَدٍ، لِسِنَانِ بْنِ سَلَمَةَ قَالَتْ دَخَلَ عَلَيْنَا نُبَيْشَةُ الْخَيْرِ وَنَحْنُ نَأْكُلُ فِي قَصْعَةٍ فَحَدَّثَنَا أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " مَنْ أَكَلَ فِي قَصْعَةٍ ثُمَّ لَحِسَهَا اسْتَغْفَرَتْ لَهُ الْقَصْعَةُ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ غَرِيبٌ لاَ نَعْرِفُهُ إِلاَّ مِنْ حَدِيثِ الْمُعَلَّى بْنِ رَاشِدٍ . وَقَدْ رَوَى يَزِيدُ بْنُ هَارُونَ وَغَيْرُ وَاحِدٍ مِنَ الأَئِمَّةِ عَنِ الْمُعَلَّى بْنِ رَاشِدٍ هَذَا الْحَدِيثَ .
Бизга Наср ибн Алий ал-Жаҳзамий ривоят қилди, бизга Абул-Ямон ал-Муъалло ибн Рошид хабар бериб деди: менга бувим Умму Осим ривоят қилди — у Синон ибн Саламанинг умму валади (чўриси) эди — у деди: бизнинг олдимизга Нубайша ал-Хайр кириб келди, биз катта лаганда еяётган эдик. У бизга ривоят қилдики, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ким лаганда еб, сўнг уни (ялаб) тозаласа, лаган у учун (Аллаҳдан) мағфират сўрайди,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ғарибдир, биз уни фақат ал-Муъалло ибн Рошиднинг ҳадиси орқалигина биламиз. Бу ҳадисни Язид ибн Ҳорун ва имомлардан бир неча киши ал-Муъалло ибн Рошиддан ривоят қилганлар.