حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، حَدَّثَنَا مُعَاذُ بْنُ هِشَامٍ، حَدَّثَنِي أَبِي، عَنْ يُونُسَ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ أَنَسٍ، قَالَ مَا أَكَلَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي خِوَانٍ وَلاَ فِي سُكُرُّجَةٍ وَلاَ خُبِزَ لَهُ مُرَقَّقٌ . قَالَ فَقُلْتُ لِقَتَادَةَ فَعَلَى مَا كَانُوا يَأْكُلُونَ قَالَ عَلَى هَذِهِ السُّفَرِ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ . قَالَ مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ وَيُونُسُ هَذَا هُوَ يُونُسُ الإِسْكَافُ . وَقَدْ رَوَى عَبْدُ الْوَارِثِ بْنُ سَعِيدٍ عَنْ سَعِيدِ بْنِ أَبِي عَرُوبَةَ عَنْ قَتَادَةَ عَنْ أَنَسٍ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم نَحْوَهُ .
Бизга Муҳаммад ибн Башшор ривоят қилди, у деди: бизга Муоз ибн Ҳишом ривоят қилди, у деди: менга отам ривоят қилди, у Юнусдан, у Қатодадан, у Анас (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) на (баланд) дастурхон-столда, на кичик лаганчаларда едилар, на у киши учун юпқа (хамиртурушли) нон ёпилди. У (рови) деди: мен Қатодага: «Бўлмаса, ниманинг устида ер эдилар?» дедим. У: «Мана шу (тери) дастурхонлар устида,» деди. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан ғарибдир. Муҳаммад ибн Башшор деди: бу Юнус — Юнус ал-Искофдир. Абдулворис ибн Саид ҳам Саид ибн Абу Арубадан, у Қатодадан, у Анасдан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан шунга ўхшаш ривоят қилган.
حَدَّثَنَا مَحْمُودُ بْنُ غَيْلاَنَ، حَدَّثَنَا أَبُو دَاوُدَ، أَخْبَرَنَا شُعْبَةُ، عَنْ هِشَامِ بْنِ زَيْدِ بْنِ أَنَسٍ، قَالَ سَمِعْتُ أَنَسًا، يَقُولُ أَنْفَجْنَا أَرْنَبًا بِمَرِّ الظَّهْرَانِ فَسَعَى أَصْحَابُ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم خَلْفَهَا فَأَدْرَكْتُهَا فَأَخَذْتُهَا فَأَتَيْتُ بِهَا أَبَا طَلْحَةَ فَذَبَحَهَا بِمَرْوَةٍ فَبَعَثَ مَعِي بِفَخِذِهَا أَوْ بِوَرِكِهَا إِلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَأَكَلَهُ . قَالَ قُلْتُ أَكَلَهُ قَالَ قَبِلَهُ . قَالَ أَبُو عِيسَى وَفِي الْبَابِ عَنْ جَابِرٍ وَعَمَّارٍ وَمُحَمَّدِ بْنِ صَفْوَانَ وَيُقَالُ مُحَمَّدُ بْنُ صَيْفِيٍّ . وَهَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَالْعَمَلُ عَلَى هَذَا عِنْدَ أَكْثَرِ أَهْلِ الْعِلْمِ لاَ يَرَوْنَ بِأَكْلِ الأَرْنَبِ بَأْسًا . وَقَدْ كَرِهَ بَعْضُ أَهْلِ الْعِلْمِ أَكْلَ الأَرْنَبِ وَقَالُوا إِنَّهَا تَدْمِي .
Бизга Маҳмуд ибн Ғайлон ривоят қилди, у деди: бизга Абу Довуд ривоят қилди, у деди: бизга Шуъба хабар берди, у Ҳишом ибн Зайд ибн Анасдан (ривоят қилдики), у деди: Анас (розияллаҳу анҳу)нинг шундай деганини эшитдим: биз Марриз-Заҳронда бир қуённи ҳуркитиб учирдик. Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг саҳобалари унинг кетидан югурдилар; мен унга етиб олдим ва уни тутдим. Кейин уни Абу Талҳага олиб келдим, у уни ўткир тош билан сўйди ва мен билан унинг сонини ёки ёнбош гўштини Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га юборди, у киши уни едилар. У (рови) деди: мен: «Едиларми?» дедим. У: «Қабул қилдилар,» деди. Абу Исо (Термизий) деди: бу бобда Жобир, Аммор, Муҳаммад ибн Сафвон — Муҳаммад ибн Сайфий ҳам дейилади — дан (ривоят) бор. Бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. Илм аҳлининг кўпчилиги наздида амал шунга биноандир: улар қуён ейишда ҳеч бир зиён кўрмайдилар. Илм аҳлидан баъзилари қуён ейишни макруҳ санаганлар ва: «У ҳайз кўради,» деганлар.
حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ، حَدَّثَنَا مَالِكُ بْنُ أَنَسٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ دِينَارٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم سُئِلَ عَنْ أَكْلِ الضَّبِّ فَقَالَ " لاَ آكُلُهُ وَلاَ أُحَرِّمُهُ " . قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنْ عُمَرَ وَأَبِي سَعِيدٍ وَابْنِ عَبَّاسٍ وَثَابِتِ بْنِ وَدِيعَةَ وَجَابِرٍ وَعَبْدِ الرَّحْمَنِ ابْنِ حَسَنَةَ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَقَدِ اخْتَلَفَ أَهْلُ الْعِلْمِ فِي أَكْلِ الضَّبِّ فَرَخَّصَ فِيهِ بَعْضُ أَهْلِ الْعِلْمِ مِنْ أَصْحَابِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم وَغَيْرِهِمْ وَكَرِهَهُ بَعْضُهُمْ . وَيُرْوَى عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ أَنَّهُ قَالَ أُكِلَ الضَّبُّ عَلَى مَائِدَةِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَإِنَّمَا تَرَكَهُ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم تَقَذُّرًا .
Бизга Қутайба ривоят қилди, у деди: бизга Молик ибн Анас ривоят қилди, у Абдуллоҳ ибн Динордан, у Ибн Умар (розияллаҳу анҳумо)дан (ривоят қилдики), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан забба (саҳро калтакесаги) гўштини ейиш ҳақида сўралди. Шунда у: «Мен уни емайман, лекин уни ҳаром ҳам қилмайман,» дедилар. У (Термизий) деди: бу бобда Умар, Абу Саид, Ибн Аббос, Собит ибн Вадиа, Жобир ва Абдурраҳмон ибн Ҳасанадан ҳам (ривоят) бор. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. Илм аҳли забба ейиш борасида ихтилоф қилганлар: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) саҳобаларидан ва бошқалардан баъзи илм аҳли унга рухсат берганлар, баъзилари эса уни макруҳ санаганлар. Ибн Аббосдан ривоят қилинадики, у деди: забба Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг дастурхонида ейилган; Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) уни фақат жирканганлари учун (емай) тарк қилганлар.
حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ مَنِيعٍ، حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، أَخْبَرَنَا ابْنُ جُرَيْجٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُبَيْدِ بْنِ عُمَيْرٍ، عَنِ ابْنِ أَبِي عَمَّارٍ، قَالَ قُلْتُ لِجَابِرٍ الضَّبُعُ صَيْدٌ هِيَ قَالَ نَعَمْ . قَالَ قُلْتُ آكُلُهَا قَالَ نَعَمْ . قَالَ قُلْتُ لَهُ أَقَالَهُ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ نَعَمْ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَقَدْ ذَهَبَ بَعْضُ أَهْلِ الْعِلْمِ إِلَى هَذَا وَلَمْ يَرَوْا بِأَكْلِ الضَّبُعِ بَأْسًا وَهُوَ قَوْلُ أَحْمَدَ وَإِسْحَاقَ . وَرُوِيَ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم حَدِيثٌ فِي كَرَاهِيَةِ أَكْلِ الضَّبُعِ وَلَيْسَ إِسْنَادُهُ بِالْقَوِيِّ وَقَدْ كَرِهَ بَعْضُ أَهْلِ الْعِلْمِ أَكْلَ الضَّبُعِ وَهُوَ قَوْلُ ابْنِ الْمُبَارَكِ . قَالَ يَحْيَى الْقَطَّانُ وَرَوَى جَرِيرُ بْنُ حَازِمٍ هَذَا الْحَدِيثَ عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُبَيْدِ بْنِ عُمَيْرٍ عَنِ ابْنِ أَبِي عَمَّارٍ عَنْ جَابِرٍ عَنْ عُمَرَ قَوْلَهُ . وَحَدِيثُ ابْنِ جُرَيْجٍ أَصَحُّ . وَابْنُ أَبِي عَمَّارٍ هُوَ عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي عَمَّارٍ الْمَكِّيُّ .
Бизга Аҳмад ибн Манииъ ривоят қилди, у деди: бизга Исмоил ибн Иброҳим ривоят қилди, у деди: бизга Ибн Журайж хабар берди, у Абдуллоҳ ибн Убайд ибн Умайрдан, у Ибн Абу Аммордан (ривоят қилдики), у деди: мен Жобирга: «Сиртлон овланадиган (ҳайвон)ми?» дедим. У: «Ҳа,» деди. Мен: «Уни еяйми?» дедим. У: «Ҳа,» деди. Мен унга: «Буни Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) айтдиларми?» дедим. У: «Ҳа,» деди. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. Илм аҳлидан баъзилари шунга (амал қилиб) борганлар ва сиртлон ейишда ҳеч зиён кўрмаганлар; бу Аҳмад ва Ишоқнинг сўзидир. Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан сиртлон ейишни макруҳ санаш ҳақида бир ҳадис ривоят қилинган, лекин унинг исноди кучли эмас. Илм аҳлидан баъзилари сиртлон ейишни макруҳ санаганлар; бу Ибнул-Муборакнинг сўзидир. Яҳё ал-Қаттон деди: Жарийр ибн Ҳозим бу ҳадисни Абдуллоҳ ибн Убайд ибн Умайрдан, у Ибн Абу Аммордан, у Жобирдан, у Умардан унинг сўзи сифатида ривоят қилган. Ибн Журайж ҳадиси (эса) саҳиҳроқдир. Ибн Абу Аммор — бу Абдурраҳмон ибн Абдуллоҳ ибн Абу Аммор ал-Маккийдир.
حَدَّثَنَا هَنَّادٌ، حَدَّثَنَا أَبُو مُعَاوِيَةَ، عَنْ إِسْمَاعِيلَ بْنِ مُسْلِمٍ، عَنْ عَبْدِ الْكَرِيمِ بْنِ أَبِي الْمُخَارِقِ أَبِي أُمَيَّةَ، عَنْ حِبَّانَ بْنِ جَزْءٍ، عَنْ أَخِيهِ، خُزَيْمَةَ بْنِ جَزْءٍ قَالَ سَأَلْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَنْ أَكْلِ الضَّبُعِ فَقَالَ " أَوَيَأْكُلُ الضَّبُعَ أَحَدٌ " . وَسَأَلْتُهُ عَنْ أَكْلِ الذِّئْبِ فَقَالَ " أَوَيَأْكُلُ الذِّئْبَ أَحَدٌ فِيهِ خَيْرٌ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ لَيْسَ إِسْنَادُهُ بِالْقَوِيِّ لاَ نَعْرِفُهُ إِلاَّ مِنْ حَدِيثِ إِسْمَاعِيلَ بْنِ مُسْلِمٍ عَنْ عَبْدِ الْكَرِيمِ أَبِي أُمَيَّةَ . وَقَدْ تَكَلَّمَ بَعْضُ أَهْلِ الْحَدِيثِ فِي إِسْمَاعِيلَ وَعَبْدِ الْكَرِيمِ أَبِي أُمَيَّةَ وَهُوَ عَبْدُ الْكَرِيمِ بْنُ قَيْسِ بْنِ أَبِي الْمُخَارِقِ وَعَبْدُ الْكَرِيمِ بْنُ مَالِكٍ الْجَزَرِيُّ ثِقَةٌ .
Бизга Ҳаннод ривоят қилди, бизга Абу Муовия ривоят қилди, Исмоил ибн Муслимдан, у Абдулкарим ибн Абил-Мухориқ Абу Умайядан, у Ҳиббан ибн Жазъдан, у акаси Хузайма ибн Жазъдан (ривоят қилдики), у деди: «Мен Расулуллоҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан сиртлон гўштини ейиш ҳақида сўрадим. У: «Сиртлонни кимдир ерми?» дедилар. Мен ундан бўри гўштини ейиш ҳақида ҳам сўрадим. У: «Ўзида (заррача) яхшилик бўлган кимса бўрини ерми?» дедилар.» Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадиснинг исноди кучли эмас, биз уни фақат Исмоил ибн Муслимнинг Абдулкарим Абу Умайядан қилган ривояти орқалигина биламиз. Ҳадис аҳлининг баъзилари Исмоил ва Абдулкарим Абу Умайя ҳақида (танқидий) гапиришган; у Абдулкарим ибн Қайс ибн Абил-Мухориқдир. Абдулкарим ибн Молик ал-Жазарий эса ишончли (сиқа)дир.
حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ، وَنَصْرُ بْنُ عَلِيٍّ، قَالاَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ عَمْرِو بْنِ دِينَارٍ، عَنْ جَابِرٍ، قَالَ أَطْعَمَنَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم لُحُومَ الْخَيْلِ وَنَهَانَا عَنْ لُحُومِ الْحُمُرِ . قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنْ أَسْمَاءَ بِنْتِ أَبِي بَكْرٍ . قَالَ أَبُو عِيسَى وَهَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ وَهَكَذَا رَوَى غَيْرُ وَاحِدٍ عَنْ عَمْرِو بْنِ دِينَارٍ عَنْ جَابِرٍ . وَرَوَاهُ حَمَّادُ بْنُ زَيْدٍ عَنْ عَمْرِو بْنِ دِينَارٍ عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ عَلِيٍّ عَنْ جَابِرٍ وَرِوَايَةُ ابْنِ عُيَيْنَةَ أَصَحُّ . قَالَ وَسَمِعْتُ مُحَمَّدًا يَقُولُ سُفْيَانُ بْنُ عُيَيْنَةَ أَحْفَظُ مِنْ حَمَّادِ بْنِ زَيْدٍ .
Бизга Қутайба ва Наср ибн Алий ривоят қилиб, иккови дедилар: бизга Суфён ривоят қилди, Амр ибн Динордан, у Жобирдан (ривоят қилдики), у деди: «Расулуллоҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бизга от гўштини едирди ва бизни эшак гўштидан қайтарди.» У деди: бу бобда Асмо бинт Абу Бакрдан ҳам (ривоят) бор. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. Буни Амр ибн Динордан, у Жобирдан, деб бир нечтаси шу тарзда ривоят қилган. Уни Ҳаммод ибн Зайд ҳам Амр ибн Динордан, у Муҳаммад ибн Алийдан, у Жобирдан, деб ривоят қилган; аммо Ибн Уяйнанинг ривояти саҳиҳроқдир. У деди: мен Муҳаммад (ал-Бухорий)нинг «Суфён ибн Уяйна Ҳаммод ибн Зайддан кўра ҳофизроқдир» деганини эшитганман.
حَدَّثَنَا أَبُو كُرَيْبٍ، حَدَّثَنَا حُسَيْنُ بْنُ عَلِيٍّ الْجُعْفِيُّ، عَنْ زَائِدَةَ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ عَمْرٍو، عَنْ أَبِي سَلَمَةَ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم حَرَّمَ يَوْمَ خَيْبَرَ كُلَّ ذِي نَابٍ مِنَ السِّبَاعِ وَالْمُجَثَّمَةَ وَالْحِمَارَ الإِنْسِيَّ . قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنْ عَلِيٍّ وَجَابِرٍ وَالْبَرَاءِ وَابْنِ أَبِي أَوْفَى وَأَنَسٍ وَالْعِرْبَاضِ بْنِ سَارِيَةَ وَأَبِي ثَعْلَبَةَ وَابْنِ عُمَرَ وَأَبِي سَعِيدٍ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَرَوَى عَبْدُ الْعَزِيزِ بْنُ مُحَمَّدٍ وَغَيْرُهُ عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ عَمْرٍو هَذَا الْحَدِيثَ وَإِنَّمَا ذَكَرُوا حَرْفًا وَاحِدًا نَهَى رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَنْ كُلِّ ذِي نَابٍ مِنَ السِّبَاعِ .
Бизга Абу Курайб ривоят қилди, бизга Ҳусайн ибн Алий ал-Жуъфий ривоят қилди, Зоидадан, у Муҳаммад ибн Амрдан, у Абу Саламадан, у Абу Ҳурайра (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), Расулуллоҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Хайбар куни ҳар бир қопувчи тишли йиртқични, қамаб-отиб ўлдирилган ҳайвонни ва хонаки эшакни ҳаром қилдилар. У деди: бу бобда Алий, Жобир, ал-Баро, Ибн Абу Авфо, Анас, ал-Ирбоз ибн Сория, Абу Саълаба, Ибн Умар ва Абу Саиддан ҳам (ривоятлар) бор. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. Абдулазиз ибн Муҳаммад ва бошқалар бу ҳадисни Муҳаммад ибн Амрдан ривоят қилиб, фақат битта жумлани зикр қилдилар: «Расулуллоҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ҳар бир қопувчи тишли йиртқичдан қайтардилар.»
حَدَّثَنَا زَيْدُ بْنُ أَخْزَمَ الطَّائِيُّ، حَدَّثَنَا سَلْمُ بْنُ قُتَيْبَةَ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ أَيُّوبَ، عَنْ أَبِي قِلاَبَةَ، عَنْ أَبِي ثَعْلَبَةَ، قَالَ سُئِلَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَنْ قُدُورِ الْمَجُوسِ فَقَالَ " أَنْقُوهَا غَسْلاً وَاطْبُخُوا فِيهَا " . وَنَهَى عَنْ كُلِّ سَبُعٍ ذِي نَابٍ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ مَشْهُورٌ مِنْ حَدِيثِ أَبِي ثَعْلَبَةَ وَرُوِيَ عَنْهُ مِنْ غَيْرِ هَذَا الْوَجْهِ . وَأَبُو ثَعْلَبَةَ اسْمُهُ جُرْثُومٌ وَيُقَالُ جُرْهُمٌ وَيُقَالُ نَاشِبٌ . وَقَدْ ذُكِرَ هَذَا الْحَدِيثُ عَنْ أَبِي قِلاَبَةَ عَنْ أَبِي أَسْمَاءَ الرَّحَبِيِّ عَنْ أَبِي ثَعْلَبَةَ .
Бизга Зайд ибн Ахзам ат-Тоий ривоят қилди, бизга Салм ибн Қутайба ривоят қилди, бизга Шуъба ривоят қилди, Айюбдан, у Абу Қилобадан, у Абу Саълабадан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллоҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан мажусийларнинг қозонлари ҳақида сўралди, шунда у: «Уларни ювиб тозаланглар ва уларда пишириб енглар,» дедилар. Ва у ҳар бир қопувчи тишли йиртқичдан қайтардилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу Абу Саълабанинг ҳадисидан машҳур (ҳадис)дир, ундан бундан бошқа йўл билан ҳам ривоят қилинган. Абу Саълабанинг исми Журсумдир, Журҳум ҳам дейилади, Ношиб ҳам дейилади. Бу ҳадис Абу Қилобадан, у Абу Асмо ар-Раҳабийдан, у Абу Саълабадан (ривоят қилинган), деб ҳам зикр қилинган.
حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ عِيسَى بْنِ يَزِيدَ الْبَغْدَادِيُّ، حَدَّثَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ مُحَمَّدٍ الْعَيْشِيُّ، حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ سَلَمَةَ، عَنْ أَيُّوبَ، وَقَتَادَةَ، عَنْ أَبِي قِلاَبَةَ، عَنْ أَبِي أَسْمَاءَ الرَّحَبِيِّ، عَنْ أَبِي ثَعْلَبَةَ الْخُشَنِيِّ، أَنَّهُ قَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنَّا بِأَرْضِ أَهْلِ الْكِتَابِ فَنَطْبُخُ فِي قُدُورِهِمْ وَنَشْرَبُ فِي آنِيَتِهِمْ . فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِنْ لَمْ تَجِدُوا غَيْرَهَا فَارْحَضُوهَا بِالْمَاءِ " . ثُمَّ قَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنَّا بِأَرْضِ صَيْدٍ فَكَيْفَ نَصْنَعُ قَالَ " إِذَا أَرْسَلْتَ كَلْبَكَ الْمُكَلَّبَ وَذَكَرْتَ اسْمَ اللَّهِ فَقَتَلَ فَكُلْ وَإِنْ كَانَ غَيْرَ مُكَلَّبٍ فَذُكِّيَ فَكُلْ وَإِذَا رَمَيْتَ بِسَهْمِكَ وَذَكَرْتَ اسْمَ اللَّهِ فَقَتَلَ فَكُلْ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Алий ибн Исо ибн Язид ал-Бағдодий ривоят қилди, бизга Убайдуллоҳ ибн Муҳаммад ал-Айший ривоят қилди, бизга Ҳаммод ибн Салама ривоят қилди, Айюб ва Қатодадан, улар Абу Қилобадан, у Абу Асмо ар-Раҳабийдан, у Абу Саълаба ал-Хушанийдан (ривоят қилдики), у деди: «Ё Расулуллоҳ, биз аҳли китоб (яшайдиган) юртдамиз, уларнинг қозонларида пиширамиз ва уларнинг идишларида ичамиз.» Шунда Расулуллоҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Агар улардан бошқасини топмасанглар, уларни сув билан ювиб (ишлатинглар),» дедилар. Сўнг у деди: «Ё Расулуллоҳ, биз ов юртидамиз, қандай қилайлик?» У: «Ўргатилган итингни (овга) қўйиб юборсанг ва Аллаҳнинг исмини айтган бўлсанг, у (овни) ўлдирса — егин. Агар (ит) ўргатилмаган бўлса-ю, сен (овни) тобат қилсанг — егин. Ва ўқингни отиб, Аллаҳнинг исмини айтган бўлсанг, у (овни) ўлдирса — егин,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.
حَدَّثَنَا سَعِيدُ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ الْمَخْزُومِيُّ، وَأَبُو عَمَّارٍ قَالاَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، عَنْ مَيْمُونَةَ، أَنَّ فَأْرَةً، وَقَعَتْ، فِي سَمْنٍ فَمَاتَتْ فَسُئِلَ عَنْهَا النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ " أَلْقُوهَا وَمَا حَوْلَهَا وَكُلُوهُ " . قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَقَدْ رُوِيَ هَذَا الْحَدِيثُ عَنِ الزُّهْرِيِّ عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم سُئِلَ وَلَمْ يَذْكُرُوا فِيهِ عَنْ مَيْمُونَةَ وَحَدِيثُ ابْنِ عَبَّاسٍ عَنْ مَيْمُونَةَ أَصَحُّ . وَرَوَى مَعْمَرٌ عَنِ الزُّهْرِيِّ عَنْ سَعِيدِ بْنِ الْمُسَيَّبِ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم نَحْوَهُ وَهُوَ حَدِيثٌ غَيْرُ مَحْفُوظٍ . قَالَ وَسَمِعْتُ مُحَمَّدَ بْنَ إِسْمَاعِيلَ يَقُولُ وَحَدِيثُ مَعْمَرٍ عَنِ الزُّهْرِيِّ عَنْ سَعِيدِ بْنِ الْمُسَيَّبِ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم وَذَكَرَ فِيهِ أَنَّهُ سُئِلَ عَنْهُ فَقَالَ " إِذَا كَانَ جَامِدًا فَأَلْقُوهَا وَمَا حَوْلَهَا وَإِنْ كَانَ مَائِعًا فَلاَ تَقْرَبُوهُ " . فَقَالَ هَذَا خَطَأٌ أَخْطَأَ فِيهِ مَعْمَرٌ . قَالَ وَالصَّحِيحُ حَدِيثُ الزُّهْرِيِّ عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ عَنْ مَيْمُونَةَ .
Бизга Саид ибн Абдурраҳмон ал-Махзумий ва Абу Аммор ривоят қилиб, иккови дедилар: бизга Суфён ривоят қилди, аз-Зуҳрийдан, у Убайдуллоҳдан, у Ибн Аббосдан, у Маймунадан (ривоят қилдики), бир сичқон ёғ (идиши)га тушиб ўлиб қолди. Бу ҳақда Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан сўралди, шунда у: «Уни (сичқонни) ва атрофидагини олиб ташланглар, (қолганини) енглар,» дедилар. У деди: бу бобда Абу Ҳурайрадан ҳам (ривоят) бор. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. Бу ҳадис аз-Зуҳрийдан, у Убайдуллоҳдан, у Ибн Аббосдан: «Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан сўралди,» деб ҳам ривоят қилинган, аммо унда Маймунани зикр қилишмаган; Ибн Аббоснинг Маймунадан қилган ривояти саҳиҳроқдир. Маъмар аз-Зуҳрийдан, у Саид ибн ал-Мусайябдан, у Абу Ҳурайрадан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан бунга ўхшашини ривоят қилган, аммо у маҳфуз бўлмаган ҳадисдир. У деди: мен Муҳаммад ибн Исмоилнинг (ал-Бухорий) шундай деганини эшитдим: «Маъмарнинг аз-Зуҳрийдан, у Саид ибн ал-Мусайябдан, у Абу Ҳурайрадан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан» (қилган ривоятида) шу зикр қилинган: у (Набий)дан бу ҳақда сўралди, шунда у: «Агар (ёғ) қуюқ бўлса, уни ва атрофидагини олиб ташланглар; агар суюқ бўлса, унга яқинлашманглар,» дедилар. Сўнг у: «Бу хатодир, бунда Маъмар хато қилган,» деди. У деди: саҳиҳ бўлгани аз-Зуҳрийнинг Убайдуллоҳдан, у Ибн Аббосдан, у Маймунадан (қилган) ҳадисидир.
حَدَّثَنَا إِسْحَاقُ بْنُ مَنْصُورٍ، أَخْبَرَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ نُمَيْرٍ، حَدَّثَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ عُمَرَ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنْ أَبِي بَكْرِ بْنِ عُبَيْدِ اللَّهِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُمَرَ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُمَرَ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " لاَ يَأْكُلْ أَحَدُكُمْ بِشِمَالِهِ وَلاَ يَشْرَبْ بِشِمَالِهِ فَإِنَّ الشَّيْطَانَ يَأْكُلُ بِشِمَالِهِ وَيَشْرَبُ بِشِمَالِهِ " . قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنْ جَابِرٍ وَعُمَرَ بْنِ أَبِي سَلَمَةَ وَسَلَمَةَ بْنِ الأَكْوَعِ وَأَنَسِ بْنِ مَالِكٍ وَحَفْصَةَ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَهَكَذَا رَوَى مَالِكٌ وَابْنُ عُيَيْنَةَ عَنِ الزُّهْرِيِّ عَنْ أَبِي بَكْرِ بْنِ عُبَيْدِ اللَّهِ عَنِ ابْنِ عُمَرَ . وَرَوَى مَعْمَرٌ وَعُقَيْلٌ عَنِ الزُّهْرِيِّ عَنْ سَالِمٍ عَنِ ابْنِ عُمَرَ وَرِوَايَةُ مَالِكٍ وَابْنِ عُيَيْنَةَ أَصَحُّ .
Бизга Ишоқ ибн Мансур ривоят қилди, бизга Абдуллоҳ ибн Нумайр хабар берди, бизга Убайдуллоҳ ибн Умар ривоят қилди, Ибн Шиҳобдан, у Абу Бакр ибн Убайдуллоҳ ибн Абдуллоҳ ибн Умардан, у Абдуллоҳ ибн Умардан (ривоят қилдики), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Сизлардан бирортангиз чап қўли билан емасин ва чап қўли билан ичмасин, чунки шайтон чап қўли билан ейди ва чап қўли билан ичади,» дедилар. У деди: бу бобда Жобир, Умар ибн Абу Салама, Салама ибн ал-Акваъ, Анас ибн Молик ва Ҳафсадан ҳам (ривоятлар) бор. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. Буни Молик ва Ибн Уяйна аз-Зуҳрийдан, у Абу Бакр ибн Убайдуллоҳдан, у Ибн Умардан, деб шу тарзда ривоят қилганлар. Маъмар ва Уқайл эса аз-Зуҳрийдан, у Солимдан, у Ибн Умардан, деб ривоят қилганлар; Молик ва Ибн Уяйнанинг ривояти саҳиҳроқдир.
حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، قَالَ حَدَّثَنَا جَعْفَرُ بْنُ عَوْنٍ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ أَبِي عَرُوبَةَ، عَنْ مَعْمَرٍ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ سَالِمٍ، عَنْ أَبِيهِ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " إِذَا أَكَلَ أَحَدُكُمْ فَلْيَأْكُلْ بِيَمِينِهِ وَلْيَشْرَبْ بِيَمِينِهِ فَإِنَّ الشَّيْطَانَ يَأْكُلُ بِشِمَالِهِ وَيَشْرَبُ بِشِمَالِهِ " .
Бизга Абдуллоҳ ибн Абдурраҳмон ривоят қилиб деди: бизга Жаъфар ибн Авн ривоят қилди, Саид ибн Абу Арубаъдан, у Маъмардан, у аз-Зуҳрийдан, у Солимдан, у отасидан (ривоят қилдики), Расулуллоҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Сизлардан бирингиз еганида, ўнг қўли билан есин ва ўнг қўли билан ичсин, чунки шайтон чап қўли билан ейди ва чап қўли билан ичади,» дедилар.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ الْمَلِكِ بْنِ أَبِي الشَّوَارِبِ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْعَزِيزِ بْنُ الْمُخْتَارِ، عَنْ سُهَيْلِ بْنِ أَبِي صَالِحٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِذَا أَكَلَ أَحَدُكُمْ فَلْيَلْعَقْ أَصَابِعَهُ فَإِنَّهُ لاَ يَدْرِي فِي أَيَّتِهِنَّ الْبَرَكَةُ " . قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنْ جَابِرٍ . وَكَعْبِ بْنِ مَالِكٍ وَأَنَسٍ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ لاَ نَعْرِفُهُ إِلاَّ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ مِنْ حَدِيثِ سُهَيْلٍ . وَسَأَلْتُ مُحَمَّدًا عَنْ هَذَا الْحَدِيثِ فَقَالَ هَذَا حَدِيثُ عَبْدِ الْعَزِيزِ مِنَ الْمُخْتَلِفِ لاَ يُعْرَفُ إِلاَّ مِنْ حَدِيثِهِ .
Бизга Муҳаммад ибн Абдулмалик ибн Абиш-Шавориб ривоят қилди, бизга Абдулазиз ибн ал-Мухтор ривоят қилди, Суҳайл ибн Абу Солиҳдан, у отасидан, у Абу Ҳурайра (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллоҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Сизлардан бирингиз еганида, бармоқларини яласин, чунки у барака қайсисида эканини билмайди,» дедилар. У деди: бу бобда Жобир, Каъб ибн Молик ва Анасдан ҳам (ривоятлар) бор. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан ғарибдир, биз уни фақат шу йўл билан, Суҳайлнинг ҳадиси орқалигина биламиз. Мен Муҳаммад (ал-Бухорий)дан бу ҳадис ҳақида сўрадим, у: «Бу Абдулазизнинг (бошқалардан) фарқли (ривоятларидан) бўлган ҳадисидир, фақат унинг ривояти орқалигина билинади,» деди.
حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ، حَدَّثَنَا ابْنُ لَهِيعَةَ، عَنْ أَبِي الزُّبَيْرِ، عَنْ جَابِرٍ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " إِذَا أَكَلَ أَحَدُكُمْ طَعَامًا فَسَقَطَتْ لُقْمَةٌ فَلْيُمِطْ مَا رَابَهُ مِنْهَا ثُمَّ لْيَطْعَمْهَا وَلاَ يَدَعْهَا لِلشَّيْطَانِ " . قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنْ أَنَسٍ .
Бизга Қутайба ривоят қилди, бизга Ибн Лаҳиъа ривоят қилди, Абуз-Зубайрдан, у Жобирдан (ривоят қилдики), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Сизлардан бирингиз таом еганида, бир луқма тушиб кетса, ундаги ёпишган (кирни) артиб ташласин, сўнг уни есин ва уни шайтонга қолдирмасин,» дедилар. У деди: бу бобда Анасдан ҳам (ривоят) бор.
حَدَّثَنَا الْحَسَنُ بْنُ عَلِيٍّ الْخَلاَّلُ، حَدَّثَنَا عَفَّانُ بْنُ مُسْلِمٍ، حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ سَلَمَةَ، حَدَّثَنَا ثَابِتٌ، عَنْ أَنَسٍ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم كَانَ إِذَا مَا أَكَلَ طَعَامًا لَعِقَ أَصَابِعَهُ الثَّلاَثَ وَقَالَ " إِذَا مَا وَقَعَتْ لُقْمَةُ أَحَدِكُمْ فَلْيُمِطْ عَنْهَا الأَذَى وَلْيَأْكُلْهَا وَلاَ يَدَعْهَا لِلشَّيْطَانِ " . وَأَمَرَنَا أَنْ نَسْلُتَ الصَّحْفَةَ وَقَالَ " إِنَّكُمْ لاَ تَدْرُونَ فِي أَىِّ طَعَامِكُمُ الْبَرَكَةُ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга ал-Ҳасан ибн Алий ал-Халлол ривоят қилди, бизга Аффон ибн Муслим ривоят қилди, бизга Ҳаммод ибн Салама ривоят қилди, бизга Собит ривоят қилди, Анасдан (ривоят қилдики), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) таом еганларида учта бармоқларини ялардилар ва: «Сизлардан бирининг луқмаси тушиб кетса, ундан озорни (кирни) артиб ташласин ва уни есин, уни шайтонга қолдирмасин,» дердилар. Ва у бизни идишни (ялаб) тозалашга буюрардилар ҳамда: «Албатта, сизлар таомингизнинг қай (қисми)да барака борлигини билмайсизлар,» дердилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.
حَدَّثَنَا نَصْرُ بْنُ عَلِيٍّ الْجَهْضَمِيُّ، أَخْبَرَنَا أَبُو الْيَمَانِ الْمُعَلَّى بْنُ رَاشِدٍ، قَالَ حَدَّثَتْنِي جَدَّتِي أُمُّ عَاصِمٍ، وَكَانَتْ أُمَّ وَلَدٍ، لِسِنَانِ بْنِ سَلَمَةَ قَالَتْ دَخَلَ عَلَيْنَا نُبَيْشَةُ الْخَيْرِ وَنَحْنُ نَأْكُلُ فِي قَصْعَةٍ فَحَدَّثَنَا أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " مَنْ أَكَلَ فِي قَصْعَةٍ ثُمَّ لَحِسَهَا اسْتَغْفَرَتْ لَهُ الْقَصْعَةُ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ غَرِيبٌ لاَ نَعْرِفُهُ إِلاَّ مِنْ حَدِيثِ الْمُعَلَّى بْنِ رَاشِدٍ . وَقَدْ رَوَى يَزِيدُ بْنُ هَارُونَ وَغَيْرُ وَاحِدٍ مِنَ الأَئِمَّةِ عَنِ الْمُعَلَّى بْنِ رَاشِدٍ هَذَا الْحَدِيثَ .
Бизга Наср ибн Алий ал-Жаҳзамий ривоят қилди, бизга Абул-Ямон ал-Муъалло ибн Рошид хабар бериб деди: менга бувим Умму Осим ривоят қилди — у Синон ибн Саламанинг умму валади (чўриси) эди — у деди: бизнинг олдимизга Нубайша ал-Хайр кириб келди, биз катта лаганда еяётган эдик. У бизга ривоят қилдики, Расулуллоҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ким лаганда еб, сўнг уни (ялаб) тозаласа, лаган у учун (Аллаҳдан) мағфират сўрайди,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ғарибдир, биз уни фақат ал-Муъалло ибн Рошиднинг ҳадиси орқалигина биламиз. Бу ҳадисни Язид ибн Ҳорун ва имомлардан бир неча киши ал-Муъалло ибн Рошиддан ривоят қилганлар.
حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ أَبُو رَجَاءٍ، حَدَّثَنَا جَرِيرٌ، عَنْ عَطَاءِ بْنِ السَّائِبِ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ جُبَيْرٍ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " إِنَّ الْبَرَكَةَ تَنْزِلُ وَسَطَ الطَّعَامِ فَكُلُوا مِنْ حَافَتَيْهِ وَلاَ تَأْكُلُوا مِنْ وَسَطِهِ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ إِنَّمَا يُعْرَفُ مِنْ حَدِيثِ عَطَاءِ بْنِ السَّائِبِ . وَقَدْ رَوَاهُ شُعْبَةُ وَالثَّوْرِيُّ عَنْ عَطَاءِ بْنِ السَّائِبِ . وَفِي الْبَابِ عَنِ ابْنِ عُمَرَ .
Бизга Қутайба Абу Ражо ривоят қилди, бизга Жарир ривоят қилди, Ато ибн ас-Соибдан, у Саид ибн Жубайрдан, у Ибн Аббосдан (ривоят қилдики), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Албатта, барака таомнинг ўртасига тушади, шунинг учун унинг четларидан енглар, ўртасидан еманглар,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир, у фақат Ато ибн ас-Соибнинг ҳадиси орқалигина билинади. Уни Шуъба ва ас-Саврий Ато ибн ас-Соибдан ривоят қилганлар. Бу бобда Ибн Умардан ҳам (ривоят) бор.
حَدَّثَنَا إِسْحَاقُ بْنُ مَنْصُورٍ، أَخْبَرَنَا يَحْيَى بْنُ سَعِيدٍ الْقَطَّانُ، عَنِ ابْنِ جُرَيْجٍ، حَدَّثَنَا عَطَاءٌ، عَنْ جَابِرٍ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " مَنْ أَكَلَ مِنْ هَذِهِ - قَالَ أَوَّلَ مَرَّةٍ الثُّومِ ثُمَّ قَالَ الثُّومِ وَالْبَصَلِ وَالْكُرَّاثِ فَلاَ يَقْرَبْنَا فِي مَسَاجِدِنَا " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنْ عُمَرَ وَأَبِي أَيُّوبَ وَأَبِي هُرَيْرَةَ وَأَبِي سَعِيدٍ وَجَابِرِ بْنِ سَمُرَةَ وَقُرَّةَ بْنِ إِيَاسٍ الْمُزَنِيِّ وَابْنِ عُمَرَ .
Бизга Ишоқ ибн Мансур ривоят қилди, бизга Яҳё ибн Саид ал-Қаттон хабар берди, Ибн Журайждан, бизга Ато ривоят қилди, Жобирдан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллоҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ким булардан еса — биринчи марта «саримсоқ», деб, сўнг «саримсоқ, пиёз ва пиёзбошини» дедилар — масжидларимизда бизга яқинлашмасин,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. У деди: бу бобда Умар, Абу Айюб, Абу Ҳурайра, Абу Саид, Жобир ибн Самура, Қурра ибн Иёс ал-Музаний ва Ибн Умардан ҳам (ривоятлар) бор.
حَدَّثَنَا مَحْمُودُ بْنُ غَيْلاَنَ، حَدَّثَنَا أَبُو دَاوُدَ، أَنْبَأَنَا شُعْبَةُ، عَنْ سِمَاكِ بْنِ حَرْبٍ، سَمِعَ جَابِرَ بْنَ سَمُرَةَ، يَقُولُ نَزَلَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَلَى أَبِي أَيُّوبَ وَكَانَ إِذَا أَكَلَ طَعَامًا بَعَثَ إِلَيْهِ بِفَضْلِهِ فَبَعَثَ إِلَيْهِ يَوْمًا بِطَعَامٍ وَلَمْ يَأْكُلْ مِنْهُ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم فَلَمَّا أَتَى أَبُو أَيُّوبَ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فَذَكَرَ ذَلِكَ لَهُ فَقَالَ " فِيهِ ثُومٌ " . فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ أَحَرَامٌ هُوَ قَالَ " لاَ وَلَكِنِّي أَكْرَهُهُ مِنْ أَجْلِ رِيحِهِ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Маҳмуд ибн Ғайлон ривоят қилди, бизга Абу Довуд ривоят қилди, бизга Шуъба хабар берди, Симок ибн Ҳарбдан (ривоят қилдики), у Жобир ибн Самуранинг шундай деганини эшитди: Расулуллоҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Абу Айюбнинг (уйига) тушган эдилар. (Абу Айюб) таом еганида, ундан ортганини у (Набий)га юборарди. Бир куни унга таом юборди, аммо Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ундан емадилар. Абу Айюб Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдиларига келганида, буни унга айтди. Шунда у: «Унда саримсоқ бор эди,» дедилар. (Абу Айюб): «Ё Расулуллоҳ, у ҳаромми?» деди. У: «Йўқ, лекин мен уни ҳиди сабабли ёқтирмайман,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ مَدُّويَهْ، حَدَّثَنَا مُسَدَّدٌ، حَدَّثَنَا الْجَرَّاحُ بْنُ مَلِيحٍ، وَالِدُ، وَكِيعٍ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، عَنْ شَرِيكِ بْنِ حَنْبَلٍ، عَنْ عَلِيٍّ، أَنَّهُ قَالَ نُهِيَ عَنْ أَكْلِ الثُّومِ، إِلاَّ مَطْبُوخًا .
Бизга Муҳаммад ибн Маддуяҳ ривоят қилди, бизга Мусаддад ривоят қилди, бизга Вакииънинг отаси ал-Жарроҳ ибн Малиҳ ривоят қилди, Абу Ишоқдан, у Шарик ибн Ҳанбалдан, у Алийдан (ривоят қилдики), у деди: «Саримсоқни — пиширилганидан бошқасини — ейиш қайтарилган эди.»
حَدَّثَنَا هَنَّادٌ، حَدَّثَنَا وَكِيعٌ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، عَنْ شَرِيكِ بْنِ حَنْبَلٍ، عَنْ عَلِيٍّ، قَالَ لاَ يَصْلُحُ أَكْلُ الثُّومِ إِلاَّ مَطْبُوخًا . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا الْحَدِيثُ لَيْسَ إِسْنَادُهُ بِذَلِكَ الْقَوِيِّ وَقَدْ رُوِيَ هَذَا عَنْ عَلِيٍّ قَوْلَهُ وَرُوِيَ عَنْ شَرِيكِ بْنِ حَنْبَلٍ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم مُرْسَلاً . قَالَ مُحَمَّدٌ الْجَرَّاحُ بْنُ مَلِيحٍ صَدُوقٌ وَالْجَرَّاحُ بْنُ الضَّحَّاكِ مُقَارِبُ الْحَدِيثِ .
Бизга Ҳаннод ривоят қилди, бизга Вакииъ ривоят қилди, отасидан, у Абу Ишоқдан, у Шарик ибн Ҳанбалдан, у Алийдан (ривоят қилдики), у деди: «Саримсоқни пиширилганидан бошқа (ҳолда) ейиш тўғри бўлмайди.» Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадиснинг исноди унчалик кучли эмас. Бу Алийнинг сўзи (мавқуф) сифатида ривоят қилинган, шунингдек Шарик ибн Ҳанбалдан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан мурсал ҳолда ҳам ривоят қилинган. Муҳаммад (ал-Бухорий): «ал-Жарроҳ ибн Малиҳ (ровилардан бири) садуқдир, ал-Жарроҳ ибн аз-Заҳҳок эса муқарибул-ҳадисдир,» деди.
حَدَّثَنَا الْحَسَنُ بْنُ الصَّبَّاحِ الْبَزَّارُ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ بْنُ عُيَيْنَةَ، عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي يَزِيدَ، عَنْ أَبِيهِ، أَنَّ أُمَّ أَيُّوبَ، أَخْبَرَتْهُ أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم نَزَلَ عَلَيْهِمْ فَتَكَلَّفُوا لَهُ طَعَامًا فِيهِ مِنْ بَعْضِ هَذِهِ الْبُقُولِ فَكَرِهَ أَكْلَهُ فَقَالَ لأَصْحَابِهِ " كُلُوهُ فَإِنِّي لَسْتُ كَأَحَدِكُمْ إِنِّي أَخَافُ أَنْ أُوذِيَ صَاحِبِي " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ غَرِيبٌ . وَأُمُّ أَيُّوبَ هِيَ امْرَأَةُ أَبِي أَيُّوبَ الأَنْصَارِيِّ .
Бизга ал-Ҳасан ибн ас-Саббоҳ ал-Баззор ривоят қилди, у деди: бизга Суфён ибн Уяйна ривоят қилди, Убайдуллаҳ ибн Абу Язиддан, у отасидан (ривоят қилдики), Умму Айюб унга хабар бердики, Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) уларникига (меҳмон бўлиб) тушдилар, улар у зот учун ушбу кўкатларнинг баъзисидан (қўшилган) таом тайёрлашди. (Набий) уни ейишни ёқтирмадилар ва саҳобаларига: «Уни енглар, мен сизлардан бирортангизга ўхшамайман, мен суҳбатдошимга (яъни фариштага) озор етказишимдан қўрқаман,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳ ғарибдир. Умму Айюб эса Абу Айюб ал-Ансорийнинг хотинидир.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ حُمَيْدٍ، حَدَّثَنَا زَيْدُ بْنُ الْحُبَابِ، عَنْ أَبِي خَلْدَةَ، عَنْ أَبِي الْعَالِيَةِ، قَالَ الثُّومُ مِنْ طَيِّبَاتِ الرِّزْقِ . وَأَبُو خَلْدَةَ اسْمُهُ خَالِدُ بْنُ دِينَارٍ وَهُوَ ثِقَةٌ عِنْدَ أَهْلِ الْحَدِيثِ وَقَدْ أَدْرَكَ أَنَسَ بْنَ مَالِكٍ وَسَمِعَ مِنْهُ وَأَبُو الْعَالِيَةِ اسْمُهُ رُفَيْعٌ هُوَ الرِّيَاحِيُّ قَالَ عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ مَهْدِيٍّ كَانَ أَبُو خَلْدَةَ خِيَارًا مُسْلِمًا .
Бизга Муҳаммад ибн Ҳумайд ривоят қилди, у деди: бизга Зайд ибн ал-Ҳубоб ривоят қилди, Абу Халдадан, у Абул-Олиядан (ривоят қилдики), у деди: «Саримсоқ покиза ризқлардандир.» Абу Халданинг исми Холид ибн Динордир ва у ҳадис аҳли наздида ишончли (сиқа)дир, у Анас ибн Моликни кўрган ва ундан эшитган. Абул-Олиянинг исми Руфайъ бўлиб, у ар-Риёҳийдир. Абдураҳмон ибн Маҳдий деди: «Абу Халда яхши, ишончли мусулмон эди.»
حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ، عَنْ مَالِكِ بْنِ أَنَسٍ، عَنْ أَبِي الزُّبَيْرِ، عَنْ جَابِرٍ، قَالَ قَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " أَغْلِقُوا الْبَابَ وَأَوْكِئُوا السِّقَاءَ وَأَكْفِئُوا الإِنَاءَ أَوْ خَمِّرُوا الإِنَاءَ وَأَطْفِئُوا الْمِصْبَاحَ فَإِنَّ الشَّيْطَانَ لاَ يَفْتَحُ غُلُقًا وَلاَ يَحِلُّ وِكَاءً وَلاَ يَكْشِفُ آنِيَةً وَإِنَّ الْفُوَيْسِقَةَ تُضْرِمُ عَلَى النَّاسِ بَيْتَهُمْ " . قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنِ ابْنِ عُمَرَ وَأَبِي هُرَيْرَةَ وَابْنِ عَبَّاسٍ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ وَقَدْ رُوِيَ مِنْ غَيْرِ وَجْهٍ عَنْ جَابِرٍ .
Бизга Қутайба ривоят қилди, Молик ибн Анасдан, у Абуз-Зубайрдан, у Жобирдан (ривоят қилдики), у деди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Эшикни ёпинглар, мешни (оғзини) боғланглар, идишни ағдаринг ёки идишни ёпинглар, чироқни ўчиринглар. Чунки шайтон ёпиқни очолмайди, боғланган тугунни ечолмайди ва идишни очолмайди. (Билингки,) кичик фосиқ (сичқон) одамларнинг уйини уларнинг (бошига) ёндириб юбориши (мумкин),» дедилар. У деди: бу бобда Ибн Умар, Абу Ҳурайра ва Ибн Аббосдан ҳам (ривоятлар) бор. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир ва у Жобирдан бошқа йўл билан ҳам ривоят қилинган.
حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي عُمَرَ، وَغَيْرُ، وَاحِدٍ، قَالُوا حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ سَالِمٍ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " لاَ تَتْرُكُوا النَّارَ فِي بُيُوتِكُمْ حِينَ تَنَامُونَ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Ибн Абу Умар ва бошқа бир нечтаси ривоят қилишди, улар дедилар: бизга Суфён ривоят қилди, аз-Зуҳрийдан, у Солимдан, у отасидан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ухлаётган пайтингизда уйларингизда оловни (ёқилган ҳолда) қолдирманглар,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.
حَدَّثَنَا مَحْمُودُ بْنُ غَيْلاَنَ، حَدَّثَنَا أَبُو أَحْمَدَ الزُّبَيْرِيُّ، وَعُبَيْدُ اللَّهِ، عَنِ الثَّوْرِيِّ، عَنْ جَبَلَةَ بْنِ سُحَيْمٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، قَالَ نَهَى رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَنْ يَقْرِنَ بَيْنَ التَّمْرَتَيْنِ حَتَّى يَسْتَأْذِنَ صَاحِبَهُ . قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنْ سَعْدٍ مَوْلَى أَبِي بَكْرٍ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Маҳмуд ибн Ғайлон ривоят қилди, у деди: бизга Абу Аҳмад аз-Зубайрий ва Убайдуллаҳ ривоят қилишди, ас-Саврийдан, у Жабала ибн Суҳаймдан, у Ибн Умардан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ҳамроҳидан рухсат сўрамагунча икки донадан хурмони (бирга) қўшиб ейишдан қайтардилар. У деди: бу бобда Абу Бакрнинг озод қилган қули Саъддан ҳам (ривоят) бор. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ سَهْلِ بْنِ عَسْكَرٍ الْبَغْدَادِيُّ، وَعَبْدُ اللَّهِ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، قَالاَ حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ حَسَّانَ، حَدَّثَنَا سُلَيْمَانُ بْنُ بِلاَلٍ، عَنْ هِشَامِ بْنِ عُرْوَةَ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " بَيْتٌ لاَ تَمْرَ فِيهِ جِيَاعٌ أَهْلُهُ " . قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنْ سَلْمَى امْرَأَةِ أَبِي رَافِعٍ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ لاَ نَعْرِفُهُ مِنْ حَدِيثِ هِشَامِ بْنِ عُرْوَةَ إِلاَّ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ . قَالَ وَسَأَلْتُ الْبُخَارِيَّ عَنْ هَذَا الْحَدِيثِ فَقَالَ لاَ أَعْلَمُ أَحَدًا رَوَاهُ غَيْرَ يَحْيَى بْنِ حَسَّانَ .
Бизга Муҳаммад ибн Саҳл ибн Аскар ал-Бағдодий ва Абдуллаҳ ибн Абдураҳмон ривоят қилишди, улар дедилар: бизга Яҳё ибн Ҳассон ривоят қилди, бизга Сулаймон ибн Билол ривоят қилди, Ҳишом ибн Урвадан, у отасидан, у Оишадан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилдики), у зот: «Хурмоси бўлмаган уйнинг аҳли очликда (қолади),» дедилар. У деди: бу бобда Абу Рофиънинг хотини Салмодан ҳам (ривоят) бор. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан ғарибдир, биз уни Ҳишом ибн Урва ҳадисидан фақат шу йўл билангина биламиз. У деди: Бухорийдан бу ҳадис ҳақида сўрадим, у: «Яҳё ибн Ҳассондан бошқа бирор кишининг буни ривоят қилганини билмайман,» деди.
حَدَّثَنَا هَنَّادٌ، وَمَحْمُودُ بْنُ غَيْلاَنَ، قَالاَ حَدَّثَنَا أَبُو أُسَامَةَ، عَنْ زَكَرِيَّا بْنِ أَبِي زَائِدَةَ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ أَبِي بُرْدَةَ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " إِنَّ اللَّهَ لَيَرْضَى عَنِ الْعَبْدِ أَنْ يَأْكُلَ الأَكْلَةَ أَوْ يَشْرَبَ الشَّرْبَةَ فَيَحْمَدَهُ عَلَيْهَا " . قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنْ عُقْبَةَ بْنِ عَامِرٍ وَأَبِي سَعِيدٍ وَعَائِشَةَ وَأَبِي أَيُّوبَ وَأَبِي هُرَيْرَةَ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ . وَقَدْ رَوَاهُ غَيْرُ وَاحِدٍ عَنْ زَكَرِيَّا بْنِ أَبِي زَائِدَةَ نَحْوَهُ وَلاَ نَعْرِفُهُ إِلاَّ مِنْ حَدِيثِ زَكَرِيَّا بْنِ أَبِي زَائِدَةَ .
Бизга Ҳаннод ва Маҳмуд ибн Ғайлон ривоят қилишди, улар дедилар: бизга Абу Усома ривоят қилди, Закариё ибн Абу Зоидадан, у Саид ибн Абу Бурдадан, у Анас ибн Моликдан (ривоят қилдики), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Албатта Аллаҳ бандасидан рози бўладики, у бир луқма еса ёки бир қултум (ичимлик) ичса, бунинг учун Унга ҳамд айтса,» дедилар. У деди: бу бобда Уқба ибн Омир, Абу Саид, Оиша, Абу Айюб ва Абу Ҳурайрадан ҳам (ривоятлар) бор. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасандир. Уни бир нечта (рови) Закариё ибн Абу Зоидадан шунга ўхшаш ривоят қилган ва биз уни фақат Закариё ибн Абу Зоида ҳадисидангина биламиз.
حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ سَعِيدٍ الأَشْقَرُ، وَإِبْرَاهِيمُ بْنُ يَعْقُوبَ، قَالاَ حَدَّثَنَا يُونُسُ بْنُ مُحَمَّدٍ، حَدَّثَنَا الْمُفَضَّلُ بْنُ فَضَالَةَ، عَنْ حَبِيبِ بْنِ الشَّهِيدِ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ الْمُنْكَدِرِ، عَنْ جَابِرِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَخَذَ بِيَدِ مَجْذُومٍ فَأَدْخَلَهُ مَعَهُ فِي الْقَصْعَةِ ثُمَّ قَالَ " كُلْ بِسْمِ اللَّهِ ثِقَةً بِاللَّهِ وَتَوَكُّلاً عَلَيْهِ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ غَرِيبٌ لاَ نَعْرِفُهُ إِلاَّ مِنْ حَدِيثِ يُونُسَ بْنِ مُحَمَّدٍ عَنِ الْمُفَضَّلِ بْنِ فَضَالَةَ . وَالْمُفَضَّلُ بْنُ فَضَالَةَ هَذَا شَيْخٌ بَصْرِيٌّ وَالْمُفَضَّلُ بْنُ فَضَالَةَ شَيْخٌ آخَرُ مِصْرِيٌّ أَوْثَقُ مِنْ هَذَا وَأَشْهَرُ . وَقَدْ رَوَى شُعْبَةُ هَذَا الْحَدِيثَ عَنْ حَبِيبِ بْنِ الشَّهِيدِ عَنِ ابْنِ بُرَيْدَةَ أَنَّ ابْنَ عُمَرَ أَخَذَ بِيَدِ مَجْذُومٍ وَحَدِيثُ شُعْبَةَ أَثْبَتُ عِنْدِي وَأَصَحُّ .
Бизга Аҳмад ибн Саид ал-Ашқар ва Иброҳим ибн Яъқуб ривоят қилишди, улар дедилар: бизга Юнус ибн Муҳаммад ривоят қилди, бизга ал-Муфаззал ибн Фазола ривоят қилди, Ҳабиб ибн аш-Шаҳиддан, у Муҳаммад ибн ал-Мункадирдан, у Жобир ибн Абдуллаҳдан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бир махавланган (пес) кишининг қўлидан тутиб, уни ўзлари билан бирга (таом) товоғига (қўшиб) киритдилар, сўнг: «Аллаҳнинг исми билан, Аллаҳга ишонч ва Унга таваккул қилиб е,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ғарибдир, биз уни фақат Юнус ибн Муҳаммаднинг ал-Муфаззал ибн Фазоладан (қилган) ҳадисидангина биламиз. Бу ал-Муфаззал ибн Фазола басралик шайхдир, ал-Муфаззал ибн Фазола (номли) яна бошқа мисрлик шайх ҳам борки, у бундан ишончлироқ ва машҳурроқдир. Шуъба бу ҳадисни Ҳабиб ибн аш-Шаҳиддан, у Ибн Бурайдадан (шаклда) ривоят қилдики, Ибн Умар махавланган кишининг қўлидан тутган. Шуъбанинг ҳадиси менинг наздимда мустаҳкамроқ ва саҳиҳроқдир.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ سَعِيدٍ، حَدَّثَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ، عَنْ نَافِعٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " الْكَافِرُ يَأْكُلُ فِي سَبْعَةِ أَمْعَاءٍ وَالْمُؤْمِنُ يَأْكُلُ فِي مِعًى وَاحِدٍ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ وَأَبِي سَعِيدٍ وَأَبِي بَصْرَةَ الْغِفَارِيِّ وَأَبِي مُوسَى وَجَهْجَاهٍ الْغِفَارِيِّ وَمَيْمُونَةَ وَعَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَمْرٍو .
Бизга Муҳаммад ибн Башшор ривоят қилди, у деди: бизга Яҳё ибн Саид ривоят қилди, бизга Убайдуллаҳ ривоят қилди, Нофиъдан, у Ибн Умардан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилдики), у зот: «Кофир етти ичак (тўлгунча) ейди, мўмин эса битта ичак (тўлгунча) ейди,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. У деди: бу бобда Абу Ҳурайра, Абу Саид, Абу Басра ал-Ғифорий, Абу Мусо, Жаҳжоҳ ал-Ғифорий, Маймуна ва Абдуллаҳ ибн Амрдан ҳам (ривоятлар) бор.
حَدَّثَنَا إِسْحَاقُ بْنُ مُوسَى الأَنْصَارِيُّ، حَدَّثَنَا مَعْنٌ، حَدَّثَنَا مَالِكٌ، عَنْ سُهَيْلِ بْنِ أَبِي صَالِحٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ضَافَهُ ضَيْفٌ كَافِرٌ فَأَمَرَ لَهُ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بِشَاةٍ فَحُلِبَتْ فَشَرِبَ ثُمَّ أُخْرَى فَشَرِبَهُ ثُمَّ أُخْرَى فَشَرِبَهُ حَتَّى شَرِبَ حِلاَبَ سَبْعِ شِيَاهٍ ثُمَّ أَصْبَحَ مِنَ الْغَدِ فَأَسْلَمَ فَأَمَرَ لَهُ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بِشَاةٍ فَحُلِبَتْ فَشَرِبَ حِلاَبَهَا ثُمَّ أَمَرَ لَهُ بِأُخْرَى فَلَمْ يَسْتَتِمَّهَا فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " الْمُؤْمِنُ يَشْرَبُ فِي مِعًى وَاحِدٍ وَالْكَافِرُ يَشْرَبُ فِي سَبْعَةِ أَمْعَاءٍ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ غَرِيبٌ مِنْ حَدِيثِ سُهَيْلٍ .
Бизга Ишоқ ибн Мусо ал-Ансорий ривоят қилди, у деди: бизга Маън ривоят қилди, бизга Молик ривоят қилди, Суҳайл ибн Абу Солиҳдан, у отасидан, у Абу Ҳурайрадан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)никига кофир бир меҳмон келди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) у учун бир қўйни (соғишни) буюрдилар, у соғилди, (меҳмон унинг сутини) ичди, сўнг яна бирини (соғдилар), уни (ҳам) ичди, сўнг яна бирини, уни (ҳам) ичди — токи етти қўйнинг соғимини ичди. Сўнг эртаси тонгда Исломни қабул қилди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) у учун бир қўйни (соғишни) буюрдилар, у соғилди, (лекин) у унинг соғимини (тўлиқ) ичолмади, сўнг у учун яна бирини буюрдилар, аммо у уни тугатолмади. Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Мўмин битта ичак (тўлгунча) ичади, кофир эса етти ичак (тўлгунча) ичади,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис Суҳайл ҳадисидан ҳасан саҳиҳ ғарибдир.
حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ مَنِيعٍ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ أَبِي يَعْفُورٍ الْعَبْدِيِّ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي أَوْفَى، أَنَّهُ سُئِلَ عَنِ الْجَرَادِ، فَقَالَ غَزَوْتُ مَعَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم سِتَّ غَزَوَاتٍ نَأْكُلُ الْجَرَادَ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَكَذَا رَوَى سُفْيَانُ بْنُ عُيَيْنَةَ عَنْ أَبِي يَعْفُورٍ هَذَا الْحَدِيثَ وَقَالَ سِتَّ غَزَوَاتٍ وَرَوَى سُفْيَانُ الثَّوْرِيُّ وَغَيْرُ وَاحِدٍ هَذَا الْحَدِيثَ عَنْ أَبِي يَعْفُورٍ فَقَالَ سَبْعَ غَزَوَاتٍ . قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنِ ابْنِ عُمَرَ وَجَابِرٍ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَأَبُو يَعْفُورٍ اسْمُهُ وَاقِدٌ وَيُقَالُ وَقْدَانُ أَيْضًا وَأَبُو يَعْفُورٍ الآخَرُ اسْمُهُ عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ عُبَيْدِ بْنِ نِسْطَاسَ .
Бизга Аҳмад ибн Маниъ ривоят қилди, у деди: бизга Суфён ривоят қилди, Абу Яъфур ал-Абдийдан, у Абдуллаҳ ибн Абу Авфодан (ривоят қилдики), ундан чигиртка (ни ейиш) ҳақида сўралганда, у деди: «Мен Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан бирга олтита ғазотда қатнашдим, (уларда) чигиртка еярдик.» Абу Исо (Термизий) деди: Суфён ибн Уяйна бу ҳадисни Абу Яъфурдан ана шундай ривоят қилган ва «олтита ғазот» деган. Суфён ас-Саврий ва бошқа бир нечтаси эса бу ҳадисни Абу Яъфурдан «еттита ғазот» деб ривоят қилишган. У деди: бу бобда Ибн Умар ва Жобирдан ҳам (ривоятлар) бор. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. Абу Яъфурнинг исми Воқид бўлиб, унга Вақдон ҳам дейилади. Бошқа Абу Яъфурнинг исми эса Абдураҳмон ибн Убайд ибн Нистосдир.
حَدَّثَنَا مَحْمُودُ بْنُ غَيْلاَنَ، حَدَّثَنَا أَبُو أَحْمَدَ، وَالْمُؤَمَّلُ، قَالاَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ أَبِي يَعْفُورٍ، عَنِ ابْنِ أَبِي أَوْفَى، قَالَ غَزَوْنَا مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم سَبْعَ غَزَوَاتٍ نَأْكُلُ الْجَرَادَ . قَالَ أَبُو عِيسَى وَرَوَى شُعْبَةُ، هَذَا الْحَدِيثَ عَنْ أَبِي يَعْفُورٍ، عَنِ ابْنِ أَبِي أَوْفَى، قَالَ غَزَوْتُ مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم غَزَوَاتٍ نَأْكُلُ الْجَرَادَ . حَدَّثَنَا بِذَلِكَ مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ بِهَذَا .
Бизга Маҳмуд ибн Ғайлон ривоят қилди, у деди: бизга Абу Аҳмад ва ал-Муаммал ривоят қилишди, улар дедилар: бизга Суфён ривоят қилди, Абу Яъфурдан, у Ибн Абу Авфодан (ривоят қилдики), у деди: «Биз Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан бирга еттита ғазотда қатнашдик, (уларда) чигиртка еярдик.» Абу Исо (Термизий) деди: Шуъба бу ҳадисни Абу Яъфурдан, у Ибн Абу Авфодан ривоят қилдики, у деди: «Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан бирга ғазотларда қатнашдим, (уларда) чигиртка еярдик.» Буни бизга Муҳаммад ибн Башшор ривоят қилди, у деди: бизга Муҳаммад ибн Жаъфар ривоят қилди, бизга Шуъба шуни ривоят қилди.
حَدَّثَنَا مَحْمُودُ بْنُ غَيْلاَنَ، حَدَّثَنَا أَبُو النَّضْرِ، هَاشِمُ بْنُ الْقَاسِمِ قَالَ حَدَّثَنَا زِيَادُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُلاَثَةَ، عَنْ مُوسَى بْنِ مُحَمَّدِ بْنِ إِبْرَاهِيمَ التَّيْمِيِّ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ جَابِرِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، وَأَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، قَالاَ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم إِذَا دَعَا عَلَى الْجَرَادِ قَالَ " اللَّهُمَّ أَهْلِكِ الْجَرَادَ اقْتُلْ كِبَارَهُ وَأَهْلِكْ صِغَارَهُ وَأَفْسِدْ بَيْضَهُ وَاقْطَعْ دَابِرَهُ وَخُذْ بِأَفْوَاهِهِمْ عَنْ مَعَاشِنَا وَأَرْزَاقِنَا إِنَّكَ سَمِيعُ الدُّعَاءِ " . قَالَ فَقَالَ رَجُلٌ يَا رَسُولَ اللَّهِ كَيْفَ تَدْعُو عَلَى جُنْدٍ مِنْ أَجْنَادِ اللَّهِ بِقَطْعِ دَابِرِهِ قَالَ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِنَّهَا نَثْرَةُ حُوتٍ فِي الْبَحْرِ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ غَرِيبٌ لاَ نَعْرِفُهُ إِلاَّ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ . وَمُوسَى بْنُ مُحَمَّدِ بْنِ إِبْرَاهِيمَ التَّيْمِيُّ قَدْ تُكُلِّمَ فِيهِ وَهُوَ كَثِيرُ الْغَرَائِبِ وَالْمَنَاكِيرِ وَأَبُوهُ مُحَمَّدُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ ثِقَةٌ وَهُوَ مَدَنِيٌّ .
Бизга Маҳмуд ибн Ғайлон ривоят қилди, у деди: бизга Абун-Назр Ҳошим ибн ал-Қосим ривоят қилди, у деди: бизга Зиёд ибн Абдуллаҳ ибн Улоса ривоят қилди, Мусо ибн Муҳаммад ибн Иброҳим ат-Таймийдан, у отасидан, у Жобир ибн Абдуллаҳ ва Анас ибн Моликдан (ривоят қилдики), иккаласи дедилар: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) чигирткага қарши дуо қилганларида: «Аллоҳим, чигирткани ҳалок қил, унинг катталарини ўлдир, кичикларини ҳалок қил, тухумини буз, охирини (насл-насабини) уз ва оғизларини бизнинг ризқ ва кун-кўришимиздан торт. Албатта Сен дуони эшитувчисан,» дердилар. У деди: шунда бир киши: «Ё Расулуллаҳ, Аллаҳнинг лашкарларидан бир лашкарга қарши унинг охирини (насл-насабини) узишни қандай дуо қиласиз?» деди. У деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Албатта у денгиздаги балиқнинг сочмасидир (уруғидандир),» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ғарибдир, биз уни фақат шу йўл билангина биламиз. Мусо ибн Муҳаммад ибн Иброҳим ат-Таймий ҳақида (танқидий) гап айтилган, у ғариб ва мункар (ривоятлар)ни кўп (келтирувчидир). Отаси Муҳаммад ибн Иброҳим эса ишончли (сиқа)дир, у мадиналикдир.
حَدَّثَنَا هَنَّادٌ، حَدَّثَنَا عَبْدَةُ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ إِسْحَاقَ، عَنِ ابْنِ أَبِي نَجِيحٍ، عَنْ مُجَاهِدٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، قَالَ نَهَى رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَنْ أَكْلِ الْجَلاَّلَةِ وَأَلْبَانِهَا . قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَبَّاسٍ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ . وَرَوَى الثَّوْرِيُّ عَنِ ابْنِ أَبِي نَجِيحٍ عَنْ مُجَاهِدٍ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم مُرْسَلاً .
Бизга Ҳаннод ривоят қилди, у деди: бизга Абда ривоят қилди, Муҳаммад ибн Ишоқдан, у Ибн Абу Нажиҳдан, у Мужоҳиддан, у Ибн Умардан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) жаллола (нажосат ейдиган ҳайвон)ни ейишдан ва унинг сутидан (ичишдан) қайтардилар. У деди: бу бобда Абдуллаҳ ибн Аббосдан ҳам (ривоят) бор. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан ғарибдир. Ас-Саврий уни Ибн Абу Нажиҳдан, у Мужоҳиддан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан мурсал шаклда ривоят қилган.
حَدَّثَنَا زَيْدُ بْنُ أَخْزَمَ الطَّائِيُّ، حَدَّثَنَا أَبُو قُتَيْبَةَ، عَنْ أَبِي الْعَوَّامِ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ زَهْدَمٍ الْجَرْمِيِّ، قَالَ دَخَلْتُ عَلَى أَبِي مُوسَى وَهُوَ يَأْكُلُ دَجَاجًا فَقَالَ ادْنُ فَكُلْ فَإِنِّي رَأَيْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَأْكُلُهُ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ . وَقَدْ رُوِيَ هَذَا الْحَدِيثُ مِنْ غَيْرِ وَجْهٍ عَنْ زَهْدَمٍ وَلاَ نَعْرِفُهُ إِلاَّ مِنْ حَدِيثِ زَهْدَمٍ . وَأَبُو الْعَوَّامِ هُوَ عِمْرَانُ الْقَطَّانُ .
Бизга Зайд ибн Ахзам ат-Тоий ривоят қилди, у деди: бизга Абу Қутайба ривоят қилди, Абул-Аввомдан, у Қатодадан, у Заҳдам ал-Жармийдан (ривоят қилдики), у деди: «Мен Абу Мусонинг олдига кирдим, у товуқ (гўшти) еяётган эди. У: Яқинлаш ва е, чунки мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) уни еяётганларини кўрганман, деди.» Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасандир. Бу ҳадис Заҳдамдан бошқа йўл билан ҳам ривоят қилинган ва биз уни фақат Заҳдам ҳадисидангина биламиз. Абул-Аввом эса Имрон ал-Қаттондир.
حَدَّثَنَا هَنَّادٌ، حَدَّثَنَا وَكِيعٌ، عَنْ سُفْيَانَ، عَنْ أَيُّوبَ، عَنْ أَبِي قِلاَبَةَ، عَنْ زَهْدَمٍ، عَنْ أَبِي مُوسَى، قَالَ رَأَيْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَأْكُلُ لَحْمَ دَجَاجٍ . قَالَ وَفِي الْحَدِيثِ كَلاَمٌ أَكْثَرُ مِنْ هَذَا . وَهَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَقَدْ رَوَى أَيُّوبُ السَّخْتِيَانِيُّ هَذَا الْحَدِيثَ أَيْضًا عَنِ الْقَاسِمِ التَّمِيمِيِّ وَعَنْ أَبِي قِلاَبَةَ عَنْ زَهْدَمٍ (الْجَرْمِيِّ) .
Бизга Ҳаннод ривоят қилди, у деди: бизга Вакииъ ривоят қилди, Суфёндан, у Айюбдан, у Абу Қилобадан, у Заҳдамдан, у Абу Мусодан (ривоят қилдики), у деди: «Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) товуқ гўштини еяётганларини кўрдим.» У деди: бу ҳадисда бундан кўра кўпроқ сўз (мавжуд). Бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. Айюб ас-Сахтиёний бу ҳадисни ал-Қосим ат-Тамимийдан, шунингдек Абу Қилобадан, у Заҳдам (ал-Жармий)дан ҳам ривоят қилган.
حَدَّثَنَا الْفَضْلُ بْنُ سَهْلٍ الأَعْرَجُ الْبَغْدَادِيُّ، حَدَّثَنَا إِبْرَاهِيمُ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ مَهْدِيٍّ، عَنْ إِبْرَاهِيمَ بْنِ عُمَرَ بْنِ سَفِينَةَ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ جَدِّهِ، قَالَ أَكَلْتُ مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم لَحْمَ حُبَارَى . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ غَرِيبٌ لاَ نَعْرِفُهُ إِلاَّ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ . وَإِبْرَاهِيمُ بْنُ عُمَرَ بْنِ سَفِينَةَ رَوَى عَنْهُ ابْنُ أَبِي فُدَيْكٍ وَيُقَالُ بُرَيْهُ بْنُ عُمَرَ بْنِ سَفِينَةَ .
Бизга ал-Фазл ибн Саҳл ал-Аъраж ал-Бағдодий ривоят қилди, бизга Иброҳим ибн Абдурраҳмон ибн Маҳдий ривоят қилди, у Иброҳим ибн Умар ибн Сафинадан, у отасидан, у бобосидан (ривоят қилдики), у деди: «Мен Расулуллоҳ (соллаллоҳу алайҳи васаллам) билан бирга ҳубаро (чўл товуқи) гўштини едим.» Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ғарибдир, биз уни фақат шу йўл билангина биламиз. Иброҳим ибн Умар ибн Сафинадан Ибн Абу Фудайк ривоят қилган, унга Бурайҳ ибн Умар ибн Сафина ҳам дейилади.
حَدَّثَنَا الْحَسَنُ بْنُ مُحَمَّدٍ الزَّعْفَرَانِيُّ، حَدَّثَنَا حَجَّاجُ بْنُ مُحَمَّدٍ، قَالَ قَالَ ابْنُ جُرَيْجٍ أَخْبَرَنِي مُحَمَّدُ بْنُ يُوسُفَ، أَنَّ عَطَاءَ بْنَ يَسَارٍ، أَخْبَرَهُ أَنَّ أُمَّ سَلَمَةَ أَخْبَرَتْهُ أَنَّهَا، قَرَّبَتْ إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم جَنْبًا مَشْوِيًّا فَأَكَلَ مِنْهُ ثُمَّ قَامَ إِلَى الصَّلاَةِ وَمَا تَوَضَّأَ . قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ الْحَارِثِ وَالْمُغِيرَةِ وَأَبِي رَافِعٍ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ غَرِيبٌ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ .
Бизга ал-Ҳасан ибн Муҳаммад аз-Заъфароний ривоят қилди, бизга Ҳажжож ибн Муҳаммад ривоят қилди, у деди: Ибн Журайж деди: менга Муҳаммад ибн Юсуф хабар берди, унга Ато ибн Ясор хабар бердики, Умму Салама унга хабар беришича, у Расулуллоҳ (соллаллоҳу алайҳи васаллам)га қовурилган биқин (гўшти)ни яқинлаштирди, у ундан еди, сўнг намозга турди ва таҳорат олмади. У деди: бу бобда Абдуллоҳ ибн ал-Ҳорис, ал-Муғийра ва Абу Рофиъдан (ҳам ҳадис) бор. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис бу йўлдан ҳасан саҳиҳ ғарибдир.
حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ، حَدَّثَنَا شَرِيكٌ، عَنْ عَلِيِّ بْنِ الأَقْمَرِ، عَنْ أَبِي جُحَيْفَةَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " أَمَّا أَنَا فَلاَ آكُلُ مُتَّكِئًا " . قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنْ عَلِيٍّ وَعَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَمْرٍو وَعَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَبَّاسٍ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ لاَ نَعْرِفُهُ إِلاَّ مِنْ حَدِيثِ عَلِيِّ بْنِ الأَقْمَرِ . وَرَوَى زَكَرِيَّا بْنُ أَبِي زَائِدَةَ وَسُفْيَانُ الثَّوْرِيُّ وَغَيْرُ وَاحِدٍ عَنْ عَلِيِّ بْنِ الأَقْمَرِ هَذَا الْحَدِيثَ وَرَوَى شُعْبَةُ عَنْ سُفْيَانَ الثَّوْرِيِّ هَذَا الْحَدِيثَ عَنْ عَلِيِّ بْنِ الأَقْمَرِ .
Бизга Қутайба ривоят қилди, бизга Шарийк ривоят қилди, у Али ибн ал-Ақмардан, у Абу Жуҳайфадан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллоҳ (соллаллоҳу алайҳи васаллам): «Мен эса ёнбошлаб (суянган ҳолда) овқат емайман,» дедилар. У деди: бу бобда Али, Абдуллоҳ ибн Амр ва Абдуллоҳ ибн Аббосдан (ҳам ҳадис) бор. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир, биз уни фақат Али ибн ал-Ақмар ҳадисидангина биламиз. Закарийё ибн Абу Зоида, Суфён ас-Саврий ва бошқа кўплар бу ҳадисни Али ибн ал-Ақмардан ривоят қилишган. Шуъба эса бу ҳадисни Суфён ас-Саврийдан, у Али ибн ал-Ақмардан ривоят қилган.
حَدَّثَنَا سَلَمَةُ بْنُ شَبِيبٍ، وَمَحْمُودُ بْنُ غَيْلاَنَ، وَأَحْمَدُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ الدَّوْرَقِيُّ، قَالُوا حَدَّثَنَا أَبُو أُسَامَةَ، عَنْ هِشَامِ بْنِ عُرْوَةَ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ كَانَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم يُحِبُّ الْحَلْوَاءَ وَالْعَسَلَ . هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ غَرِيبٌ . وَقَدْ رَوَاهُ عَلِيُّ بْنُ مُسْهِرٍ عَنْ هِشَامِ بْنِ عُرْوَةَ وَفِي الْحَدِيثِ كَلاَمٌ أَكْثَرُ مِنْ هَذَا .
Бизга Салама ибн Шабийб, Маҳмуд ибн Ғайлон ва Аҳмад ибн Иброҳим ад-Даврақий ривоят қилди, улар дедилар: бизга Абу Усома ривоят қилди, у Ҳишом ибн Урвадан, у отасидан, у Оишадан (ривоят қилдики), у деди: Набий (соллаллоҳу алайҳи васаллам) ширинлик ва асални яхши кўрар эдилар. Бу ҳадис ҳасан саҳиҳ ғарибдир. Уни Али ибн Мушир Ҳишом ибн Урвадан ривоят қилган ва бу ҳадисда бундан кўпроқ сўз (баён) бор.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عُمَرَ بْنِ عَلِيٍّ الْمُقَدَّمِيُّ، حَدَّثَنَا مُسْلِمُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ فَضَاءٍ، حَدَّثَنِي أَبِي، عَنْ عَلْقَمَةَ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ الْمُزَنِيِّ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ قَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " إِذَا اشْتَرَى أَحَدُكُمْ لَحْمًا فَلْيُكْثِرْ مَرَقَتَهُ فَإِنْ لَمْ يَجِدْ لَحْمًا أَصَابَ مَرَقَةً وَهُوَ أَحَدُ اللَّحْمَيْنِ " . وَفِي الْبَابِ عَنْ أَبِي ذَرٍّ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ غَرِيبٌ لاَ نَعْرِفُهُ إِلاَّ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ مِنْ حَدِيثِ مُحَمَّدِ بْنِ فَضَاءٍ . وَمُحَمَّدُ بْنُ فَضَاءٍ هُوَ الْمُعَبِّرُ وَقَدْ تَكَلَّمَ فِيهِ سُلَيْمَانُ بْنُ حَرْبٍ وَعَلْقَمَةُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ هُوَ أَخُو بَكْرِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ الْمُزَنِيِّ .
Бизга Муҳаммад ибн Умар ибн Али ал-Муқаддамий ривоят қилди, бизга Муслим ибн Иброҳим ривоят қилди, бизга Муҳаммад ибн Фазо ривоят қилди, менга отам ривоят қилди, у Алқама ибн Абдуллоҳ ал-Музанийдан, у отасидан (ривоят қилдики), у деди: Набий (соллаллоҳу алайҳи васаллам): «Бирингиз гўшт сотиб олса, шўрвасини кўпайтирсин. Чунки агар гўшт топмаса, шўрвага эришади, у эса икки (хил) гўштнинг биридир,» дедилар. Бу бобда Абу Зардан (ҳам ҳадис) бор. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ғарибдир, биз уни фақат шу йўлдан, Муҳаммад ибн Фазо ҳадисидангина биламиз. Муҳаммад ибн Фазо ал-Муъаббир (туш таъбирчиси)дир, унинг ҳақида Сулаймон ибн Ҳарб (танқидий) гапирган. Алқама ибн Абдуллоҳ эса Бакр ибн Абдуллоҳ ал-Музанийнинг акасидир.
حَدَّثَنَا الْحُسَيْنُ بْنُ عَلِيِّ بْنِ الأَسْوَدِ الْبَغْدَادِيُّ، حَدَّثَنَا عَمْرُو بْنُ مُحَمَّدٍ الْعَنْقَزِيُّ، حَدَّثَنَا إِسْرَائِيلُ، عَنْ صَالِحِ بْنِ رُسْتُمَ أَبِي عَامِرٍ الْخَزَّازِ، عَنْ أَبِي عِمْرَانَ الْجَوْنِيِّ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ الصَّامِتِ، عَنْ أَبِي ذَرٍّ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " لاَ يَحْقِرَنَّ أَحَدُكُمْ شَيْئًا مِنَ الْمَعْرُوفِ وَإِنْ لَمْ يَجِدْ فَلْيَلْقَ أَخَاهُ بِوَجْهٍ طَلِيقٍ وَإِنِ اشْتَرَيْتَ لَحْمًا أَوْ طَبَخْتَ قِدْرًا فَأَكْثِرْ مَرَقَتَهُ وَاغْرِفْ لِجَارِكَ مِنْهُ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ وَقَدْ رَوَاهُ شُعْبَةُ عَنْ أَبِي عِمْرَانَ الْجَوْنِيِّ .
Бизга ал-Ҳусайн ибн Али ибн ал-Асвад ал-Бағдодий ривоят қилди, бизга Амр ибн Муҳаммад ал-Анқазий ривоят қилди, бизга Исроил ривоят қилди, у Солиҳ ибн Рустам Абу Омир ал-Хаззоздан, у Абу Имрон ал-Жавнийдан, у Абдуллоҳ ибн ас-Сомитдан, у Абу Зардан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллоҳ (соллаллоҳу алайҳи васаллам): «Бирингиз яхшиликдан ҳеч нарсани кичик (деб) ҳисобламасин. Агар (берадиган нарса) топмаса, биродарини очиқ юз билан кутиб олсин. Агар гўшт сотиб олсанг ёки бир қозон (таом) пиширсанг, шўрвасини кўпайтир ва ундан қўшнингга (ҳам) сузиб бер,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир, уни Шуъба (ҳам) Абу Имрон ал-Жавнийдан ривоят қилган.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ عَمْرِو بْنِ مُرَّةَ، عَنْ مُرَّةَ الْهَمْدَانِيِّ، عَنْ أَبِي مُوسَى، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " كَمُلَ مِنَ الرِّجَالِ كَثِيرٌ وَلَمْ يَكْمُلْ مِنَ النِّسَاءِ إِلاَّ مَرْيَمُ ابْنَةُ عِمْرَانَ وَآسِيَةُ امْرَأَةُ فِرْعَوْنَ وَفَضْلُ عَائِشَةَ عَلَى النِّسَاءِ كَفَضْلِ الثَّرِيدِ عَلَى سَائِرِ الطَّعَامِ " . قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنْ عَائِشَةَ وَأَنَسٍ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Муҳаммад ибн ал-Мусанно ривоят қилди, бизга Муҳаммад ибн Жаъфар ривоят қилди, бизга Шуъба ривоят қилди, у Амр ибн Муррадан, у Мурра ал-Ҳамдонийдан, у Абу Мусодан, у Набий (соллаллоҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилди). У: «Эркаклардан кўплари камолга етди, аммо аёллардан Имрон қизи Марям ва Фиръавннинг хотини Осиядан бошқа ҳеч ким камолга етмади. Оишанинг бошқа аёлларга (нисбатан) устунлиги сарийднинг бошқа таомларга (нисбатан) устунлиги кабидир,» дедилар. У деди: бу бобда Оиша ва Анасдан (ҳам ҳадис) бор. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.
حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ مَنِيعٍ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ بْنُ عُيَيْنَةَ، عَنْ عَبْدِ الْكَرِيمِ أَبِي أُمَيَّةَ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ الْحَارِثِ، قَالَ زَوَّجَنِي أَبِي فَدَعَا أُنَاسًا فِيهِمْ صَفْوَانُ بْنُ أُمَيَّةَ فَقَالَ إِنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " انْهَسُوا اللَّحْمَ نَهْسًا فَإِنَّهُ أَهْنَأُ وَأَمْرَأُ " . قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنْ عَائِشَةَ وَأَبِي هُرَيْرَةَ . قَالَ أَبُو عِيسَى وَهَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ لاَ نَعْرِفُهُ إِلاَّ مِنْ حَدِيثِ عَبْدِ الْكَرِيمِ . وَقَدْ تَكَلَّمَ بَعْضُ أَهْلِ الْعِلْمِ فِي عَبْدِ الْكَرِيمِ الْمُعَلِّمِ مِنْهُمْ أَيُّوبُ السَّخْتِيَانِيُّ مِنْ قِبَلِ حِفْظِهِ .
Бизга Аҳмад ибн Манииъ ривоят қилди, бизга Суфён ибн Уяйна ривоят қилди, у Абдулкарим Абу Умайядан, у Абдуллоҳ ибн ал-Ҳорисдан (ривоят қилдики), у деди: Отам мени уйлантирди ва одамларни (зиёфатга) чақирди, улар орасида Сафвон ибн Умайя (ҳам) бор эди. У деди: Расулуллоҳ (соллаллоҳу алайҳи васаллам): «Гўштни (тишларингиз билан) тишлаб енглар, чунки бу ёқимлироқ ва хуш ҳазмроқдир,» дедилар. У деди: бу бобда Оиша ва Абу Ҳурайрадан (ҳам ҳадис) бор. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасандир, биз уни фақат Абдулкарим ҳадисидангина биламиз. Илм аҳлининг баъзилари Абдулкарим ал-Муъаллим ҳақида унинг ёдлаш (қобилияти) жиҳатидан (танқидий) гапиришган, улар орасида Айюб ас-Сахтиёний (ҳам) бор.
حَدَّثَنَا مَحْمُودُ بْنُ غَيْلاَنَ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، أَخْبَرَنَا مَعْمَرٌ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ جَعْفَرِ بْنِ عَمْرِو بْنِ أُمَيَّةَ الضَّمْرِيِّ، عَنْ أَبِيهِ، أَنَّهُ رَأَى النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم احْتَزَّ مِنْ كَتِفِ شَاةٍ فَأَكَلَ مِنْهَا ثُمَّ مَضَى إِلَى الصَّلاَةِ وَلَمْ يَتَوَضَّأْ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَفِي الْبَابِ عَنِ الْمُغِيرَةِ بْنِ شُعْبَةَ .
Бизга Маҳмуд ибн Ғайлон ривоят қилди, бизга Абдурраззоқ ривоят қилди, бизга Маъмар хабар берди, у аз-Зуҳрийдан, у Жаъфар ибн Амр ибн Умайя аз-Замрийдан, у отасидан (ривоят қилдики), у Набий (соллаллоҳу алайҳи васаллам)ни қўй курагидан (пичоқ билан) кесиб еганларини кўрди, сўнг намозга бордилар ва таҳорат олмадилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. Бу бобда ал-Муғийра ибн Шуъбадан (ҳам ҳадис) бор.
حَدَّثَنَا وَاصِلُ بْنُ عَبْدِ الأَعْلَى، حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ فُضَيْلٍ، عَنْ أَبِي حَيَّانَ التَّيْمِيِّ، عَنْ أَبِي زُرْعَةَ بْنِ عَمْرِو بْنِ جَرِيرٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ أُتِيَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم بِلَحْمٍ فَرُفِعَ إِلَيْهِ الذِّرَاعُ وَكَانَتْ تُعْجِبُهُ فَنَهَسَ مِنْهَا . قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنِ ابْنِ مَسْعُودٍ وَعَائِشَةَ وَعَبْدِ اللَّهِ بْنِ جَعْفَرٍ وَأَبِي عُبَيْدَةَ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَأَبُو حَيَّانَ اسْمُهُ يَحْيَى بْنُ سَعِيدِ بْنِ حَيَّانَ وَأَبُو زُرْعَةَ بْنُ عَمْرِو بْنِ جَرِيرٍ اسْمُهُ هَرِمٌ .
Бизга Восил ибн Абдул-Аъло ривоят қилди, бизга Муҳаммад ибн Фузайл ривоят қилди, у Абу Ҳайён ат-Таймийдан, у Абу Зуръа ибн Амр ибн Жарийрдан, у Абу Ҳурайрадан (ривоят қилдики), у деди: Набий (соллаллоҳу алайҳи васаллам)га гўшт келтирилди, унга (олдинги оёғининг) кураги тақдим этилди, у (гўшт) уларга (яъни Набийга) ёқар эди, шунда ундан тишлаб едилар. У деди: бу бобда Ибн Масъуд, Оиша, Абдуллоҳ ибн Жаъфар ва Абу Убайдадан (ҳам ҳадис) бор. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. Абу Ҳайённинг исми Яҳё ибн Саид ибн Ҳайёндир, Абу Зуръа ибн Амр ибн Жарийрнинг исми эса Ҳаримдир.
حَدَّثَنَا الْحَسَنُ بْنُ مُحَمَّدٍ الزَّعْفَرَانِيُّ، حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ عَبَّادٍ أَبُو عَبَّادٍ، حَدَّثَنَا فُلَيْحُ بْنُ سُلَيْمَانَ، عَنْ عَبْدِ الْوَهَّابِ بْنِ يَحْيَى، مِنْ وَلَدِ عَبَّادِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ الزُّبَيْرِ عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ الزُّبَيْرِ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ مَا كَانَ الذِّرَاعُ أَحَبَّ اللَّحْمِ إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَلَكِنْ كَانَ لاَ يَجِدُ اللَّحْمَ إِلاَّ غِبًّا فَكَانَ يُعَجَّلُ إِلَيْهِ لأَنَّهُ أَعْجَلُهَا نُضْجًا . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ غَرِيبٌ لاَ نَعْرِفُهُ إِلاَّ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ .
Бизга ал-Ҳасан ибн Муҳаммад аз-Заъфароний ривоят қилди, бизга Яҳё ибн Аббод Абу Аббод ривоят қилди, бизга Фулайҳ ибн Сулаймон ривоят қилди, у Аббод ибн Абдуллоҳ ибн аз-Зубайрнинг авлодидан бўлган Абдулваҳҳоб ибн Яҳёдан, у Абдуллоҳ ибн аз-Зубайрдан, у Оишадан (ривоят қилдики), у деди: Курак (гўшти) Расулуллоҳ (соллаллоҳу алайҳи васаллам)га гўштларнинг энг севимлиси эмас эди, лекин у гўштни фақат ора-сира (вақти-вақти билан) топар эди, шунинг учун унга (куракни) тезроқ тақдим этилар эди, чунки у энг тез пишадигани эди. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ғарибдир, биз уни фақат шу йўлдангина биламиз.
حَدَّثَنَا الْحَسَنُ بْنُ عَرَفَةَ، حَدَّثَنَا مُبَارَكُ بْنُ سَعِيدٍ، هُوَ أَخُو سُفْيَانَ بْنِ سَعِيدٍ الثَّوْرِيِّ عَنْ سُفْيَانَ، عَنْ أَبِي الزُّبَيْرِ، عَنْ جَابِرٍ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " نِعْمَ الإِدَامُ الْخَلُّ " . قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنْ عَائِشَةَ وَأُمِّ هَانِئٍ .
Бизга ал-Ҳасан ибн Арафа ривоят қилди, бизга Муборак ибн Саид, у Суфён ибн Саид ас-Саврийнинг акасидир, ривоят қилди, у Суфёндан, у Абуз-Зубайрдан, у Жобирдан, у Набий (соллаллоҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилди). У: «Сирка қандай яхши қатиқ (нони)дир!» дедилар. У деди: бу бобда Оиша ва Умму Ҳониъдан (ҳам ҳадис) бор.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ سَهْلِ بْنِ عَسْكَرٍ الْبَغْدَادِيُّ، حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ حَسَّانَ، حَدَّثَنَا سُلَيْمَانُ بْنُ بِلاَلٍ، عَنْ هِشَامِ بْنِ عُرْوَةَ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " نِعْمَ الإِدَامُ الْخَلُّ " . حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، أَخْبَرَنَا يَحْيَى بْنُ حَسَّانَ، عَنْ سُلَيْمَانَ بْنِ بِلاَلٍ، بِهَذَا الإِسْنَادِ نَحْوَهُ إِلاَّ أَنَّهُ قَالَ " نِعْمَ الإِدَامُ أَوِ الأُدْمُ الْخَلُّ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ غَرِيبٌ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ لاَ نَعْرِفُهُ مِنْ حَدِيثِ هِشَامِ بْنِ عُرْوَةَ إِلاَّ مِنْ حَدِيثِ سُلَيْمَانَ بْنِ بِلاَلٍ .
Бизга Муҳаммад ибн Саҳл ибн Аскар ал-Бағдодий ривоят қилди, бизга Яҳё ибн Ҳассон ривоят қилди, бизга Сулаймон ибн Билол ривоят қилди, у Ҳишом ибн Урвадан, у отасидан, у Оишадан (ривоят қилдики), Расулуллоҳ (соллаллоҳу алайҳи васаллам): «Сирка қандай яхши қатиқ (нони)дир!» дедилар. Бизга Абдуллоҳ ибн Абдурраҳмон ривоят қилди, бизга Яҳё ибн Ҳассон хабар берди, у Сулаймон ибн Билол орқали, шу иснод билан шунга ўхшаш (ривоят қилди), фақат у: «Қатиқ нони — ёки қатиқ — сирка қандай яхшидир!» деди. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис бу йўлдан ҳасан саҳиҳ ғарибдир, биз уни Ҳишом ибн Урва ҳадисидан фақат Сулаймон ибн Билол ҳадиси орқалигина биламиз.
حَدَّثَنَا أَبُو كُرَيْبٍ، مُحَمَّدُ بْنُ الْعَلاَءِ حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ عَيَّاشٍ، عَنْ أَبِي حَمْزَةَ الثُّمَالِيِّ، عَنِ الشَّعْبِيِّ، عَنْ أُمِّ هَانِئٍ بِنْتِ أَبِي طَالِبٍ، قَالَتْ دَخَلَ عَلَىَّ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ " هَلْ عِنْدَكُمْ شَيْءٌ " . فَقُلْتُ لاَ إِلاَّ كِسَرٌ يَابِسَةٌ وَخَلٌّ . فَقَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " قَرِّبِيهِ فَمَا أَقْفَرَ بَيْتٌ مِنْ أُدْمٍ فِيهِ خَلٌّ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ لاَ نَعْرِفُهُ مِنْ حَدِيثِ أُمِّ هَانِئٍ إِلاَّ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ . وَأَبُو حَمْزَةَ الثُّمَالِيُّ اسْمُهُ ثَابِتُ بْنُ أَبِي صَفِيَّةَ وَأُمُّ هَانِئٍ مَاتَتْ بَعْدَ عَلِيِّ بْنِ أَبِي طَالِبٍ بِزَمَانٍ . وَسَأَلْتُ مُحَمَّدًا عَنْ هَذَا الْحَدِيثِ فَقَالَ لاَ أَعْرِفُ لِلشَّعْبِيِّ سَمَاعًا مِنْ أُمِّ هَانِئٍ . فَقُلْتُ أَبُو حَمْزَةَ كَيْفَ هُوَ عِنْدَكَ فَقَالَ أَحْمَدُ بْنُ حَنْبَلٍ تَكَلَّمَ فِيهِ وَهُوَ عِنْدِي مُقَارِبُ الْحَدِيثِ .
Бизга Абу Курайб Муҳаммад ибн ал-Ало ривоят қилди, бизга Абу Бакр ибн Айёш ривоят қилди, у Абу Ҳамза ас-Сумолийдан, у аш-Шаъбийдан, у Абу Толиб қизи Умму Ҳониъдан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллоҳ (соллаллоҳу алайҳи васаллам) менинг олдимга кирдилар ва: «Сизларда бирор нарса борми?» дедилар. Мен: «Йўқ, фақат қуруқ нон бўлаклари ва сиркадан бошқа,» дедим. Шунда Набий (соллаллоҳу алайҳи васаллам): «Уни яқинлаштир, ичида сирка бўлган уй қатиқдан (овқатдан) бўш эмас,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис бу йўлдан ҳасан ғарибдир, биз уни Умму Ҳониъ ҳадисидан фақат шу йўл билангина биламиз. Абу Ҳамза ас-Сумолийнинг исми Собит ибн Абу Сафийядир. Умму Ҳониъ эса Али ибн Абу Толибдан анча вақт кейин вафот этган. Мен Муҳаммад (ал-Бухорий)дан бу ҳадис ҳақида сўрадим, у: «Мен аш-Шаъбийнинг Умму Ҳониъдан (ҳадис) эшитганини билмайман,» деди. Мен: «Абу Ҳамза сизнинг назарингизда қанақа?» дедим. У: «Аҳмад ибн Ҳанбал унинг ҳақида (танқидий) гапирган, лекин у менинг назаримда муқорибул-ҳадис (ўртача қабул қилинадиган)дир,» деди.
حَدَّثَنَا عَبْدَةُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ الْخُزَاعِيُّ الْبَصْرِيُّ، قَالَ حَدَّثَنَا مُعَاوِيَةُ بْنُ هِشَامٍ، عَنْ سُفْيَانَ، عَنْ مُحَارِبِ بْنِ دِثَارٍ، عَنْ جَابِرٍ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " نِعْمَ الإِدَامُ الْخَلُّ " . هَذَا أَصَحُّ مِنْ حَدِيثِ مُبَارَكِ بْنِ سَعِيدٍ .
Бизга Абда ибн Абдуллоҳ ал-Хузоий ал-Басрий ривоят қилди, у деди: бизга Муовия ибн Ҳишом ривоят қилди, у Суфёндан, у Муҳориб ибн Дисордан, у Жобирдан, у Набий (соллаллоҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилди). У: «Сирка қандай яхши қатиқ (нони)дир!» дедилар. Бу Муборак ибн Саид ҳадисидан кўра саҳиҳроқдир.
حَدَّثَنَا عَبْدَةُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ الْخُزَاعِيُّ، حَدَّثَنَا مُعَاوِيَةُ بْنُ هِشَامٍ، عَنْ سُفْيَانَ، عَنْ هِشَامِ بْنِ عُرْوَةَ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم كَانَ يَأْكُلُ الْبِطِّيخَ بِالرُّطَبِ . قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنْ أَنَسٍ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ . وَرَوَاهُ بَعْضُهُمْ عَنْ هِشَامِ بْنِ عُرْوَةَ عَنْ أَبِيهِ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم مُرْسَلٌ وَلَمْ يَذْكُرْ فِيهِ عَنْ عَائِشَةَ وَقَدْ رَوَى يَزِيدُ بْنُ رُومَانَ عَنْ عُرْوَةَ عَنْ عَائِشَةَ هَذَا الْحَدِيثَ .
Бизга Абда ибн Абдуллоҳ ал-Хузоий ривоят қилди, бизга Муовия ибн Ҳишом ривоят қилди, у Суфёндан, у Ҳишом ибн Урвадан, у отасидан, у Оишадан (ривоят қилдики), Набий (соллаллоҳу алайҳи васаллам) тарвузни янги хурмо билан ер эдилар. У деди: бу бобда Анасдан (ҳам ҳадис) бор. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан ғарибдир. Уларнинг баъзилари уни Ҳишом ибн Урвадан, у отасидан, у Набий (соллаллоҳу алайҳи васаллам)дан мурсал (саҳобани зикр қилмай) шаклда ривоят қилган ва унда «Оишадан» деб зикр қилмаган. Язид ибн Румон эса бу ҳадисни Урвадан, у Оишадан ривоят қилган.
حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ مُوسَى الْفَزَارِيُّ، حَدَّثَنَا إِبْرَاهِيمُ بْنُ سَعْدٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ جَعْفَرٍ، قَالَ كَانَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم يَأْكُلُ الْقِثَّاءَ بِالرُّطَبِ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ غَرِيبٌ لاَ نَعْرِفُهُ إِلاَّ مِنْ حَدِيثِ إِبْرَاهِيمَ بْنِ سَعْدٍ .
Бизга Исмоил ибн Мусо ал-Фазорий ривоят қилди, бизга Иброҳим ибн Саъд ривоят қилди, у отасидан, у Абдуллоҳ ибн Жаъфардан (ривоят қилдики), у деди: Набий (соллаллоҳу алайҳи васаллам) бодрингни янги хурмо билан ер эдилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳ ғарибдир, биз уни фақат Иброҳим ибн Саъд ҳадисидангина биламиз.
حَدَّثَنَا الْحَسَنُ بْنُ مُحَمَّدٍ الزَّعْفَرَانِيُّ، حَدَّثَنَا عَفَّانُ، حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ سَلَمَةَ، أَخْبَرَنَا حُمَيْدٌ، وَثَابِتٌ، وَقَتَادَةُ، عَنْ أَنَسٍ، أَنَّ نَاسًا، مِنْ عُرَيْنَةَ قَدِمُوا الْمَدِينَةَ فَاجْتَوَوْهَا فَبَعَثَهُمُ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم فِي إِبِلِ الصَّدَقَةِ وَقَالَ " اشْرَبُوا مِنْ أَبْوَالِهَا وَأَلْبَانِهَا " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ غَرِيبٌ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ . وَقَدْ رُوِيَ هَذَا الْحَدِيثُ مِنْ غَيْرِ وَجْهٍ عَنْ أَنَسٍ رَوَاهُ أَبُو قِلاَبَةَ عَنْ أَنَسٍ وَرَوَاهُ سَعِيدُ بْنُ أَبِي عَرُوبَةَ عَنْ قَتَادَةَ عَنْ أَنَسٍ .
Бизга ал-Ҳасан ибн Муҳаммад аз-Заъфароний ривоят қилди, бизга Аффон ривоят қилди, бизга Ҳаммод ибн Салама ривоят қилди, бизга Ҳумайд, Собит ва Қатода хабар берди, улар Анасдан (ривоят қилдики), Урайна (қабиласи)дан бўлган бир неча киши Мадинага келишди ва у (нинг ҳавоси)дан касалланишди. Шунда Набий (соллаллоҳу алайҳи васаллам) уларни закот туялари (ёнига) юбордилар ва: «Уларнинг сийдиги ва сутларидан ичинг,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис бу йўлдан ҳасан саҳиҳ ғарибдир. Бу ҳадис Анасдан бошқа йўллар билан ҳам ривоят қилинган: уни Абу Қилоба Анасдан ривоят қилган, Саид ибн Абу Аруба эса уни Қатодадан, у Анасдан ривоят қилган.
حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ مُوسَى، حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ نُمَيْرٍ، حَدَّثَنَا قَيْسُ بْنُ الرَّبِيعِ، ح قَالَ وَحَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْكَرِيمِ الْجُرْجَانِيُّ، عَنْ قَيْسِ بْنِ الرَّبِيعِ الْمَعْنَى، وَاحِدٌ، عَنْ أَبِي هَاشِمٍ يَعْنِي الرُّمَّانِيَّ، عَنْ زَاذَانَ، عَنْ سَلْمَانَ، قَالَ قَرَأْتُ فِي التَّوْرَاةِ أَنَّ بَرَكَةَ الطَّعَامِ الْوُضُوءُ بَعْدَهُ فَذَكَرْتُ ذَلِكَ لِلنَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَأَخْبَرْتُهُ بِمَا قَرَأْتُ فِي التَّوْرَاةِ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " بَرَكَةُ الطَّعَامِ الْوُضُوءُ قَبْلَهُ وَالْوُضُوءُ بَعْدَهُ " . قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنْ أَنَسٍ وَأَبِي هُرَيْرَةَ . قَالَ أَبُو عِيسَى لاَ نَعْرِفُ هَذَا الْحَدِيثَ إِلاَّ مِنْ حَدِيثِ قَيْسِ بْنِ الرَّبِيعِ . وَقَيْسُ بْنُ الرَّبِيعِ يُضَعَّفُ فِي الْحَدِيثِ وَأَبُو هَاشِمٍ الرُّمَّانِيُّ اسْمُهُ يَحْيَى بْنُ دِينَارٍ .
Бизга Яҳё ибн Мусо ривоят қилди, у деди: бизга Абдуллоҳ ибн Нумайр ривоят қилди, у деди: бизга Қайс ибн ар-Рабииъ ривоят қилди. (Бошқа санад:) У деди: бизга Қутайба ҳам ривоят қилди, у деди: бизга Абдулкарим ал-Журжоний, Қайс ибн ар-Рабииъдан — маъно бир хил — ривоят қилди, у Абу Ҳошимдан, яъни ар-Руммонийдан, у Зозондан, у Салмондан (ривоят қилдики), у деди: Мен Тавротда «таомнинг баракаси ундан кейинги таҳоратдадир» деб ўқиган эдим. Буни Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га айтиб, Тавротда ўқиганимни хабар бердим. Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Таомнинг баракаси ундан олдинги таҳорат ва ундан кейинги таҳоратдадир,» дедилар. (Термизий) деди: бу бобда Анас ва Абу Ҳурайрадан ҳам (ривоятлар) бор. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадисни фақат Қайс ибн ар-Рабииънинг ривоятидан биламиз. Қайс ибн ар-Рабииъ ҳадисда заиф саналади. Абу Ҳошим ар-Руммонийнинг исми Яҳё ибн Динордир.
حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ مَنِيعٍ، حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، عَنْ أَيُّوبَ، عَنِ ابْنِ أَبِي مُلَيْكَةَ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم خَرَجَ مِنَ الْخَلاَءِ فَقُرِّبَ إِلَيْهِ طَعَامٌ فَقَالُوا أَلاَ نَأْتِيكَ بِوَضُوءٍ قَالَ " إِنَّمَا أُمِرْتُ بِالْوُضُوءِ إِذَا قُمْتُ إِلَى الصَّلاَةِ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَقَدْ رَوَاهُ عَمْرُو بْنُ دِينَارٍ عَنْ سَعِيدِ بْنِ الْحُوَيْرِثِ عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ . وَقَالَ عَلِيُّ بْنُ الْمَدِينِيِّ قَالَ يَحْيَى بْنُ سَعِيدٍ كَانَ سُفْيَانُ الثَّوْرِيُّ يَكْرَهُ غَسْلَ الْيَدِ قَبْلَ الطَّعَامِ وَكَانَ يَكْرَهُ أَنْ يُوضَعَ الرَّغِيفُ تَحْتَ الْقَصْعَةِ
Бизга Аҳмад ибн Манииъ ривоят қилди, у деди: бизга Исмоил ибн Иброҳим, Айюбдан, у Ибн Абу Мулайкадан, у Ибн Аббосдан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ҳожатхонадан чиқдилар ва у кишига таом яқинлаштирилди. Улар: «Сизга таҳорат (суви) келтирайликми?» дедилар. У: «Мен фақат намозга турганимда таҳорат қилишга буюрилганман,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. Буни Амр ибн Динор, Саид ибн ал-Ҳувайрисдан, у Ибн Аббосдан ривоят қилган. Али ибн ал-Мадиний деди: Яҳё ибн Саид деди: Суфён ас-Саврий таомдан олдин қўл ювишни ёқтирмас эди ва нон бўлакини катта коса тагига қўйилишини ёқтирмас эди.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، حَدَّثَنَا الْعَلاَءُ بْنُ الْفَضْلِ بْنِ عَبْدِ الْمَلِكِ بْنِ أَبِي سَوِيَّةَ أَبُو الْهُذَيْلِ، حَدَّثَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ عِكْرَاشٍ، عَنْ أَبِيهِ، عِكْرَاشِ بْنِ ذُؤَيْبٍ قَالَ بَعَثَنِي بَنُو مُرَّةَ بْنِ عُبَيْدٍ بِصَدَقَاتِ أَمْوَالِهِمْ إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَدِمْتُ عَلَيْهِ الْمَدِينَةَ فَوَجَدْتُهُ جَالِسًا بَيْنَ الْمُهَاجِرِينَ وَالأَنْصَارِ قَالَ ثُمَّ أَخَذَ بِيَدِي فَانْطَلَقَ بِي إِلَى بَيْتِ أُمِّ سَلَمَةَ فَقَالَ " هَلْ مِنْ طَعَامٍ " . فَأُتِينَا بِجَفْنَةٍ كَثِيرَةِ الثَّرِيدِ وَالْوَذْرِ وَأَقْبَلْنَا نَأْكُلُ مِنْهَا فَخَبَطْتُ بِيَدِي مِنْ نَوَاحِيهَا وَأَكَلَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم مِنْ بَيْنِ يَدَيْهِ فَقَبَضَ بِيَدِهِ الْيُسْرَى عَلَى يَدِي الْيُمْنَى ثُمَّ قَالَ " يَا عِكْرَاشُ كُلْ مِنْ مَوْضِعٍ وَاحِدٍ فَإِنَّهُ طَعَامٌ وَاحِدٌ " . ثُمَّ أُتِينَا بِطَبَقٍ فِيهِ أَلْوَانُ الرُّطَبِ أَوِ التَّمْرِ عُبَيْدُ اللَّهِ شَكَّ قَالَ فَجَعَلْتُ آكُلُ مِنْ بَيْنِ يَدَىَّ وَجَالَتْ يَدُ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي الطَّبَقِ وَقَالَ " يَا عِكْرَاشُ كُلْ مِنْ حَيْثُ شِئْتَ فَإِنَّهُ غَيْرُ لَوْنٍ وَاحِدٍ " . ثُمَّ أُتِينَا بِمَاءٍ فَغَسَلَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَدَيْهِ وَمَسَحَ بِبَلَلِ كَفَّيْهِ وَجْهَهُ وَذِرَاعَيْهِ وَرَأْسَهُ وَقَالَ " يَا عِكْرَاشُ هَذَا الْوُضُوءُ مِمَّا غَيَّرَتِ النَّارُ " . وَفِي الْحَدِيثِ قِصَّةٌ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ غَرِيبٌ لاَ نَعْرِفُهُ إِلاَّ مِنْ حَدِيثِ الْعَلاَءِ بْنِ الْفَضْلِ وَقَدْ تَفَرَّدَ الْعَلاَءُ بِهَذَا الْحَدِيثِ وَلاَ نَعْرِفُ لِعِكْرَاشٍ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم إِلاَّ هَذَا الْحَدِيثَ .
Бизга Муҳаммад ибн Башшор ривоят қилди, у деди: бизга ал-Ало ибн ал-Фазл ибн Абдулмалик ибн Абу Савийя Абул-Ҳузайл ривоят қилди, у деди: бизга Убайдуллоҳ ибн Икрош, отаси Икрош ибн Зуайбдан ривоят қилди, у деди: Бану Мурра ибн Убайд мени ўз молларининг садақалари билан Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га юборди. Мен Мадинага у кишининг олдига келдим ва у кишини муҳожирлар билан ансорлар орасида ўтирган ҳолда топдим. (Рови) деди: Сўнг у киши қўлимдан ушлаб, мени Умму Салама уйига олиб бордилар ва: «Таом борми?» дедилар. Бизга кўп сариддан (этга бўктирилган нондан) ва эт бўлакларидан иборат катта коса келтирилди ва биз ундан ей бошладик. Мен қўлимни унинг четларидан теваракка юра бошладим, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) эса ўз олдидан едилар. Шунда у киши чап қўллари билан менинг ўнг қўлимни ушлаб олдилар-да: «Эй Икрош, бир жойдан егин, чунки у бир хил таомдир,» дедилар. Сўнг бизга турли хил янги хурмо — ё қуруқ хурмо (Убайдуллоҳ шубҳа қилди) — бўлган лаганда келтирилди. (Рови) деди: Мен ўз олдимдан ей бошладим, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг қўллари эса лаган ичида турли жойда юра бошлади ва у киши: «Эй Икрош, хоҳлаган жойингдан егин, чунки у бир хил эмас,» дедилар. Сўнг бизга сув келтирилди ва Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) қўлларини ювиб, кафтларининг нами билан юзларини, билакларини ва бошларини масаҳ қилдилар ва: «Эй Икрош, мана шу — олов ўзгартирган нарсадан (сўнг қилинадиган) таҳоратдир,» дедилар. Ҳадисда (яна) бир воқеа бор. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ғарибдир, уни фақат ал-Ало ибн ал-Фазлнинг ривоятидан биламиз ва ал-Ало бу ҳадисни ёлғиз ривоят қилган. Ҳамда Икрошнинг Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (қилган) фақат шу ҳадисидан бошқасини билмаймиз.
حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، حَدَّثَنَا اللَّيْثُ، عَنْ مُعَاوِيَةَ بْنِ صَالِحٍ، عَنْ أَبِي طَالُوتَ، قَالَ دَخَلْتُ عَلَى أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ وَهُوَ يَأْكُلُ الْقَرْعَ وَهُوَ يَقُولُ يَا لَكِ شَجَرَةً مَا أُحِبُّكِ إِلاَّ لِحُبِّ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم إِيَّاكِ . قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنْ حَكِيمِ بْنِ جَابِرٍ عَنْ أَبِيهِ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ غَرِيبٌ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ .
Бизга Қутайба ибн Саид ривоят қилди, у деди: бизга ал-Лайс, Муовия ибн Солиҳдан, у Абу Толудан (ривоят қилдики), у деди: Мен Анас ибн Моликнинг олдига кирдим, у қовоқ еяётган эди ва: «Эй дарахт, мен сени Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) сени севганлари учунгина яхши кўраман,» дер эди. (Термизий) деди: бу бобда Ҳаким ибн Жобирнинг отасидан (қилган ривояти) бор. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис бу йўналишдан ғарибдир.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ مَيْمُونٍ الْمَكِّيُّ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ بْنُ عُيَيْنَةَ، حَدَّثَنِي مَالِكُ بْنُ أَنَسٍ، عَنْ إِسْحَاقَ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي طَلْحَةَ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، قَالَ رَأَيْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَتَتَبَّعُ فِي الصَّحْفَةِ - يَعْنِي الدُّبَّاءَ فَلاَ أَزَالُ أُحِبُّهُ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَقَدْ رُوِيَ هَذَا الْحَدِيثُ مِنْ غَيْرِ وَجْهٍ عَنْ أَنَسٍ وَرُوِيَ أَنَّهُ رَأَى الدُّبَّاءَ بَيْنَ يَدَىْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ لَهُ مَا هَذَا قَالَ " هَذَا الدُّبَّاءُ نُكَثِّرُ بِهِ طَعَامَنَا " .
Бизга Муҳаммад ибн Маймун ал-Маккий ривоят қилди, у деди: бизга Суфён ибн Уяйна ривоят қилди, у деди: менга Молик ибн Анас, Ишоқ ибн Абдуллоҳ ибн Абу Талҳадан, у Анас ибн Моликдан ривоят қилди, у деди: Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни коса ичидан — яъни қовоқни — қидириб еяётганларини кўрдим, шундан бери мен уни яхши кўришдан тўхтамайман. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. Бу ҳадис Анас ибн Моликдан бир неча йўл билан ривоят қилинган. Ҳамда ривоят қилинишича, у (Анас) Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдиларида қовоқни кўриб: «Бу нима?» деб сўради. У: «Бу қовоқ, биз у билан таомимизни кўпайтирамиз,» дедилар.
حَدَّثَنَا مَحْمُودُ بْنُ غَيْلاَنَ، حَدَّثَنَا أَبُو أَحْمَدَ الزُّبَيْرِيُّ، وَأَبُو نُعَيْمٍ قَالاَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عِيسَى، عَنْ رَجُلٍ، يُقَالُ لَهُ عَطَاءٌ مِنْ أَهْلِ الشَّامِ عَنْ أَبِي أَسِيدٍ قَالَ قَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " كُلُوا الزَّيْتَ وَادَّهِنُوا بِهِ فَإِنَّهُ مِنْ شَجَرَةٍ مُبَارَكَةٍ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ غَرِيبٌ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ إِنَّمَا نَعْرِفُهُ مِنْ حَدِيثِ سُفْيَانَ الثَّوْرِيِّ عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عِيسَى .
Бизга Маҳмуд ибн Ғайлон ривоят қилди, у деди: бизга Абу Аҳмад аз-Зубайрий ва Абу Нуайм ривоят қилиб, улар: бизга Суфён, Абдуллоҳ ибн Исодан, у Шом аҳлидан бўлган Ато деб аталадиган бир кишидан, у Абу Асиддан (ривоят қилдики), у деди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Зайтун мойини енглар ва у билан мойланинглар, чунки у муборак дарахтдандир,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис бу йўналишдан ғарибдир, биз уни фақат Суфён ас-Саврийнинг Абдуллоҳ ибн Исодан (қилган) ривоятидан биламиз.
حَدَّثَنَا نَصْرُ بْنُ عَلِيٍّ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ إِسْمَاعِيلَ بْنِ أَبِي خَالِدٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، يُخْبِرُهُمْ ذَاكَ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " إِذَا كَفَى أَحَدَكُمْ خَادِمُهُ طَعَامَهُ حَرَّهُ وَدُخَانَهُ فَلْيَأْخُذْ بِيَدِهِ فَلْيُقْعِدْهُ مَعَهُ فَإِنْ أَبَى فَلْيَأْخُذْ لُقْمَةً فَلْيُطْعِمْهَا إِيَّاهُ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَأَبُو خَالِدٍ وَالِدُ إِسْمَاعِيلَ اسْمُهُ سَعْدٌ .
Бизга Наср ибн Али ривоят қилди, у деди: бизга Суфён, Исмоил ибн Абу Холиддан, у отасидан, у Абу Ҳурайрадан ривоят қилдики, у (Абу Ҳурайра) уларга буни Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан хабар бериб, у киши дедилар: «Биронингизнинг хизматкори унинг таомини иссиғи ва тутунига (чидаб) тайёрлаб берса, қўлидан ушлаб, уни ўзи билан бирга ўтқазсин. Агар (хизматкор) бош тортса, бир луқма олиб, унга едирсин,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. Исмоилнинг отаси Абу Холиднинг исми Саъддир.
حَدَّثَنَا يُوسُفُ بْنُ حَمَّادٍ الْمَعْنِيُّ الْبَصْرِيُّ، حَدَّثَنَا عُثْمَانُ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ الْجُمَحِيُّ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ زِيَادٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " أَفْشُوا السَّلاَمَ وَأَطْعِمُوا الطَّعَامَ وَاضْرِبُوا الْهَامَ تُورَثُوا الْجِنَانَ " . قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَمْرٍو وَابْنِ عُمَرَ وَأَنَسٍ وَعَبْدِ اللَّهِ بْنِ سَلاَمٍ وَعَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ عَائِشٍ وَشُرَيْحِ بْنِ هَانِئٍ عَنْ أَبِيهِ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ غَرِيبٌ مِنْ حَدِيثِ ابْنِ زِيَادٍ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ .
Бизга Юсуф ибн Ҳаммод ал-Мааний ал-Басрий ривоят қилди, у деди: бизга Усмон ибн Абдурраҳмон ал-Жумаҳий, Муҳаммад ибн Зиёддан, у Абу Ҳурайрадан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилдики), у киши дедилар: «Саломни ёйинглар, таом едирилар ва бошларни (душман бошини) уринглар, жаннатларга ворис бўласизлар,» дедилар. (Термизий) деди: бу бобда Абдуллоҳ ибн Амр, Ибн Умар, Анас, Абдуллоҳ ибн Салом, Абдурраҳмон ибн Оиш ва Шурайҳ ибн Ҳонийнинг отасидан (қилган ривоятлари) бор. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис Ибн Зиёднинг Абу Ҳурайрадан (қилган ривоятидан) ҳасан саҳиҳ ғарибдир.
حَدَّثَنَا هَنَّادٌ، حَدَّثَنَا أَبُو الأَحْوَصِ، عَنْ عَطَاءِ بْنِ السَّائِبِ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَمْرٍو، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " اعْبُدُوا الرَّحْمَنَ وَأَطْعِمُوا الطَّعَامَ وَأَفْشُوا السَّلاَمَ تَدْخُلُوا الْجَنَّةَ بِسَلاَمٍ " . قَالَ هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Ҳаннод ривоят қилди, у деди: бизга Абул-Аҳвас, Ато ибн ас-Соибдан, у отасидан, у Абдуллоҳ ибн Амрдан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Раҳмонга ибодат қилинглар, таом едирилар ва саломни ёйинглар, жаннатга саломатлик билан кирасизлар,» дедилар. У (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.
حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ مُوسَى، حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ يَعْلَى الْكُوفِيُّ، حَدَّثَنَا عَنْبَسَةُ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ الْقُرَشِيُّ، عَنْ عَبْدِ الْمَلِكِ بْنِ عَلاَّقٍ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، قَالَ قَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " تَعَشَّوْا وَلَوْ بِكَفٍّ مِنْ حَشَفٍ فَإِنَّ تَرْكَ الْعَشَاءِ مَهْرَمَةٌ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ مُنْكَرٌ لاَ نَعْرِفُهُ إِلاَّ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ . وَعَنْبَسَةُ يُضَعَّفُ فِي الْحَدِيثِ وَعَبْدُ الْمَلِكِ بْنُ عَلاَّقٍ مَجْهُولٌ .
Бизга Яҳё ибн Мусо ривоят қилди, у деди: бизга Муҳаммад ибн Яъло ал-Куфий ривоят қилди, у деди: бизга Анбаса ибн Абдурраҳмон ал-Қураший, Абдулмалик ибн Аллоқдан, у Анас ибн Моликдан (ривоят қилдики), у деди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Кечки таомни енглар, ҳатто бир ҳовуч ёмон (қуруқ) хурмо билан бўлса-да, чунки кечки таомни тарк этиш кексайтиради (заифлаштиради),» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис мункардир, уни фақат шу йўналишдан биламиз. Анбаса ҳадисда заиф саналади ва Абдулмалик ибн Аллоқ мажҳулдир (номаълумдир).
حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ الصَّبَّاحِ الْهَاشِمِيُّ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الأَعْلَى، عَنْ مَعْمَرٍ، عَنْ هِشَامِ بْنِ عُرْوَةَ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عُمَرَ بْنِ أَبِي سَلَمَةَ، أَنَّهُ دَخَلَ عَلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَعِنْدَهُ طَعَامٌ فَقَالَ " ادْنُ يَا بُنَىَّ وَسَمِّ اللَّهَ وَكُلْ بِيَمِينِكَ وَكُلْ مِمَّا يَلِيكَ " . قَالَ أَبُو عِيسَى وَقَدْ رُوِيَ عَنْ هِشَامِ بْنِ عُرْوَةَ عَنْ أَبِي وَجْزَةَ السَّعْدِيِّ عَنْ رَجُلٍ مِنْ مُزَيْنَةَ عَنْ عُمَرَ بْنِ أَبِي سَلَمَةَ . وَقَدِ اخْتَلَفَ أَصْحَابُ هِشَامِ بْنِ عُرْوَةَ فِي رِوَايَةِ هَذَا الْحَدِيثِ . وَأَبُو وَجْزَةَ السَّعْدِيُّ اسْمُهُ يَزِيدُ بْنُ عُبَيْدٍ .
Бизга Абдуллоҳ ибн ас-Саббоҳ ал-Ҳошимий ривоят қилди, у деди: бизга Абдулаъло, Маъмардан, у Ҳишом ибн Урвадан, у отасидан, у Умар ибн Абу Саламадан (ривоят қилдики), у (Умар) Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдиларига кирди, у кишининг олдиларида таом бор эди. У: «Яқинлаш, эй ўғилчам, Аллаҳнинг исмини айт, ўнг қўлинг билан е ва олдингдан е,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: Бу Ҳишом ибн Урвадан, у Абу Важза ас-Саъдийдан, у Музайна(қабиласи)дан бўлган бир кишидан, у Умар ибн Абу Саламадан (қилинган) ҳам ривоят қилинган. Ҳишом ибн Урванинг шогирдлари бу ҳадисни ривоят қилишда ихтилоф қилганлар. Абу Важза ас-Саъдийнинг исми Язид ибн Убайддир.
حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ مَنِيعٍ، حَدَّثَنَا يَعْقُوبُ بْنُ الْوَلِيدِ الْمَدَنِيُّ، عَنِ ابْنِ أَبِي ذِئْبٍ، عَنِ الْمَقْبُرِيِّ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِنَّ الشَّيْطَانَ حَسَّاسٌ لَحَّاسٌ فَاحْذَرُوهُ عَلَى أَنْفُسِكُمْ مَنْ بَاتَ وَفِي يَدِهِ رِيحُ غَمَرٍ فَأَصَابَهُ شَيْءٌ فَلاَ يَلُومَنَّ إِلاَّ نَفْسَهُ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ غَرِيبٌ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ . وَقَدْ رُوِيَ مِنْ حَدِيثِ سُهَيْلِ بْنِ أَبِي صَالِحٍ عَنْ أَبِيهِ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم .
Бизга Аҳмад ибн Манииъ ривоят қилди, у деди: бизга Яъқуб ибн ал-Валид ал-Маданий, Ибн Абу Зиъбдан, у ал-Мақбурийдан, у Абу Ҳурайрадан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Албатта шайтон (мазани) сезувчи ва яловчидир, ундан ўзингизни эҳтиёт қилинглар. Ким қўлида ёғ (овқат) ҳиди (қолган) ҳолда тунни ўтказса-ю, унга бир нарса етса, фақат ўзини маломат қилсин,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис бу йўналишдан ғарибдир. Бу Суҳайл ибн Абу Солиҳнинг отасидан, у Абу Ҳурайрадан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (қилган) ривоятидан ҳам ривоят қилинган.
حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرٍ، مُحَمَّدُ بْنُ إِسْحَاقَ الْبَغْدَادِيُّ الصَّاغَانِيُّ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ الْمَدَائِنِيُّ، حَدَّثَنَا مَنْصُورُ بْنُ أَبِي الأَسْوَدِ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ أَبِي صَالِحٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " مَنْ بَاتَ وَفِي يَدِهِ رِيحُ غَمَرٍ فَأَصَابَهُ شَيْءٌ فَلاَ يَلُومَنَّ إِلاَّ نَفْسَهُ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ لاَ نَعْرِفُهُ مِنْ حَدِيثِ الأَعْمَشِ إِلاَّ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ .
Бизга Абу Бакр Муҳаммад ибн Ишоқ ал-Бағдодий ас-Соғоний ривоят қилди, у деди: бизга Муҳаммад ибн Жаъфар ал-Мадоиний ривоят қилди, у деди: бизга Мансур ибн Абул-Асвад, ал-Аъмашдан, у Абу Солиҳдан, у Абу Ҳурайрадан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ким қўлида ёғ (овқат) ҳиди (қолган) ҳолда тунни ўтказса-ю, унга бир нарса етса, фақат ўзини маломат қилсин,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан ғарибдир, уни ал-Аъмашнинг ривоятидан фақат шу йўналишдан биламиз.