حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ مَدُّويَهْ، حَدَّثَنَا مُسَدَّدٌ، حَدَّثَنَا الْجَرَّاحُ بْنُ مَلِيحٍ، وَالِدُ، وَكِيعٍ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، عَنْ شَرِيكِ بْنِ حَنْبَلٍ، عَنْ عَلِيٍّ، أَنَّهُ قَالَ نُهِيَ عَنْ أَكْلِ الثُّومِ، إِلاَّ مَطْبُوخًا .
Бизга Муҳаммад ибн Маддуяҳ ривоят қилди, бизга Мусаддад ривоят қилди, бизга Вакииънинг отаси ал-Жарроҳ ибн Малиҳ ривоят қилди, Абу Ишоқдан, у Шарик ибн Ҳанбалдан, у Алийдан (ривоят қилдики), у деди: «Саримсоқни — пиширилганидан бошқасини — ейиш қайтарилган эди.»
حَدَّثَنَا هَنَّادٌ، حَدَّثَنَا وَكِيعٌ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، عَنْ شَرِيكِ بْنِ حَنْبَلٍ، عَنْ عَلِيٍّ، قَالَ لاَ يَصْلُحُ أَكْلُ الثُّومِ إِلاَّ مَطْبُوخًا . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا الْحَدِيثُ لَيْسَ إِسْنَادُهُ بِذَلِكَ الْقَوِيِّ وَقَدْ رُوِيَ هَذَا عَنْ عَلِيٍّ قَوْلَهُ وَرُوِيَ عَنْ شَرِيكِ بْنِ حَنْبَلٍ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم مُرْسَلاً . قَالَ مُحَمَّدٌ الْجَرَّاحُ بْنُ مَلِيحٍ صَدُوقٌ وَالْجَرَّاحُ بْنُ الضَّحَّاكِ مُقَارِبُ الْحَدِيثِ .
Бизга Ҳаннод ривоят қилди, бизга Вакииъ ривоят қилди, отасидан, у Абу Ишоқдан, у Шарик ибн Ҳанбалдан, у Алийдан (ривоят қилдики), у деди: «Саримсоқни пиширилганидан бошқа (ҳолда) ейиш тўғри бўлмайди.» Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадиснинг исноди унчалик кучли эмас. Бу Алийнинг сўзи (мавқуф) сифатида ривоят қилинган, шунингдек Шарик ибн Ҳанбалдан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан мурсал ҳолда ҳам ривоят қилинган. Муҳаммад (ал-Бухорий): «ал-Жарроҳ ибн Малиҳ (ровилардан бири) садуқдир, ал-Жарроҳ ибн аз-Заҳҳок эса муқарибул-ҳадисдир,» деди.
حَدَّثَنَا الْحَسَنُ بْنُ الصَّبَّاحِ الْبَزَّارُ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ بْنُ عُيَيْنَةَ، عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي يَزِيدَ، عَنْ أَبِيهِ، أَنَّ أُمَّ أَيُّوبَ، أَخْبَرَتْهُ أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم نَزَلَ عَلَيْهِمْ فَتَكَلَّفُوا لَهُ طَعَامًا فِيهِ مِنْ بَعْضِ هَذِهِ الْبُقُولِ فَكَرِهَ أَكْلَهُ فَقَالَ لأَصْحَابِهِ " كُلُوهُ فَإِنِّي لَسْتُ كَأَحَدِكُمْ إِنِّي أَخَافُ أَنْ أُوذِيَ صَاحِبِي " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ غَرِيبٌ . وَأُمُّ أَيُّوبَ هِيَ امْرَأَةُ أَبِي أَيُّوبَ الأَنْصَارِيِّ .
Бизга ал-Ҳасан ибн ас-Саббоҳ ал-Баззор ривоят қилди, у деди: бизга Суфён ибн Уяйна ривоят қилди, Убайдуллаҳ ибн Абу Язиддан, у отасидан (ривоят қилдики), Умму Айюб унга хабар бердики, Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) уларникига (меҳмон бўлиб) тушдилар, улар у зот учун ушбу кўкатларнинг баъзисидан (қўшилган) таом тайёрлашди. (Набий) уни ейишни ёқтирмадилар ва саҳобаларига: «Уни енглар, мен сизлардан бирортангизга ўхшамайман, мен суҳбатдошимга (яъни малоикага) озор етказишимдан қўрқаман,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳ ғарибдир. Умму Айюб эса Абу Айюб ал-Ансорийнинг хотинидир.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ حُمَيْدٍ، حَدَّثَنَا زَيْدُ بْنُ الْحُبَابِ، عَنْ أَبِي خَلْدَةَ، عَنْ أَبِي الْعَالِيَةِ، قَالَ الثُّومُ مِنْ طَيِّبَاتِ الرِّزْقِ . وَأَبُو خَلْدَةَ اسْمُهُ خَالِدُ بْنُ دِينَارٍ وَهُوَ ثِقَةٌ عِنْدَ أَهْلِ الْحَدِيثِ وَقَدْ أَدْرَكَ أَنَسَ بْنَ مَالِكٍ وَسَمِعَ مِنْهُ وَأَبُو الْعَالِيَةِ اسْمُهُ رُفَيْعٌ هُوَ الرِّيَاحِيُّ قَالَ عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ مَهْدِيٍّ كَانَ أَبُو خَلْدَةَ خِيَارًا مُسْلِمًا .
Бизга Муҳаммад ибн Ҳумайд ривоят қилди, у деди: бизга Зайд ибн ал-Ҳубоб ривоят қилди, Абу Халдадан, у Абул-Олиядан (ривоят қилдики), у деди: «Саримсоқ покиза ризқлардандир.» Абу Халданинг исми Холид ибн Динордир ва у ҳадис аҳли наздида ишончли (сиқа)дир, у Анас ибн Моликни кўрган ва ундан эшитган. Абул-Олиянинг исми Руфайъ бўлиб, у ар-Риёҳийдир. Абдураҳмон ибн Маҳдий деди: «Абу Халда яхши, ишончли мусулмон эди.»