Саримсоқ ва пиёз ейишнинг макруҳлиги

Taom kitobi · 2 ҳадис

باب مَا جَاءَ فِي كَرَاهِيَةِ أَكْلِ الثُّومِ وَالْبَصَلِ

حَدَّثَنَا إِسْحَاقُ بْنُ مَنْصُورٍ، أَخْبَرَنَا يَحْيَى بْنُ سَعِيدٍ الْقَطَّانُ، عَنِ ابْنِ جُرَيْجٍ، حَدَّثَنَا عَطَاءٌ، عَنْ جَابِرٍ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏ "‏ مَنْ أَكَلَ مِنْ هَذِهِ - قَالَ أَوَّلَ مَرَّةٍ الثُّومِ ثُمَّ قَالَ الثُّومِ وَالْبَصَلِ وَالْكُرَّاثِ فَلاَ يَقْرَبْنَا فِي مَسَاجِدِنَا ‏"‏ ‏.‏ قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ ‏.‏ قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنْ عُمَرَ وَأَبِي أَيُّوبَ وَأَبِي هُرَيْرَةَ وَأَبِي سَعِيدٍ وَجَابِرِ بْنِ سَمُرَةَ وَقُرَّةَ بْنِ إِيَاسٍ الْمُزَنِيِّ وَابْنِ عُمَرَ ‏.‏

Бизга Ишоқ ибн Мансур ривоят қилди, бизга Яҳё ибн Саид ал-Қаттон хабар берди, Ибн Журайждан, бизга Ато ривоят қилди, Жобирдан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ким булардан еса — биринчи марта «саримсоқ», деб, сўнг «саримсоқ, пиёз ва пиёзбошини» дедилар — масжидларимизда бизга яқинлашмасин,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. У деди: бу бобда Умар, Абу Айюб, Абу Ҳурайра, Абу Саид, Жобир ибн Самура, Қурра ибн Иёс ал-Музаний ва Ибн Умардан ҳам (ривоятлар) бор.

حَدَّثَنَا مَحْمُودُ بْنُ غَيْلاَنَ، حَدَّثَنَا أَبُو دَاوُدَ، أَنْبَأَنَا شُعْبَةُ، عَنْ سِمَاكِ بْنِ حَرْبٍ، سَمِعَ جَابِرَ بْنَ سَمُرَةَ، يَقُولُ نَزَلَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَلَى أَبِي أَيُّوبَ وَكَانَ إِذَا أَكَلَ طَعَامًا بَعَثَ إِلَيْهِ بِفَضْلِهِ فَبَعَثَ إِلَيْهِ يَوْمًا بِطَعَامٍ وَلَمْ يَأْكُلْ مِنْهُ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم فَلَمَّا أَتَى أَبُو أَيُّوبَ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فَذَكَرَ ذَلِكَ لَهُ فَقَالَ ‏"‏ فِيهِ ثُومٌ ‏"‏ ‏.‏ فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ أَحَرَامٌ هُوَ قَالَ ‏"‏ لاَ وَلَكِنِّي أَكْرَهُهُ مِنْ أَجْلِ رِيحِهِ ‏"‏ ‏.‏ قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ ‏.‏

Бизга Маҳмуд ибн Ғайлон ривоят қилди, бизга Абу Довуд ривоят қилди, бизга Шуъба хабар берди, Симок ибн Ҳарбдан (ривоят қилдики), у Жобир ибн Самуранинг шундай деганини эшитди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Абу Айюбнинг (уйига) тушган эдилар. (Абу Айюб) таом еганида, ундан ортганини у (Набий)га юборарди. Бир куни унга таом юборди, аммо Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ундан емадилар. Абу Айюб Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдиларига келганида, буни унга айтди. Шунда у: «Унда саримсоқ бор эди,» дедилар. (Абу Айюб): «Ё Расулуллаҳ, у ҳаромми?» деди. У: «Йўқ, лекин мен уни ҳиди сабабли ёқтирмайман,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.