حَدَّثَنَا مَحْمُودُ بْنُ غَيْلاَنَ، حَدَّثَنَا أَبُو دَاوُدَ، أَنْبَأَنَا شُعْبَةُ، عَنْ سِمَاكِ بْنِ حَرْبٍ، سَمِعَ جَابِرَ بْنَ سَمُرَةَ، يَقُولُ نَزَلَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَلَى أَبِي أَيُّوبَ وَكَانَ إِذَا أَكَلَ طَعَامًا بَعَثَ إِلَيْهِ بِفَضْلِهِ فَبَعَثَ إِلَيْهِ يَوْمًا بِطَعَامٍ وَلَمْ يَأْكُلْ مِنْهُ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم فَلَمَّا أَتَى أَبُو أَيُّوبَ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فَذَكَرَ ذَلِكَ لَهُ فَقَالَ " فِيهِ ثُومٌ " . فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ أَحَرَامٌ هُوَ قَالَ " لاَ وَلَكِنِّي أَكْرَهُهُ مِنْ أَجْلِ رِيحِهِ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Маҳмуд ибн Ғайлон ривоят қилди, бизга Абу Довуд ривоят қилди, бизга Шуъба хабар берди, Симок ибн Ҳарбдан (ривоят қилдики), у Жобир ибн Самуранинг шундай деганини эшитди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Абу Айюбнинг (уйига) тушган эдилар. (Абу Айюб) таом еганида, ундан ортганини у (Набий)га юборарди. Бир куни унга таом юборди, аммо Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ундан емадилар. Абу Айюб Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдиларига келганида, буни унга айтди. Шунда у: «Унда саримсоқ бор эди,» дедилар. (Абу Айюб): «Ё Расулуллаҳ, у ҳаромми?» деди. У: «Йўқ, лекин мен уни ҳиди сабабли ёқтирмайман,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.