حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ خَشْرَمٍ، أَخْبَرَنَا عِيسَى بْنُ يُونُسَ، عَنْ مَالِكِ بْنِ أَنَسٍ، عَنْ أَيُّوبَ، وَهُوَ ابْنُ حَبِيبٍ أَنَّهُ سَمِعَ أَبَا الْمُثَنَّى الْجُهَنِيَّ، يَذْكُرُ عَنْ أَبِي سَعِيدٍ الْخُدْرِيِّ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم نَهَى عَنِ النَّفْخِ فِي الشُّرْبِ . فَقَالَ رَجُلٌ الْقَذَاةُ أَرَاهَا فِي الإِنَاءِ قَالَ " أَهْرِقْهَا " . قَالَ فَإِنِّي لاَ أَرْوَى مِنْ نَفَسٍ وَاحِدٍ قَالَ " فَأَبِنِ الْقَدَحَ إِذًا عَنْ فِيكَ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Алий ибн Хашрам ривоят қилди, у деди: бизга Исо ибн Юнус хабар берди, Молик ибн Анасдан, у Айюбдан — у Ибн Ҳабибдир — у Абул-Мусанно ал-Жуҳанийдан эшитганини, у Абу Саид ал-Худрий (розияллаҳу анҳу)дан зикр қилиб (ривоят қилдики), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ичимликка пуфлашдан қайтардилар. Бир киши: «Идишда хас-чўп кўрсам-чи?» деди. У: «Уни тўкиб ташла,» дедилар. У: «Мен бир нафасда қонмайман,» деди. У: «Ундай бўлса, идишни оғзингдан узоқлаштир,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.