Ичимликлар китоби

Сунани Термизий · 37 ҳадис

كتاب الأشربة

1861-ҳадис

حَدَّثَنَا أَبُو زَكَرِيَّا، يَحْيَى بْنُ دُرُسْتَ الْبَصْرِيُّ حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ زَيْدٍ، عَنْ أَيُّوبَ، عَنْ نَافِعٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏ "‏ كُلُّ مُسْكِرٍ خَمْرٌ وَكُلُّ مُسْكِرٍ حَرَامٌ وَمَنْ شَرِبَ الْخَمْرَ فِي الدُّنْيَا فَمَاتَ وَهُوَ يُدْمِنُهَا لَمْ يَشْرَبْهَا فِي الآخِرَةِ ‏"‏ ‏.‏ قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ وَأَبِي سَعِيدٍ وَعَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَمْرٍو وَابْنِ عَبَّاسٍ وَعُبَادَةَ وَأَبِي مَالِكٍ الأَشْعَرِيِّ ‏.‏ قَالَ أَبُو عِيسَى حَدِيثُ ابْنِ عُمَرَ حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ وَقَدْ رُوِيَ مِنْ غَيْرِ وَجْهٍ عَنْ نَافِعٍ عَنِ ابْنِ عُمَرَ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم ‏.‏ وَرَوَاهُ مَالِكُ بْنُ أَنَسٍ عَنْ نَافِعٍ عَنِ ابْنِ عُمَرَ مَوْقُوفًا فَلَمْ يَرْفَعْهُ ‏.‏

Бизга Абу Закариё Яҳё ибн Дуруст ал-Басрий ривоят қилди, у деди: бизга Ҳаммод ибн Зайд, Айюбдан, у Нофиъдан, у Ибн Умардан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ҳар бир маст қилувчи нарса хамрдир ва ҳар бир маст қилувчи нарса ҳаромдир. Ким дунёда хамр ичиб, унга одатланган ҳолда ўлса, охиратда уни ичмайди,» дедилар. (Термизий) деди: бу бобда Абу Ҳурайра, Абу Саид, Абдуллоҳ ибн Амр, Ибн Аббос, Убода ва Абу Молик ал-Ашъарийдан (ривоятлар) бор. Абу Исо (Термизий) деди: Ибн Умарнинг ҳадиси ҳасан саҳиҳ ҳадисдир. Бу Нофиъдан, у Ибн Умардан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан бир неча йўл билан ривоят қилинган. Молик ибн Анас уни Нофиъдан, у Ибн Умардан мавқуф (Саҳобада тўхтаган) ҳолда ривоят қилиб, уни (Набийга) кўтармаган.

1862-ҳадис

حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ، حَدَّثَنَا جَرِيرُ بْنُ عَبْدِ الْحَمِيدِ، عَنْ عَطَاءِ بْنِ السَّائِبِ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُبَيْدِ بْنِ عُمَيْرٍ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ قَالَ عَبْدُ اللَّهِ بْنُ عُمَرَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏ "‏ مَنْ شَرِبَ الْخَمْرَ لَمْ يَقْبَلِ اللَّهُ لَهُ صَلاَةً أَرْبَعِينَ صَبَاحًا فَإِنْ تَابَ تَابَ اللَّهُ عَلَيْهِ فَإِنْ عَادَ لَمْ يَقْبَلِ اللَّهُ لَهُ صَلاَةً أَرْبَعِينَ صَبَاحًا فَإِنْ تَابَ تَابَ اللَّهُ عَلَيْهِ فَإِنْ عَادَ لَمْ يَقْبَلِ اللَّهُ لَهُ صَلاَةً أَرْبَعِينَ صَبَاحًا فَإِنْ تَابَ تَابَ اللَّهُ عَلَيْهِ فَإِنْ عَادَ الرَّابِعَةَ لَمْ يَقْبَلِ اللَّهُ لَهُ صَلاَةً أَرْبَعِينَ صَبَاحًا فَإِنْ تَابَ لَمْ يَتُبِ اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَقَاهُ مِنْ نَهْرِ الْخَبَالِ ‏"‏ ‏.‏ قِيلَ يَا أَبَا عَبْدِ الرَّحْمَنِ وَمَا نَهْرُ الْخَبَالِ قَالَ نَهْرٌ مِنْ صَدِيدِ أَهْلِ النَّارِ ‏.‏ قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ وَقَدْ رُوِيَ نَحْوُ هَذَا عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَمْرٍو وَابْنِ عَبَّاسٍ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم ‏.‏

Бизга Қутайба ривоят қилди, у деди: бизга Жарир ибн Абдулҳамид, Ато ибн ас-Соибдан, у Абдуллоҳ ибн Убайд ибн Умайрдан, у отасидан (ривоят қилдики), у деди: Абдуллоҳ ибн Умар деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ким хамр ичса, Аллаҳ унинг қирқ тонгнинг намозини қабул қилмайди. Агар тавба қилса, Аллаҳ унинг тавбасини қабул қилади. Агар яна қайтса, Аллаҳ унинг қирқ тонгнинг намозини қабул қилмайди. Агар тавба қилса, Аллаҳ унинг тавбасини қабул қилади. Агар яна қайтса, Аллаҳ унинг қирқ тонгнинг намозини қабул қилмайди. Агар тавба қилса, Аллаҳ унинг тавбасини қабул қилади. Агар тўртинчи марта қайтса, Аллаҳ унинг қирқ тонгнинг намозини қабул қилмайди ва агар тавба қилса ҳам, Аллаҳ унинг тавбасини қабул қилмайди ва унга Хабол дарёсидан ичиради,» дедилар. «Эй Абу Абдурраҳмон, Хабол дарёси нима?» дейилди. У: «Дўзах аҳлининг йирингидан (иборат) бир дарё,» деди. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасандир. Бунга ўхшаши Абдуллоҳ ибн Амр ва Ибн Аббосдан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (қилинган) ҳам ривоят қилинган.

1863-ҳадис

حَدَّثَنَا إِسْحَاقُ بْنُ مُوسَى الأَنْصَارِيُّ، حَدَّثَنَا مَعْنٌ، حَدَّثَنَا مَالِكُ بْنُ أَنَسٍ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنْ أَبِي سَلَمَةَ، عَنْ عَائِشَةَ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم سُئِلَ عَنِ الْبِتْعِ فَقَالَ ‏ "‏ كُلُّ شَرَابٍ أَسْكَرَ فَهُوَ حَرَامٌ ‏"‏ ‏.‏ قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ ‏.‏

Бизга Ишоқ ибн Мусо ал-Ансорий ривоят қилди, у деди: бизга Маън ривоят қилди, у деди: бизга Молик ибн Анас, Ибн Шиҳобдан, у Абу Саламадан, у Оишадан (ривоят қилдики), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан битъ (асал шароби) ҳақида сўралганда, у киши: «Маст қиладиган ҳар бир ичимлик ҳаромдир,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.

1864-ҳадис

حَدَّثَنَا عُبَيْدُ بْنُ أَسْبَاطِ بْنِ مُحَمَّدٍ الْقُرَشِيُّ الْكُوفِيُّ، وَأَبُو سَعِيدٍ الأَشَجُّ قَالاَ حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ إِدْرِيسَ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ عَمْرٍو، عَنْ أَبِي سَلَمَةَ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، قَالَ سَمِعْتُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ ‏ "‏ كُلُّ مُسْكِرٍ حَرَامٌ ‏"‏ ‏.‏ قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنْ عُمَرَ وَعَلِيٍّ وَابْنِ مَسْعُودٍ وَأَنَسٍ وَأَبِي سَعِيدٍ وَأَبِي مُوسَى وَالأَشَجِّ الْعَصَرِيِّ وَدَيْلَمَ وَمَيْمُونَةَ وَابْنِ عَبَّاسٍ وَقَيْسِ بْنِ سَعْدٍ وَالنُّعْمَانِ بْنِ بَشِيرٍ وَمُعَاوِيَةَ وَوَائِلِ بْنِ حُجْرٍ وَقُرَّةَ الْمُزَنِيِّ وَعَبْدِ اللَّهِ بْنِ مُغَفَّلٍ وَأُمِّ سَلَمَةَ وَبُرَيْدَةَ وَأَبِي هُرَيْرَةَ وَعَائِشَةَ ‏.‏ قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ ‏.‏ وَقَدْ رُوِيَ عَنْ أَبِي سَلَمَةَ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم نَحْوَهُ وَكِلاَهُمَا صَحِيحٌ رَوَاهُ غَيْرُ وَاحِدٍ عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ عَمْرٍو عَنْ أَبِي سَلَمَةَ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم نَحْوَهُ وَعَنْ أَبِي سَلَمَةَ عَنِ ابْنِ عُمَرَ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم ‏.‏

Бизга Убайд ибн Асбот ибн Муҳаммад ал-Қураший ал-Куфий ва Абу Саид ал-Ашажж ривоят қилиб, икковлари дедилар: бизга Абдуллоҳ ибн Идрис, Муҳаммад ибн Амрдан, у Абу Саламадан, у Ибн Умардан (ривоят қилди). У деди: мен Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг: «Ҳар бир маст қилувчи (нарса) ҳаромдир,» деяётганларини эшитдим. (Абу Исо) деди: бу бобда Умар, Алий, Ибн Масъуд, Анас, Абу Саид, Абу Мусо, ал-Ашажж ал-Асарий, Дайлам, Маймуна, Ибн Аббос, Қайс ибн Саъд, Нуъмон ибн Башир, Муовия, Воил ибн Ҳужр, Қурра ал-Музаний, Абдуллоҳ ибн Муғаффал, Умму Салама, Бурайда, Абу Ҳурайра ва Оишадан (ҳам ҳадис келган). Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасандир. Бу (ҳадис) Абу Саламадан, у Абу Ҳурайрадан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан шунга ўхшаш ривоят қилинган ва иккови ҳам саҳиҳдир. Буни бир неча киши Муҳаммад ибн Амрдан, у Абу Саламадан, у Абу Ҳурайрадан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан шунга ўхшаш, ҳамда Абу Саламадан, у Ибн Умардан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан ривоят қилган.

1865-ҳадис

حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ، حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ جَعْفَرٍ، وَحَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ حُجْرٍ، أَخْبَرَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ جَعْفَرٍ، عَنْ دَاوُدَ بْنِ بَكْرِ بْنِ أَبِي الْفُرَاتِ، عَنِ ابْنِ الْمُنْكَدِرِ، عَنْ جَابِرِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏ "‏ مَا أَسْكَرَ كَثِيرُهُ فَقَلِيلُهُ حَرَامٌ ‏"‏ ‏.‏ قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنْ سَعْدٍ وَعَائِشَةَ وَعَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَمْرٍو وَابْنِ عُمَرَ وَخَوَّاتِ بْنِ جُبَيْرٍ ‏.‏ قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ مِنْ حَدِيثِ جَابِرٍ ‏.‏

Бизга Қутайба ривоят қилди, у деди: бизга Исмоил ибн Жаъфар ривоят қилди; ва бизга Алий ибн Ҳужр ривоят қилди, у деди: бизга Исмоил ибн Жаъфар хабар берди, у Довуд ибн Бакр ибн Абил-Фуротдан, у Ибнул-Мункадирдан, у Жобир ибн Абдуллоҳ(розияллаҳу анҳумо)дан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Кўпи маст қиладиган (нарса)нинг ози ҳам ҳаромдир,» дедилар. (Абу Исо) деди: бу бобда Саъд, Оиша, Абдуллоҳ ибн Амр, Ибн Умар ва Хаввот ибн Жубайрдан (ҳам ҳадис келган). Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис Жобирнинг ҳадисидан ҳасан ғарибдир.

1866-ҳадис

حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الأَعْلَى بْنُ عَبْدِ الأَعْلَى، عَنْ هِشَامِ بْنِ حَسَّانَ، عَنْ مَهْدِيِّ بْنِ مَيْمُونٍ، ح وَحَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ مُعَاوِيَةَ الْجُمَحِيُّ، حَدَّثَنَا مَهْدِيُّ بْنُ مَيْمُونٍ الْمَعْنَى، وَاحِدٌ، عَنْ أَبِي عُثْمَانَ الأَنْصَارِيِّ، عَنِ الْقَاسِمِ بْنِ مُحَمَّدٍ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏"‏ كُلُّ مُسْكِرٍ حَرَامٌ مَا أَسْكَرَ الْفَرَقُ مِنْهُ فَمِلْءُ الْكَفِّ مِنْهُ حَرَامٌ ‏"‏ ‏.‏ قَالَ أَبُو عِيسَى قَالَ أَحَدُهُمَا فِي حَدِيثِهِ ‏"‏ الْحُسْوَةُ مِنْهُ حَرَامٌ ‏"‏ ‏.‏ قَالَ هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ ‏.‏ وَقَدْ رَوَاهُ لَيْثُ بْنُ أَبِي سُلَيْمٍ وَالرَّبِيعُ بْنُ صَبِيحٍ عَنْ أَبِي عُثْمَانَ الأَنْصَارِيِّ نَحْوَ رِوَايَةِ مَهْدِيِّ بْنِ مَيْمُونٍ ‏.‏ وَأَبُو عُثْمَانَ الأَنْصَارِيُّ اسْمُهُ عَمْرُو بْنُ سَالِمٍ وَيُقَالُ عُمَرُ بْنُ سَالِمٍ أَيْضًا ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Башшор ривоят қилди, у деди: бизга Абдул-Аъло ибн Абдил-Аъло, Ҳишом ибн Ҳассондан, у Маҳдий ибн Маймундан (ривоят қилди); ва бизга Абдуллоҳ ибн Муовия ал-Жумаҳий ривоят қилди, у деди: бизга Маҳдий ибн Маймун — маъно бир хил — Абу Усмон ал-Ансорийдан, у Қосим ибн Муҳаммаддан, у Оиша(розияллаҳу анҳо)дан (ривоят қилди). У деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ҳар бир маст қилувчи (нарса) ҳаромдир. Фарақи маст қиладиган (нарса)нинг бир ҳовучи ҳам ҳаромдир,» дедилар. Абу Исо деди: улардан бири ўз ҳадисида: «Унинг бир ютуми ҳам ҳаромдир,» деди. У (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасандир. Буни Лайс ибн Аби Сулайм ва Рабиъ ибн Сабиҳ Абу Усмон ал-Ансорийдан Маҳдий ибн Маймуннинг ривоятига ўхшаш ривоят қилганлар. Абу Усмон ал-Ансорийнинг исми Амр ибн Солим бўлиб, Умар ибн Солим ҳам дейилади.

1867-ҳадис

حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ مَنِيعٍ، حَدَّثَنَا ابْنُ عُلَيَّةَ، وَيَزِيدُ بْنُ هَارُونَ، قَالاَ أَخْبَرَنَا سُلَيْمَانُ التَّيْمِيُّ، عَنْ طَاوُسٍ، أَنَّ رَجُلاً، أَتَى ابْنَ عُمَرَ فَقَالَ نَهَى رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَنْ نَبِيذِ الْجَرِّ فَقَالَ نَعَمْ ‏.‏ فَقَالَ طَاوُسٌ وَاللَّهِ إِنِّي سَمِعْتُهُ مِنْهُ ‏.‏ قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنِ ابْنِ أَبِي أَوْفَى وَأَبِي سَعِيدٍ وَسُوَيْدٍ وَعَائِشَةَ وَابْنِ الزُّبَيْرِ وَابْنِ عَبَّاسٍ ‏.‏ قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ ‏.‏

Бизга Аҳмад ибн Манииъ ривоят қилди, у деди: бизга Ибн Улайя ва Язид ибн Ҳорун ривоят қилиб, икковлари дедилар: бизга Сулаймон ат-Таймий хабар берди, у Товусдан (ривоят қилдики), бир киши Ибн Умарнинг олдига келиб: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) (сопол) кўзада (тайёрланган) набиздан қайтарганмилар?» деди. У: «Ҳа,» деди. Товус деди: Валлоҳи, мен буни ундан (Ибн Умардан) эшитганман. (Абу Исо) деди: бу бобда Ибн Аби Авфо, Абу Саид, Сувайд, Оиша, Ибнуз-Зубайр ва Ибн Аббосдан (ҳам ҳадис келган). Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.

1868-ҳадис

حَدَّثَنَا أَبُو مُوسَى، مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى حَدَّثَنَا أَبُو دَاوُدَ الطَّيَالِسِيُّ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ عَمْرِو بْنِ مُرَّةَ، قَالَ سَمِعْتُ زَاذَانَ، يَقُولُ سَأَلْتُ ابْنَ عُمَرَ عَمَّا نَهَى عَنْهُ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم مِنَ الأَوْعِيَةِ أَخْبِرْنَاهُ بِلُغَتِكُمْ وَفَسِّرْهُ لَنَا بِلُغَتِنَا ‏.‏ فَقَالَ نَهَى رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَنِ الْحَنْتَمَةِ وَهِيَ الْجَرَّةُ وَنَهَى عَنِ الدُّبَّاءِ وَهِيَ الْقَرْعَةُ وَنَهَى عَنِ النَّقِيرِ وَهُوَ أَصْلُ النَّخْلِ يُنْقَرُ نَقْرًا أَوْ يُنْسَحُ نَسْحًا وَنَهَى عَنِ الْمُزَفَّتِ وَهِيَ الْمُقَيَّرُ وَأَمَرَ أَنْ يُنْبَذَ فِي الأَسْقِيَةِ ‏.‏ قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنْ عُمَرَ وَعَلِيٍّ وَابْنِ عَبَّاسٍ وَأَبِي سَعِيدٍ وَأَبِي هُرَيْرَةَ وَعَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ يَعْمُرَ وَسَمُرَةَ وَأَنَسٍ وَعَائِشَةَ وَعِمْرَانَ بْنِ حُصَيْنٍ وَعَائِذِ بْنِ عَمْرٍو وَالْحَكَمِ الْغِفَارِيِّ وَمَيْمُونَةَ ‏.‏ قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ ‏.‏

Бизга Абу Мусо Муҳаммад ибнул-Мусанно ривоят қилди, у деди: бизга Абу Довуд ат-Таёлисий ривоят қилди, у деди: бизга Шуъба, Амр ибн Муррадан (ривоят қилди). У деди: мен Зазонни: «Мен Ибн Умардан Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) қайси идишлардан қайтарганлари ҳақида сўраб: ‹Бизга ўз тилингизда айтиб беринг ва бизнинг тилимизда тушунтириб беринг,› дедим. У деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ҳантамадан қайтардилар — у (сопол) кўзадир; дуббодан қайтардилар — у қовоқ(дан ясалган идиш)дир; нақирдан қайтардилар — у хурмо дарахтининг туби бўлиб, ўйиб ёки йўниб (идиш қилинади); ва музаффатдан қайтардилар — у (ичи) қатрон сурилган(идиш)дир; ҳамда (набиз) меш(тери идиш)ларда тайёрланишига буюрдилар,» деяётганини эшитдим. (Абу Исо) деди: бу бобда Умар, Алий, Ибн Аббос, Абу Саид, Абу Ҳурайра, Абдурраҳмон ибн Яъмур, Самура, Анас, Оиша, Имрон ибн Ҳусайн, Оиз ибн Амр, ал-Ҳакам ал-Ғифорий ва Маймунадан (ҳам ҳадис келган). Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.

1869-ҳадис

حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، وَالْحَسَنُ بْنُ عَلِيٍّ، وَمَحْمُودُ بْنُ غَيْلاَنَ، قَالُوا حَدَّثَنَا أَبُو عَاصِمٍ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ عَلْقَمَةَ بْنِ مَرْثَدٍ، عَنْ سُلَيْمَانَ بْنِ بُرَيْدَةَ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏ "‏ إِنِّي كُنْتُ نَهَيْتُكُمْ عَنِ الظُّرُوفِ وَإِنَّ ظَرْفًا لاَ يُحِلُّ شَيْئًا وَلاَ يُحَرِّمُهُ وَكُلُّ مُسْكِرٍ حَرَامٌ ‏"‏ ‏.‏ قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Башшор, Ҳасан ибн Алий ва Маҳмуд ибн Ғайлон ривоят қилиб, дедилар: бизга Абу Осим ривоят қилди, у деди: бизга Суфён, Алқама ибн Марсаддан, у Сулаймон ибн Бурайдадан, у отасидан (ривоят қилди). У деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Мен сизларни (баъзи) идишлардан қайтарган эдим. Дарҳақиқат, идиш ҳеч нарсани ҳалол ҳам, ҳаром ҳам қилмайди. Ҳар бир маст қилувчи (нарса) ҳаромдир,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.

1870-ҳадис

حَدَّثَنَا مَحْمُودُ بْنُ غَيْلاَنَ، حَدَّثَنَا أَبُو دَاوُدَ الْحَفَرِيُّ، عَنْ سُفْيَانَ، عَنْ مَنْصُورٍ، عَنْ سَالِمِ بْنِ أَبِي الْجَعْدِ، عَنْ جَابِرِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ نَهَى رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَنِ الظُّرُوفِ فَشَكَتْ إِلَيْهِ الأَنْصَارُ فَقَالُوا لَيْسَ لَنَا وِعَاءٌ ‏.‏ قَالَ ‏ "‏ فَلاَ إِذًا ‏"‏ ‏.‏ قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنِ ابْنِ مَسْعُودٍ وَأَبِي سَعِيدٍ وَأَبِي هُرَيْرَةَ وَعَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَمْرٍو ‏.‏ قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ ‏.‏

Бизга Маҳмуд ибн Ғайлон ривоят қилди, у деди: бизга Абу Довуд ал-Ҳафарий, Суфёндан, у Мансурдан, у Солим ибн Абил-Жаъддан, у Жобир ибн Абдуллоҳ(розияллаҳу анҳумо)дан (ривоят қилди). У деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) (баъзи) идишлардан қайтардилар. Шунда ансорлар у зотга: «Бизнинг (бошқа) идишимиз йўқ,» деб шикоят қилдилар. У: «Ундай бўлса, майли (фойдаланинг),» дедилар. (Абу Исо) деди: бу бобда Ибн Масъуд, Абу Саид, Абу Ҳурайра ва Абдуллоҳ ибн Амрдан (ҳам ҳадис келган). Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.

1871-ҳадис

حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْوَهَّابِ الثَّقَفِيُّ، عَنْ يُونُسَ بْنِ عُبَيْدٍ، عَنِ الْحَسَنِ الْبَصْرِيِّ، عَنْ أُمِّهِ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ كُنَّا نَنْبِذُ لِرَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي سِقَاءٍ يُوكَأُ فِي أَعْلاَهُ لَهُ عَزْلاَءُ نَنْبِذُهُ غُدْوَةً وَيَشْرَبُهُ عِشَاءً وَنَنْبِذُهُ عِشَاءً وَيَشْرَبُهُ غُدْوَةً ‏.‏ قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنْ جَابِرٍ وَأَبِي سَعِيدٍ وَابْنِ عَبَّاسٍ ‏.‏ قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ لاَ نَعْرِفُهُ مِنْ حَدِيثِ يُونُسَ بْنِ عُبَيْدٍ إِلاَّ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ وَقَدْ رُوِيَ هَذَا الْحَدِيثُ مِنْ غَيْرِ هَذَا الْوَجْهِ عَنْ عَائِشَةَ أَيْضًا ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибнул-Мусанно ривоят қилди, у деди: бизга Абдул-Ваҳҳоб ас-Сақафий, Юнус ибн Убайддан, у Ҳасан ал-Басрийдан, у онасидан, у Оиша(розияллаҳу анҳо)дан (ривоят қилди). У деди: биз Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) учун оғзи (ип билан) боғлаб қўйиладиган, (остида) сув чиқадиган тешиги бор меш(тери идиш)да набиз тайёрлар эдик: уни эрталаб тайёрласак, кечқурун ичардилар; кечқурун тайёрласак, эрталаб ичардилар. (Абу Исо) деди: бу бобда Жобир, Абу Саид ва Ибн Аббосдан (ҳам ҳадис келган). Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан ғарибдир; уни Юнус ибн Убайднинг ҳадисидан фақат шу йўлдангина биламиз. Бу ҳадис Оишадан бошқа йўл билан ҳам ривоят қилинган.

1872-ҳадис

حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ يَحْيَى، حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ يُوسُفَ، حَدَّثَنَا إِسْرَائِيلُ، حَدَّثَنَا إِبْرَاهِيمُ بْنُ مُهَاجِرٍ، عَنْ عَامِرٍ الشَّعْبِيِّ، عَنِ النُّعْمَانِ بْنِ بَشِيرٍ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏ "‏ إِنَّ مِنَ الْحِنْطَةِ خَمْرًا وَمِنَ الشَّعِيرِ خَمْرًا وَمِنَ التَّمْرِ خَمْرًا وَمِنَ الزَّبِيبِ خَمْرًا وَمِنَ الْعَسَلِ خَمْرًا ‏"‏ ‏.‏ قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ ‏.‏ قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Яҳё ривоят қилди, у деди: бизга Муҳаммад ибн Юсуф ривоят қилди, у деди: бизга Исроил ривоят қилди, у деди: бизга Иброҳим ибн Муҳожир, Омир аш-Шаъбийдан, у Нуъмон ибн Башир(розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилди). У деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Дарҳақиқат, буғдойдан ҳам хамр (бўлади), арпадан ҳам хамр, хурмодан ҳам хамр, мавиздан ҳам хамр ва асалдан ҳам хамр (бўлади),» дедилар. (Абу Исо) деди: бу бобда Абу Ҳурайрадан (ҳам ҳадис келган). Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан ғарибдир.

1873-ҳадис

حَدَّثَنَا الْحَسَنُ بْنُ عَلِيٍّ الْخَلاَّلُ، حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ آدَمَ، عَنْ إِسْرَائِيلَ، نَحْوَهُ ‏.‏ وَرَوَى أَبُو حَيَّانَ التَّيْمِيُّ، هَذَا الْحَدِيثَ عَنِ الشَّعْبِيِّ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، عَنْ عُمَرَ، قَالَ إِنَّ مِنَ الْحِنْطَةِ خَمْرًا فَذَكَرَ هَذَا الْحَدِيثَ ‏.‏

Бизга Ҳасан ибн Алий ал-Халол ривоят қилди, у деди: бизга Яҳё ибн Одам, Исроилдан шунга ўхшаш (ривоят қилди). Абу Ҳайён ат-Таймий бу ҳадисни аш-Шаъбийдан, у Ибн Умардан, у Умар(розияллаҳу анҳу)дан ривоят қилиб: «Дарҳақиқат, буғдойдан хамр (бўлади),» деб, ушбу ҳадисни зикр қилди.

1874-ҳадис

حَدَّثَنَا بِذَلِكَ، أَحْمَدُ بْنُ مَنِيعٍ حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ إِدْرِيسَ، عَنْ أَبِي حَيَّانَ التَّيْمِيِّ، عَنِ الشَّعْبِيِّ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، عَنْ عُمَرَ بْنِ الْخَطَّابِ، إِنَّ مِنَ الْحِنْطَةِ خَمْرًا بِهَذَا ‏.‏ وَهَذَا أَصَحُّ مِنْ حَدِيثِ إِبْرَاهِيمَ بْنِ مُهَاجِرٍ ‏.‏ وَقَالَ عَلِيُّ بْنُ الْمَدِينِيِّ قَالَ يَحْيَى بْنُ سَعِيدٍ لَمْ يَكُنْ إِبْرَاهِيمُ بْنُ مُهَاجِرٍ بِالْقَوِيِّ فِي الْحَدِيثِ ‏.‏ وَقَدْ رُوِيَ مِنْ غَيْرِ وَجْهٍ أَيْضًا عَنِ الشَّعْبِيِّ عَنِ النُّعْمَانِ بْنِ بَشِيرٍ ‏.‏

Бизга буни Аҳмад ибн Манииъ ривоят қилди, у деди: бизга Абдуллоҳ ибн Идрис, Абу Ҳайён ат-Таймийдан, у аш-Шаъбийдан, у Ибн Умардан, у Умар ибнул-Хаттоб(розияллаҳу анҳу)дан: «Дарҳақиқат, буғдойдан хамр (бўлади),» деб шу (ҳадисни ривоят қилди). Бу Иброҳим ибн Муҳожирнинг ҳадисидан кўра саҳиҳроқдир. Алий ибнул-Мадиний деди: Яҳё ибн Саид: «Иброҳим ибн Муҳожир ҳадисда кучли эмасди,» деди. (Бу ҳадис) яна бошқа йўл билан аш-Шаъбийдан, у Нуъмон ибн Баширдан ҳам ривоят қилинган.

1875-ҳадис

حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ مُحَمَّدٍ، أَخْبَرَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ الْمُبَارَكِ، حَدَّثَنَا الأَوْزَاعِيُّ، وَعِكْرِمَةُ بْنُ عَمَّارٍ، قَالاَ حَدَّثَنَا أَبُو كَثِيرٍ السُّحَيْمِيُّ، قَالَ سَمِعْتُ أَبَا هُرَيْرَةَ، يَقُولُ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏ "‏ الْخَمْرُ مِنْ هَاتَيْنِ الشَّجَرَتَيْنِ النَّخْلَةُ وَالْعِنَبَةُ ‏"‏ ‏.‏ قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ ‏.‏ وَأَبُو كَثِيرٍ السُّحَيْمِيُّ هُوَ الْغُبَرِيُّ وَاسْمُهُ يَزِيدُ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ غُفَيْلَةَ ‏.‏ وَرَوَى شُعْبَةُ عَنْ عِكْرِمَةَ بْنِ عَمَّارٍ هَذَا الْحَدِيثَ ‏.‏

Бизга Аҳмад ибн Муҳаммад ривоят қилди, у деди: бизга Абдуллоҳ ибнул-Муборак хабар берди, у деди: бизга ал-Авзоий ва Икрима ибн Аммор ривоят қилиб, дедилар: бизга Абу Касир ас-Суҳаймий ривоят қилди, у деди: мен Абу Ҳурайра(розияллаҳу анҳу)ни: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Хамр мана шу икки дарахтдан (бўлади): хурмо ва узум(дан),» дедилар, деяётганини эшитдим. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. Абу Касир ас-Суҳаймий — у ал-Ғубарийдир, исми Язид ибн Абдир-Раҳмон ибн Ғуфайладир. Бу ҳадисни Шуъба Икрима ибн Аммордан ҳам ривоят қилган.

1876-ҳадис

حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ، حَدَّثَنَا اللَّيْثُ بْنُ سَعْدٍ، عَنْ عَطَاءِ بْنِ أَبِي رَبَاحٍ، عَنْ جَابِرِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم نَهَى أَنْ يُنْبَذَ الْبُسْرُ وَالرُّطَبُ جَمِيعًا ‏.‏ قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ ‏.‏

Бизга Қутайба ривоят қилди, у деди: бизга Лайс ибн Саъд, Ато ибн Аби Робоҳдан, у Жобир ибн Абдуллоҳ(розияллаҳу анҳумо)дан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ғўра (кўк) хурмо билан етилган хурмони бирга (қўшиб) набиз қилишдан қайтардилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.

1877-ҳадис

حَدَّثَنَا سُفْيَانُ بْنُ وَكِيعٍ، حَدَّثَنَا جَرِيرٌ، عَنْ سُلَيْمَانَ التَّيْمِيِّ، عَنْ أَبِي نَضْرَةَ، عَنْ أَبِي سَعِيدٍ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم نَهَى عَنِ الْبُسْرِ وَالتَّمْرِ أَنْ يُخْلَطَ بَيْنَهُمَا وَنَهَى عَنِ الزَّبِيبِ وَالتَّمْرِ أَنْ يُخْلَطَ بَيْنَهُمَا وَنَهَى عَنِ الْجِرَارِ أَنْ يُنْبَذَ فِيهَا ‏.‏ قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنْ جَابِرٍ وَأَنَسٍ وَأَبِي قَتَادَةَ وَابْنِ عَبَّاسٍ وَأُمِّ سَلَمَةَ وَمَعْبَدِ بْنِ كَعْبٍ عَنْ أُمِّهِ ‏.‏ قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ ‏.‏

Бизга Суфён ибн Вакииъ ривоят қилди, у деди: бизга Жарир, Сулаймон ат-Таймийдан, у Абу Назрадан, у Абу Саид(розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ғўра хурмо билан (етилган) хурмони ўзаро аралаштиришдан қайтардилар, мавиз билан хурмони ўзаро аралаштиришдан қайтардилар ва (сопол) кўзаларда набиз тайёрлашдан қайтардилар. (Абу Исо) деди: бу бобда Жобир, Анас, Абу Қатода, Ибн Аббос, Умму Салама ва Маъбад ибн Каъб — онасидан (ривоят қилиб) — (ҳам ҳадис келган). Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.

1878-ҳадис

حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنِ الْحَكَمِ، قَالَ سَمِعْتُ ابْنَ أَبِي لَيْلَى، يُحَدِّثُ أَنَّ حُذَيْفَةَ، اسْتَسْقَى فَأَتَاهُ إِنْسَانٌ بِإِنَاءٍ مِنْ فِضَّةٍ فَرَمَاهُ بِهِ وَقَالَ إِنِّي كُنْتُ قَدْ نَهَيْتُهُ فَأَبَى أَنْ يَنْتَهِيَ إِنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم نَهَى عَنِ الشُّرْبِ فِي آنِيَةِ الْفِضَّةِ وَالذَّهَبِ وَلُبْسِ الْحَرِيرِ وَالدِّيبَاجِ وَقَالَ ‏ "‏ هِيَ لَهُمْ فِي الدُّنْيَا وَلَكُمْ فِي الآخِرَةِ ‏"‏ ‏.‏ قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنْ أُمِّ سَلَمَةَ وَالْبَرَاءِ وَعَائِشَةَ ‏.‏ قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Башшор ривоят қилди, у деди: бизга Муҳаммад ибн Жаъфар ривоят қилди, у деди: бизга Шуъба, ал-Ҳакамдан (ривоят қилди). У деди: мен Ибн Аби Лайлони: Ҳузайфа сув сўради, шунда бир киши унга кумушдан (ясалган) идишда (сув) келтирди. У буни (отиб) ташлади ва деди: «Мен уни қайтарган эдим, лекин у тўхташдан бош тортди. Дарҳақиқат, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) кумуш ва олтин идишларда ичишдан ҳамда ипак ва дибо (кийиш)дан қайтардилар ва: ‹Улар (кофирлар) учун дунёда, сизлар учун эса охиратда,› дедилар,» деб сўзлаб бераётганини эшитдим. (Абу Исо) деди: бу бобда Умму Салама, ал-Баро ва Оишадан (ҳам ҳадис келган). Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.

1879-ҳадис

حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي عَدِيٍّ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ أَبِي عَرُوبَةَ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ أَنَسٍ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم نَهَى أَنْ يَشْرَبَ الرَّجُلُ قَائِمًا ‏.‏ فَقِيلَ الأَكْلُ قَالَ ذَاكَ أَشَدُّ ‏.‏ قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Башшор ривоят қилди, у деди: бизга Ибн Аби Адий, Саид ибн Аби Арубадан, у Қатодадан, у Анас(розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) кишининг тик туриб ичишидан қайтардилар. Шунда: «Ейиш-чи?» дейилди. У (Анас): «У янада қаттиқроқ (кучлироқ ман қилинган),» деди. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.

1880-ҳадис

حَدَّثَنَا أَبُو السَّائِبِ، سَلْمُ بْنُ جُنَادَةَ الْكُوفِيُّ حَدَّثَنَا حَفْصُ بْنُ غِيَاثٍ، عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ بْنِ عُمَرَ، عَنْ نَافِعٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، قَالَ كُنَّا نَأْكُلُ عَلَى عَهْدِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَنَحْنُ نَمْشِي وَنَشْرَبُ وَنَحْنُ قِيَامٌ ‏.‏ قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ صَحِيحٌ غَرِيبٌ مِنْ حَدِيثِ عُبَيْدِ اللَّهِ بْنِ عُمَرَ عَنْ نَافِعٍ عَنِ ابْنِ عُمَرَ ‏.‏ وَرَوَى عِمْرَانُ بْنُ حُدَيْرٍ هَذَا الْحَدِيثَ عَنْ أَبِي الْبَزَرِيِّ عَنِ ابْنِ عُمَرَ ‏.‏ وَأَبُو الْبُزَرِيُّ اسْمُهُ يَزِيدُ بْنُ عُطَارِدٍ ‏.‏

Бизга Абус-Соиб Салм ибн Жунода ал-Куфий ривоят қилди, у деди: бизга Ҳафс ибн Ғиёс, Убайдуллоҳ ибн Умардан, у Нофиъдан, у Ибн Умар(розияллаҳу анҳумо)дан (ривоят қилди). У деди: биз Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) замонларида юриб туриб ер, тик туриб ичар эдик. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис Убайдуллоҳ ибн Умарнинг Нофиъдан, у Ибн Умардан (қилган) ҳадисидан саҳиҳ ғарибдир. Бу ҳадисни Имрон ибн Ҳудайр Абул-Базарийдан, у Ибн Умардан ривоят қилган. Абул-Базарийнинг исми Язид ибн Уториддир.

1881-ҳадис

حَدَّثَنَا حُمَيْدُ بْنُ مَسْعَدَةَ، حَدَّثَنَا خَالِدُ بْنُ الْحَارِثِ، عَنْ سَعِيدٍ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ أَبِي مُسْلِمٍ الْجَذْمِيِّ، عَنِ الْجَارُودِ بْنِ الْمُعَلَّى، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم نَهَى عَنِ الشُّرْبِ قَائِمًا ‏.‏ قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنْ أَبِي سَعِيدٍ وَأَبِي هُرَيْرَةَ وَأَنَسٍ ‏.‏ قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ غَرِيبٌ حَسَنٌ ‏.‏ وَهَكَذَا رَوَى غَيْرُ وَاحِدٍ هَذَا الْحَدِيثَ عَنْ سَعِيدٍ عَنْ قَتَادَةَ عَنْ أَبِي مُسْلِمٍ عَنِ الْجَارُودِ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم ‏.‏ وَرُوِيَ عَنْ قَتَادَةَ عَنْ يَزِيدَ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ الشِّخِّيرِ عَنْ أَبِي مُسْلِمٍ عَنِ الْجَارُودِ أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏ "‏ ضَالَّةُ الْمُسْلِمِ حَرْقُ النَّارِ ‏"‏ ‏.‏ وَالْجَارُودُ هُوَ ابْنُ الْمُعَلَّى الْعَبْدِيُّ صَاحِبُ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم وَيُقَالُ الْجَارُودُ بْنُ الْعَلاَءِ أَيْضًا وَالصَّحِيحُ ابْنُ الْمُعَلَّى ‏.‏

Бизга Ҳумайд ибн Масъада ривоят қилди, у деди: бизга Холид ибнул-Ҳорис, Саиддан, у Қатодадан, у Абу Муслим ал-Жазмийдан, у Жоруд ибнул-Муаллодан (ривоят қилдики), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) тик туриб ичишдан қайтардилар. (Абу Исо) деди: бу бобда Абу Саид, Абу Ҳурайра ва Анасдан (ҳам ҳадис келган). Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ғариб ҳасандир. Шу тариқа бир неча киши бу ҳадисни Саиддан, у Қатодадан, у Абу Муслимдан, у Жоруддан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан ривоят қилган. (Яна) Қатодадан, у Язид ибн Абдуллоҳ ибнуш-Шиххирдан, у Абу Муслимдан, у Жоруддан ривоят қилинишича, Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Мусулмоннинг йўқолган (чорвасини олиб қўйиш) ўт куйдиришидир,» дедилар. Жоруд — у Ибнул-Муалло ал-Абдий бўлиб, Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг саҳобасидир. Унга Жоруд ибнул-Ало ҳам дейилади, лекин саҳиҳи Ибнул-Муаллодир.

1882-ҳадис

حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ مَنِيعٍ، حَدَّثَنَا هُشَيْمٌ، حَدَّثَنَا عَاصِمٌ الأَحْوَلُ، وَمُغِيرَةُ، عَنِ الشَّعْبِيِّ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم شَرِبَ مِنْ زَمْزَمَ وَهُوَ قَائِمٌ ‏.‏ قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنْ عَلِيٍّ وَسَعْدٍ وَعَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَمْرٍو وَعَائِشَةَ ‏.‏ قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ ‏.‏

Бизга Аҳмад ибн Манииъ ривоят қилди, у деди: бизга Ҳушайм ривоят қилди, у деди: бизга Осим ал-Аҳвал ва Муғийра ривоят қилди, аш-Шаъбийдан, у Ибн Аббос (розияллаҳу анҳумо)дан (ривоят қилдики), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Замзамдан тик турган ҳолда ичдилар. У деди: Бу бобда Алий, Саъд, Абдуллоҳ ибн Амр ва Оишадан ҳам (ривоятлар бор). Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.

1883-ҳадис

حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ، حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ، عَنْ حُسَيْنٍ الْمُعَلِّمِ، عَنْ عَمْرِو بْنِ شُعَيْبٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ جَدِّهِ، قَالَ رَأَيْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَشْرَبُ قَائِمًا وَقَاعِدًا ‏.‏ قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ ‏.‏

Бизга Қутайба ривоят қилди, у деди: бизга Муҳаммад ибн Жаъфар ривоят қилди, Ҳусайн ал-Муаллимдан, у Амр ибн Шуайбдан, у отасидан, у бобосидан (ривоят қилиб) деди: Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни тик турган ва ўтирган ҳолда ичаётганларини кўрдим. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.

1884-ҳадис

1884.2-ҳадис

1885-ҳадис

حَدَّثَنَا أَبُو كُرَيْبٍ، حَدَّثَنَا وَكِيعٌ، عَنْ يَزِيدَ بْنِ سِنَانٍ الْجَزَرِيِّ، عَنِ ابْنٍ لِعَطَاءِ بْنِ أَبِي رَبَاحٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏ "‏ لاَ تَشْرَبُوا وَاحِدًا كَشُرْبِ الْبَعِيرِ وَلَكِنِ اشْرَبُوا مَثْنَى وَثُلاَثَ وَسَمُّوا إِذَا أَنْتُمْ شَرِبْتُمْ وَاحْمَدُوا إِذَا أَنْتُمْ رَفَعْتُمْ ‏"‏ ‏.‏ قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ غَرِيبٌ ‏.‏ وَيَزِيدُ بْنُ سِنَانٍ الْجَزَرِيُّ هُوَ أَبُو فَرْوَةَ الرُّهَاوِيُّ ‏.‏

Бизга Абу Курайб ривоят қилди, у деди: бизга Вакииъ ривоят қилди, Язид ибн Синон ал-Жазарийдан, у Ато ибн Абу Рабоҳнинг бир ўғлидан, у отасидан, у Ибн Аббос (розияллаҳу анҳумо)дан (ривоят қилиб) деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Туянинг ичиши каби бир (ҳўпламда) ичманглар, балки икки ва уч (ҳўпламда) ичинг, ичганингизда Бисмиллаҳ айтинг ва (идишни) кўтарганингизда Аллаҳга ҳамд айтинг,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ғарибдир. Язид ибн Синон ал-Жазарий эса Абу Фарва ар-Руҳовийдир.

1886-ҳадис

حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ خَشْرَمٍ، حَدَّثَنَا عِيسَى بْنُ يُونُسَ، عَنْ رِشْدِينَ بْنِ كُرَيْبٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم كَانَ إِذَا شَرِبَ تَنَفَّسَ مَرَّتَيْنِ ‏.‏ قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ غَرِيبٌ لاَ نَعْرِفُهُ إِلاَّ مِنْ حَدِيثِ رِشْدِينَ بْنِ كُرَيْبٍ ‏.‏ قَالَ وَسَأَلْتُ أَبَا مُحَمَّدٍ عَبْدَ اللَّهِ بْنَ عَبْدِ الرَّحْمَنِ عَنْ رِشْدِينَ بْنِ كُرَيْبٍ قُلْتُ هُوَ أَقْوَى أَوْ مُحَمَّدُ بْنُ كُرَيْبٍ فَقَالَ مَا أَقْرَبَهُمَا وَرِشْدِينُ بْنُ كُرَيْبٍ أَرْجَحُهُمَا عِنْدِي ‏.‏ قَالَ وَسَأَلْتُ مُحَمَّدَ بْنَ إِسْمَاعِيلَ عَنْ هَذَا فَقَالَ مُحَمَّدُ بْنُ كُرَيْبٍ أَرْجَحُ مِنْ رِشْدِينَ بْنِ كُرَيْبٍ ‏.‏ وَالْقَوْلُ عِنْدِي مَا قَالَ أَبُو مُحَمَّدٍ عَبْدُ اللَّهِ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ رِشْدِينُ بْنُ كُرَيْبٍ أَرْجَحُ وَأَكْبَرُ وَقَدْ أَدْرَكَ ابْنَ عَبَّاسٍ وَرَآهُ وَهُمَا أَخَوَانِ وَعِنْدَهُمَا مَنَاكِيرُ ‏.‏

Бизга Алий ибн Хашрам ривоят қилди, у деди: бизга Исо ибн Юнус ривоят қилди, Ришдин ибн Курайбдан, у отасидан, у Ибн Аббос (розияллаҳу анҳумо)дан (ривоят қилдики), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ичганларида икки марта нафас олар эдилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ғарибдир, биз уни фақат Ришдин ибн Курайбнинг ҳадиси орқалигина биламиз. У деди: Мен Абу Муҳаммад Абдуллоҳ ибн Абдурраҳмондан Ришдин ибн Курайбнинг ҳақида сўраб: «У кучлироқми ёки Муҳаммад ибн Курайбми?» дедим. У: «Иккаласи ҳам бир-бирига яқин, бироқ менимча Ришдин ибн Курайб улардан афзалроқдир,» деди. У деди: Мен буни Муҳаммад ибн Исмоилдан сўрадим, у: «Муҳаммад ибн Курайб Ришдин ибн Курайбдан афзалроқдир,» деди. Менимча эса тўғри сўз Абу Муҳаммад Абдуллоҳ ибн Абдурраҳмон айтган сўздир: Ришдин ибн Курайб афзалроқ ва каттароқдир, у Ибн Аббосга етишган ва уни кўрган, улар икки ака-ука эдилар ва иккаласининг (ривоятларида) мункар (ривоятлар) бор.

1887-ҳадис

حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ خَشْرَمٍ، أَخْبَرَنَا عِيسَى بْنُ يُونُسَ، عَنْ مَالِكِ بْنِ أَنَسٍ، عَنْ أَيُّوبَ، وَهُوَ ابْنُ حَبِيبٍ أَنَّهُ سَمِعَ أَبَا الْمُثَنَّى الْجُهَنِيَّ، يَذْكُرُ عَنْ أَبِي سَعِيدٍ الْخُدْرِيِّ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم نَهَى عَنِ النَّفْخِ فِي الشُّرْبِ ‏.‏ فَقَالَ رَجُلٌ الْقَذَاةُ أَرَاهَا فِي الإِنَاءِ قَالَ ‏"‏ أَهْرِقْهَا ‏"‏ ‏.‏ قَالَ فَإِنِّي لاَ أَرْوَى مِنْ نَفَسٍ وَاحِدٍ قَالَ ‏"‏ فَأَبِنِ الْقَدَحَ إِذًا عَنْ فِيكَ ‏"‏ ‏.‏ قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ ‏.‏

Бизга Алий ибн Хашрам ривоят қилди, у деди: бизга Исо ибн Юнус хабар берди, Молик ибн Анасдан, у Айюбдан — у Ибн Ҳабибдир — у Абул-Мусанно ал-Жуҳанийдан эшитганини, у Абу Саид ал-Худрий (розияллаҳу анҳу)дан зикр қилиб (ривоят қилдики), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ичимликка пуфлашдан қайтардилар. Бир киши: «Идишда хас-чўп кўрсам-чи?» деди. У: «Уни тўкиб ташла,» дедилар. У: «Мен бир нафасда қонмайман,» деди. У: «Ундай бўлса, идишни оғзингдан узоқлаштир,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.

1888-ҳадис

حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي عُمَرَ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ بْنُ عُيَيْنَةَ، عَنْ عَبْدِ الْكَرِيمِ الْجَزَرِيِّ، عَنْ عِكْرِمَةَ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم نَهَى أَنْ يُتَنَفَّسَ فِي الإِنَاءِ أَوْ يُنْفَخَ فِيهِ ‏.‏ قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ ‏.‏

Бизга Ибн Абу Умар ривоят қилди, у деди: бизга Суфён ибн Уяйна ривоят қилди, Абдулкарим ал-Жазарийдан, у Икримадан, у Ибн Аббос (розияллаҳу анҳумо)дан (ривоят қилдики), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) идишга нафас олишдан ёки унга пуфлашдан қайтардилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.

1889-ҳадис

حَدَّثَنَا إِسْحَاقُ بْنُ مَنْصُورٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الصَّمَدِ بْنُ عَبْدِ الْوَارِثِ، حَدَّثَنَا هِشَامٌ الدَّسْتَوَائِيُّ، عَنْ يَحْيَى بْنِ أَبِي كَثِيرٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي قَتَادَةَ، عَنْ أَبِيهِ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏ "‏ إِذَا شَرِبَ أَحَدُكُمْ فَلاَ يَتَنَفَّسْ فِي الإِنَاءِ ‏"‏ ‏.‏ قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ ‏.‏

Бизга Ишоқ ибн Мансур ривоят қилди, у деди: бизга Абдуссамад ибн Абдулворис ривоят қилди, у деди: бизга Ҳишом ад-Даставоий ривоят қилди, Яҳё ибн Абу Касирдан, у Абдуллоҳ ибн Абу Қатодадан, у отасидан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Бирингиз ичганида идишга нафас олмасин,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.

1890-ҳадис

حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، عَنْ أَبِي سَعِيدٍ الْخُدْرِيِّ، رِوَايَةً أَنَّهُ نَهَى عَنِ اخْتِنَاثِ الأَسْقِيَةِ، ‏.‏ قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنْ جَابِرٍ، وَابْنِ، عَبَّاسٍ وَأَبِي هُرَيْرَةَ ‏.‏ قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ ‏.‏

Бизга Қутайба ривоят қилди, у деди: бизга Суфён ривоят қилди, аз-Зуҳрийдан, у Убайдуллоҳ ибн Абдуллоҳдан, у Абу Саид ал-Худрий (розияллаҳу анҳу)дан ривоят тариқасида (келтирдики), у (Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам) мешларнинг оғзини (ичкарига) қайириб ичишдан қайтардилар. У деди: Бу бобда Жобир, Ибн Аббос ва Абу Ҳурайрадан ҳам (ривоятлар бор). Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.

1891-ҳадис

حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ مُوسَى، حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، أَخْبَرَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ عُمَرَ، عَنْ عِيسَى بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أُنَيْسٍ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ رَأَيْتُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم قَامَ إِلَى قِرْبَةٍ مُعَلَّقَةٍ فَخَنَثَهَا ثُمَّ شَرِبَ مِنْ فِيهَا ‏.‏ قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنْ أُمِّ سُلَيْمٍ ‏.‏ قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ لَيْسَ إِسْنَادُهُ بِصَحِيحٍ ‏.‏ وَعَبْدُ اللَّهِ بْنُ عُمَرَ الْعُمَرِيُّ يُضَعَّفُ فِي الْحَدِيثِ وَلاَ أَدْرِي سَمِعَ مِنْ عِيسَى أَمْ لاَ

Бизга Яҳё ибн Мусо ривоят қилди, у деди: бизга Абдурраззоқ ривоят қилди, у деди: бизга Абдуллоҳ ибн Умар хабар берди, Исо ибн Абдуллоҳ ибн Унайсдан, у отасидан (ривоят қилиб) деди: Мен Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни осиғлиқ турган бир мешга туриб, унинг оғзини қайириб, сўнг ундан ичганларини кўрдим. У деди: Бу бобда Умм Сулаймдан ҳам (ривоят бор). Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадиснинг исноди саҳиҳ эмас. Абдуллоҳ ибн Умар ал-Умарий ҳадисда заиф (саналади) ва мен уни Исодан эшитганми ё йўқми, билмайман.

1892-ҳадис

حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي عُمَرَ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ يَزِيدَ بْنِ يَزِيدَ بْنِ جَابِرٍ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ أَبِي عَمْرَةَ، عَنْ جَدَّتِهِ، كَبْشَةَ قَالَتْ دَخَلَ عَلَىَّ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَشَرِبَ مِنْ فِي قِرْبَةٍ مُعَلَّقَةٍ قَائِمًا فَقُمْتُ إِلَى فِيهَا فَقَطَعْتُهُ ‏.‏ قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ غَرِيبٌ ‏.‏ وَيَزِيدُ بْنُ يَزِيدَ بْنِ جَابِرٍ هُوَ أَخُو عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ يَزِيدَ بْنِ جَابِرٍ وَهُوَ أَقْدَمُ مِنْهُ مَوْتًا ‏.‏

Бизга Ибн Абу Умар ривоят қилди, у деди: бизга Суфён ривоят қилди, Язид ибн Язид ибн Жобирдан, у Абдурраҳмон ибн Абу Амрадан, у бобоси Кабшадан (ривоят қилиб) деди: Менинг ҳузуримга Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) кирдилар ва осиғлиқ турган бир мешнинг оғзидан тик турган ҳолда ичдилар. Шунда мен унинг (мешнинг) оғзига туриб, уни кесиб олдим. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳ ғарибдир. Язид ибн Язид ибн Жобир эса Абдурраҳмон ибн Язид ибн Жобирнинг акасидир ва у ундан олдинроқ вафот этган.

1893-ҳадис

حَدَّثَنَا الأَنْصَارِيُّ، حَدَّثَنَا مَعْنٌ، حَدَّثَنَا مَالِكٌ، قَالَ وَحَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ، عَنْ مَالِكٍ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنْ أَنَسٍ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم أُتِيَ بِلَبَنٍ قَدْ شِيبَ بِمَاءٍ وَعَنْ يَمِينِهِ أَعْرَابِيٌّ وَعَنْ يَسَارِهِ أَبُو بَكْرٍ فَشَرِبَ ثُمَّ أَعْطَى الأَعْرَابِيَّ وَقَالَ ‏ "‏ الأَيْمَنَ فَالأَيْمَنَ ‏"‏ ‏.‏ قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ وَسَهْلِ بْنِ سَعْدٍ وَابْنِ عُمَرَ وَعَبْدِ اللَّهِ بْنِ بُسْرٍ ‏.‏ قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ ‏.‏

Бизга ал-Ансорий ривоят қилди, у деди: бизга Маън ривоят қилди, у деди: бизга Молик ривоят қилди; (Термизий) деди: ва бизга Қутайба ҳам ривоят қилди, Моликдан, у Ибн Шиҳобдан, у Анас (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилдики), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га сувга аралаштирилган сут келтирилди, ўнг томонларида бир бадавий араб, чап томонларида эса Абу Бакр (розияллаҳу анҳу) бор эди. У ичдилар, сўнг бадавийга бериб: «Ўнг (томондагига), сўнг ўнг (томондагига),» дедилар. У деди: Бу бобда Ибн Аббос, Саҳл ибн Саъд, Ибн Умар ва Абдуллоҳ ибн Бусрдан ҳам (ривоятлар бор). Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.

1894-ҳадис

حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ، حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ زَيْدٍ، عَنْ ثَابِتٍ الْبُنَانِيِّ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ رَبَاحٍ، عَنْ أَبِي قَتَادَةَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏ "‏ سَاقِي الْقَوْمِ آخِرُهُمْ شُرْبًا ‏"‏ ‏.‏ قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنِ ابْنِ أَبِي أَوْفَى ‏.‏ قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ ‏.‏

Бизга Қутайба ривоят қилди, у деди: бизга Ҳаммод ибн Зайд ривоят қилди, Собит ал-Бунонийдан, у Абдуллоҳ ибн Робоҳдан, у Абу Қатода (розияллаҳу анҳу)дан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилдики), у: «Қавмга сув қуйиб берувчи, ичишда уларнинг энг охиргисидир,» дедилар. У деди: Бу бобда Ибн Абу Авфодан ҳам (ривоят бор). Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.

1895-ҳадис

حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي عُمَرَ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ بْنُ عُيَيْنَةَ، عَنْ مَعْمَرٍ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ عُرْوَةَ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ كَانَ أَحَبَّ الشَّرَابِ إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم الْحُلْوُ الْبَارِدُ ‏.‏ قَالَ أَبُو عِيسَى هَكَذَا رَوَى غَيْرُ وَاحِدٍ عَنِ ابْنِ عُيَيْنَةَ مِثْلَ هَذَا عَنْ مَعْمَرٍ عَنِ الزُّهْرِيِّ عَنْ عُرْوَةَ عَنْ عَائِشَةَ وَالصَّحِيحُ مَا رُوِيَ عَنِ الزُّهْرِيِّ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم مُرْسَلاً ‏.‏

Бизга Ибн Абу Умар ривоят қилди, у деди: бизга Суфён ибн Уяйна ривоят қилди, Маъмардан, у аз-Зуҳрийдан, у Урвадан, у Оиша (розияллаҳу анҳо)дан (ривоят қилиб) деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га энг ёқимли ичимлик ширин, совуқ (ичимлик) эди. Абу Исо (Термизий) деди: шу тарзда бир нечтаси Ибн Уяйнадан, Маъмардан, аз-Зуҳрийдан, Урвадан, Оишадан шунга ўхшаш (ривоят) қилганлар. Саҳиҳ бўлгани эса аз-Зуҳрийдан, Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан мурсал тарзда ривоят қилингани(дир).

1896-ҳадис

حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ مُحَمَّدٍ، أَخْبَرَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ الْمُبَارَكِ، أَخْبَرَنَا مَعْمَرٌ، وَيُونُسُ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم سُئِلَ أَىُّ الشَّرَابِ أَطْيَبُ قَالَ ‏ "‏ الْحُلْوُ الْبَارِدُ ‏"‏ ‏.‏ قَالَ أَبُو عِيسَى وَهَكَذَا رَوَى عَبْدُ الرَّزَّاقِ عَنْ مَعْمَرٍ عَنِ الزُّهْرِيِّ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم مُرْسَلاً وَهَذَا أَصَحُّ مِنْ حَدِيثِ ابْنِ عُيَيْنَةَ رَحِمَهُ اللَّهُ ‏.‏

Бизга Аҳмад ибн Муҳаммад ривоят қилди, у деди: бизга Абдуллоҳ ибн ал-Муборак хабар берди, у деди: бизга Маъмар ва Юнус хабар берди, аз-Зуҳрийдан (ривоят қилдики), Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан: «Қайси ичимлик энг яхши?» деб сўралди. У: «Ширин, совуқ (ичимлик),» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: шу тарзда Абдурраззоқ ҳам Маъмардан, аз-Зуҳрийдан, Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан мурсал тарзда ривоят қилган ва бу Ибн Уяйна — раҳимаҳуллаҳ — нинг ҳадисидан саҳиҳроқдир.