حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ أَكْثَمَ، وَعَلِيُّ بْنُ خَشْرَمٍ، قَالاَ حَدَّثَنَا عِيسَى بْنُ يُونُسَ، عَنْ هِشَامِ بْنِ عُرْوَةَ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم كَانَ يَقْبَلُ الْهَدِيَّةَ وَيُثِيبُ عَلَيْهَا . وَفِي الْبَابِ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ وَأَنَسٍ وَابْنِ عُمَرَ وَجَابِرٍ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ صَحِيحٌ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ لاَ نَعْرِفُهُ مَرْفُوعًا إِلاَّ مِنْ حَدِيثِ عِيسَى بْنِ يُونُسَ عَنْ هِشَامٍ .
Бизга Яҳё ибн Аксам ва Али ибн Хашрам ривоят қилдилар, улар дедилар: бизга Исо ибн Юнус ривоят қилди, Ҳишом ибн Урвадан, у отасидан, у Оишадан (розияллаҳу анҳо ривоят қилдики), Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ҳадя қабул қилар ва унинг эвазига (мукофот) қайтарар эдилар. Бу бобда Абу Ҳурайра, Анас, Ибн Умар ва Жобирдан ҳам (ривоятлар бор). Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис шу йўл (санад) билан ҳасан ғариб саҳиҳдир, биз уни Исо ибн Юнуснинг Ҳишомдан (қилган) ҳадисидан бошқа йўл билан марфуъ (кўтарилган) ҳолда билмаймиз.