حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ مُحَمَّدٍ، أَخْبَرَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ الْمُبَارَكِ، عَنِ ابْنِ أَبِي ذِئْبٍ، قَالَ أَخْبَرَنِي عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ عَطَاءٍ، عَنْ عَبْدِ الْمَلِكِ بْنِ جَابِرِ بْنِ عَتِيكٍ، عَنْ جَابِرِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " إِذَا حَدَّثَ الرَّجُلُ الْحَدِيثَ ثُمَّ الْتَفَتَ فَهِيَ أَمَانَةٌ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ وَإِنَّمَا نَعْرِفُهُ مِنْ حَدِيثِ ابْنِ أَبِي ذِئْبٍ .
Бизга Аҳмад ибн Муҳаммад ривоят қилди, у деди: бизга Абдуллаҳ ибнул-Муборак хабар берди, Ибн Абу Зиъбдан, у деди: менга Абдурраҳмон ибн Ато хабар берди, Абдулмалик ибн Жобир ибн Атикдан, у Жобир ибн Абдуллаҳ (розияллаҳу анҳумо)дан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилдики), у зот: «Бир киши (бошқасига) бирор гап айтиб, сўнг (атрофига) ўгирилиб қараса, у (гап) омонатдир,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасандир, биз уни фақат Ибн Абу Зиъбнинг ҳадисидангина биламиз.