حَدَّثَنَا أَبُو كُرَيْبٍ، حَدَّثَنَا سُوَيْدُ بْنُ عَمْرٍو الْكَلْبِيُّ، عَنْ حَمَّادِ بْنِ سَلَمَةَ، عَنْ أَيُّوبَ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ سِيرِينَ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، أُرَاهُ رَفَعَهُ قَالَ " أَحْبِبْ حَبِيبَكَ هَوْنًا مَا عَسَى أَنْ يَكُونَ بَغِيضَكَ يَوْمًا مَا وَأَبْغِضْ بَغِيضَكَ هَوْنًا مَا عَسَى أَنْ يَكُونَ حَبِيبَكَ يَوْمًا مَا " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ غَرِيبٌ لاَ نَعْرِفُهُ بِهَذَا الإِسْنَادِ إِلاَّ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ . وَقَدْ رُوِيَ هَذَا الْحَدِيثُ عَنْ أَيُّوبَ بِإِسْنَادٍ غَيْرِ هَذَا رَوَاهُ الْحَسَنُ بْنُ أَبِي جَعْفَرٍ وَهُوَ حَدِيثٌ ضَعِيفٌ أَيْضًا بِإِسْنَادٍ لَهُ عَنْ عَلِيٍّ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم وَالصَّحِيحُ عَنْ عَلِيٍّ مَوْقُوفٌ قَوْلُهُ .
Бизга Абу Курайб ривоят қилди, у деди: бизга Сувайд ибн Амр ал-Калбий, Ҳаммод ибн Саламадан, у Айюбдан, у Муҳаммад ибн Сириндан, у Абу Ҳурайра (розияллаҳу анҳу)дан (ривоят қилди) — уни (Набийга) марфуъ қилган деб ўйлайман — у: «Дўстингни меъёрида севгин, балки у бирор куни душманинг бўлиб қолар; душманингга меъёрида адоват қилгин, балки у бирор куни дўстинг бўлиб қолар,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ғарибдир, биз уни бу иснод билан фақат шу йўл орқалигина биламиз. Бу ҳадис Айюбдан бошқа иснод билан ҳам ривоят қилинган — уни ал-Ҳасан ибн Абу Жаъфар ривоят қилган, у ҳам ўз исноди билан Алидан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан ривоят қилган заиф ҳадисдир; саҳиҳи эса Алидан мавқуф (унинг сўзи) сифатидир.