حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي عُمَرَ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ بْنُ عُيَيْنَةَ، عَنْ عَمْرِو بْنِ دِينَارٍ، عَنِ ابْنِ أَبِي مُلَيْكَةَ، عَنْ يَعْلَى بْنِ مَمْلَكٍ، عَنْ أُمِّ الدَّرْدَاءِ، عَنْ أَبِي الدَّرْدَاءِ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " مَنْ أُعْطِيَ حَظَّهُ مِنَ الرِّفْقِ فَقَدْ أُعْطِيَ حَظَّهُ مِنَ الْخَيْرِ وَمَنْ حُرِمَ حَظَّهُ مِنَ الرِّفْقِ فَقَدْ حُرِمَ حَظَّهُ مِنَ الْخَيْرِ " . قَالَ أَبُو عِيسَى وَفِي الْبَابِ عَنْ عَائِشَةَ وَجَرِيرِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ وَأَبِي هُرَيْرَةَ . وَهَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Ибн Абу Умар ривоят қилди, бизга Суфён ибн Уяйна ривоят қилди, Амр ибн Динордан, у Ибн Абу Мулайкадан, у Яъло ибн Мамлакдан, у Уммуд-Дардодан, у Абуд-Дардодан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилдики), у: «Кимга мулойимликдан ўз насибаси берилган бўлса, унга яхшиликдан ўз насибаси берилибди. Ким мулойимликдан ўз насибасидан маҳрум қилинган бўлса, у яхшиликдан ўз насибасидан маҳрум қилинибди,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу бобда Оиша, Жарир ибн Абдуллаҳ ва Абу Ҳурайрадан ҳам (ривоятлар) бор. Бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.