حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ مَنِيعٍ، حَدَّثَنَا يَزِيدُ بْنُ هَارُونَ، عَنْ أَبِي غَسَّانَ، مُحَمَّدِ بْنِ مُطَرِّفٍ عَنْ حَسَّانَ بْنِ عَطِيَّةَ، عَنْ أَبِي أُمَامَةَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " الْحَيَاءُ وَالْعِيُّ شُعْبَتَانِ مِنَ الإِيمَانِ وَالْبَذَاءُ وَالْبَيَانُ شُعْبَتَانِ مِنَ النِّفَاقِ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ إِنَّمَا نَعْرِفُهُ مِنْ حَدِيثِ أَبِي غَسَّانَ مُحَمَّدِ بْنِ مُطَرِّفٍ . قَالَ وَالْعِيُّ قِلَّةُ الْكَلاَمِ وَالْبَذَاءُ هُوَ الْفُحْشُ فِي الْكَلاَمِ وَالْبَيَانُ هُوَ كَثْرَةُ الْكَلاَمِ مِثْلُ هَؤُلاَءِ الْخُطَبَاءِ الَّذِينَ يَخْطُبُونَ فَيُوَسِّعُونَ فِي الْكَلاَمِ وَيَتَفَصَّحُونَ فِيهِ مِنْ مَدْحِ النَّاسِ فِيمَا لاَ يُرْضِي اللَّهَ .
Бизга Аҳмад ибн Манииъ ривоят қилди, у деди: бизга Язид ибн Ҳорун ривоят қилди, у Абу Ғассон Муҳаммад ибн Мутаррифдан, у Ҳассон ибн Атийядан, у Абу Умомадан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилдики), у: «Ҳаё ва кам гапириш имоннинг икки шохидир, беҳаёлик (қўпол сўзлаш) ва серзабонлик эса нифоқнинг икки шохидир,» дедилар. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан ғарибдир, биз уни фақат Абу Ғассон Муҳаммад ибн Мутаррифнинг ривоятидан биламиз. У деди: «ал-Ийй» — кам гапиришдир, «ал-Базо» — гапдаги қўполлик (беҳаёлик)дир, «ал-Баён» эса — Аллаҳни рози қилмайдиган нарсаларда одамларни мақтаб, сўзни чўзиб, баландпарвозлик билан гапирадиган ана шундай нотиқлар сингари кўп гапиришдир.