Мўминни улуғлаш

Yaxshilik va silai rahm kitobi · 1 ҳадис

باب مَا جَاءَ فِي تَعْظِيمِ الْمُؤْمِنِ

حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ أَكْثَمَ، وَالْجَارُودُ بْنُ مُعَاذٍ، قَالاَ حَدَّثَنَا الْفَضْلُ بْنُ مُوسَى، حَدَّثَنَا الْحُسَيْنُ بْنُ وَاقِدٍ، عَنْ أَوْفَى بْنِ دَلْهَمٍ، عَنْ نَافِعٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، قَالَ صَعِدَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم الْمِنْبَرَ فَنَادَى بِصَوْتٍ رَفِيعٍ فَقَالَ ‏ "‏ يَا مَعْشَرَ مَنْ قَدْ أَسْلَمَ بِلِسَانِهِ وَلَمْ يُفْضِ الإِيمَانُ إِلَى قَلْبِهِ لاَ تُؤْذُوا الْمُسْلِمِينَ وَلاَ تُعَيِّرُوهُمْ وَلاَ تَتَّبِعُوا عَوْرَاتِهِمْ فَإِنَّهُ مَنْ تَتَبَّعَ عَوْرَةَ أَخِيهِ الْمُسْلِمِ تَتَبَّعَ اللَّهُ عَوْرَتَهُ وَمَنْ تَتَبَّعَ اللَّهُ عَوْرَتَهُ يَفْضَحْهُ وَلَوْ فِي جَوْفِ رَحْلِهِ ‏"‏ قَالَ وَنَظَرَ ابْنُ عُمَرَ يَوْمًا إِلَى الْبَيْتِ أَوْ إِلَى الْكَعْبَةِ فَقَالَ مَا أَعْظَمَكِ وَأَعْظَمَ حُرْمَتَكِ وَالْمُؤْمِنُ أَعْظَمُ حُرْمَةً عِنْدَ اللَّهِ مِنْكِ ‏.‏ قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ لاَ نَعْرِفُهُ إِلاَّ مِنْ حَدِيثِ الْحُسَيْنِ بْنِ وَاقِدٍ ‏.‏ وَرَوَى إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ السَّمَرْقَنْدِيُّ عَنْ حُسَيْنِ بْنِ وَاقِدٍ نَحْوَهُ وَرُوِيَ عَنْ أَبِي بَرْزَةَ الأَسْلَمِيِّ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم نَحْوُ هَذَا ‏.‏

Бизга Яҳё ибн Аксам ва ал-Жоруд ибн Муоз ривоят қилдилар, улар дедилар: бизга ал-Фазл ибн Мусо ривоят қилди, у деди: бизга ал-Ҳусайн ибн Воқид ривоят қилди, у Авфа ибн Далҳамдан, у Нофиъдан, у Ибн Умар (розияллаҳу анҳумо)дан (ривоят қилдики), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) минбарга чиқиб, баланд овоз билан нидо қилдилар ва: «Эй тили билан Исломни қабул қилган-у, имон ҳали қалбига етиб бормаган жамоа! Мусулмонларга озор берманглар, уларни айбламанглар ва уларнинг айбу нуқсонларини изламанглар. Зеро, ким ўз мусулмон биродарининг айбини изласа, Аллаҳ унинг айбини излайди; Аллаҳ кимнинг айбини изласа, ҳатто ўз уйининг ичида (яширин) бўлса-да, уни шарманда қилади,» дедилар. У (Нофиъ) деди: бир куни Ибн Умар Байтга — ёки Каъбага — қаради-да: «Сен қанчалик улуғсан, сенинг ҳурматинг қанчалик буюкдир! Мўмин эса Аллаҳнинг ҳузурида сендан-да кўпроқ ҳурматга лойиқдир,» деди. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан ғарибдир, биз уни фақат ал-Ҳусайн ибн Воқид ривоятидан биламиз. Ишоқ ибн Иброҳим ас-Самарқандий ҳам Ҳусайн ибн Воқиддан шунга ўхшаш ривоят қилган; Абу Барза ал-Асламийдан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан ҳам шунга ўхшаши ривоят қилинган.