حَدَّثَنَا إِسْحَاقُ بْنُ مُوسَى الأَنْصَارِيُّ، قال حَدَّثَنَا مَعْنٌ، قال حَدَّثَنَا مَالِكٌ، عَنْ يَزِيدَ بْنِ خُصَيْفَةَ، عَنْ عَمْرِو بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ كَعْبٍ السُّلَمِيِّ، أَنَّ نَافِعَ بْنَ جُبَيْرِ بْنِ مُطْعِمٍ، أَخْبَرَهُ عَنْ عُثْمَانَ بْنِ أَبِي الْعَاصِي، أَنَّهُ قَالَ أَتَانِي رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَبِي وَجَعٌ قَدْ كَانَ يُهْلِكُنِي فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " امْسَحْ بِيَمِينِكَ سَبْعَ مَرَّاتٍ وَقُلْ أَعُوذُ بِعِزَّةِ اللَّهِ وَقُوَّتِهِ مِنْ شَرِّ مَا أَجِدُ " . قَالَ فَفَعَلْتُ فَأَذْهَبَ اللَّهُ مَا كَانَ بِي فَلَمْ أَزَلْ آمُرُ بِهِ أَهْلِي وَغَيْرَهُمْ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Бизга Ишоқ ибн Мусо ал-Ансорий ривоят қилди, у деди: бизга Маън ривоят қилди, у деди: бизга Молик ривоят қилди, Язид ибн Хусайфадан, у Амр ибн Абдуллаҳ ибн Каъб ас-Суламийдан (ривоят қилдики), Нофиъ ибн Жубайр ибн Мутъим унга Усмон ибн Абул-Осдан хабар бериб (айтдики), у деди: Менинг олдимга Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) келдилар, ҳолбуки менда мени ҳалок қилаётган бир оғриқ бор эди. Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Ўнг қўлинг билан етти марта сийпалаб, «Аъузу би-иззатиллаҳи ва қудратиҳи мин шарри мо ажиду» (Сезаётган дардим ёмонлигидан Аллаҳнинг иззати ва қудратига сиғинаман), деб айт,» дедилар. У деди: мен шундай қилдим, Аллаҳ мендаги (дардни) кетказди ва мен буни ўз аҳлимга ва бошқаларга буюришдан тўхтамадим. Абу Исо (Термизий) деди: бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.