حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي عُمَرَ، قال حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، قال حَدَّثَنَا الزُّهْرِيُّ، قَالَ مَرَّةً قَالَ قَبِيصَةُ وَقَالَ مَرَّةً رَجُلٌ عَنْ قَبِيصَةَ بْنِ ذُؤَيْبٍ قَالَ جَاءَتِ الْجَدَّةُ أُمُّ الأُمِّ أَوْ أُمُّ الأَبِ إِلَى أَبِي بَكْرٍ فَقَالَتْ إِنَّ ابْنَ ابْنِي أَوِ ابْنَ بِنْتِي مَاتَ وَقَدْ أُخْبِرْتُ أَنَّ لِي فِي كِتَابِ اللَّهِ حَقًّا . فَقَالَ أَبُو بَكْرٍ مَا أَجِدُ لَكِ فِي الْكِتَابِ مِنْ حَقٍّ وَمَا سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَضَى لَكِ بِشَيْءٍ وَسَأَسْأَلُ النَّاسَ . قَالَ فَسَأَلَ فَشَهِدَ الْمُغِيرَةُ بْنُ شُعْبَةَ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَعْطَاهَا السُّدُسَ . قَالَ وَمَنْ سَمِعَ ذَلِكَ مَعَكَ قَالَ مُحَمَّدُ بْنُ مَسْلَمَةَ . قَالَ فَأَعْطَاهَا السُّدُسَ ثُمَّ جَاءَتِ الْجَدَّةُ الأُخْرَى الَّتِي تُخَالِفُهَا إِلَى عُمَرَ . قَالَ سُفْيَانُ وَزَادَنِي فِيهِ مَعْمَرٌ عَنِ الزُّهْرِيِّ وَلَمْ أَحْفَظْهُ عَنِ الزُّهْرِيِّ وَلَكِنْ حَفِظْتُهُ مِنْ مَعْمَرٍ أَنَّ عُمَرَ قَالَ إِنِ اجْتَمَعْتُمَا فَهُوَ لَكُمَا وَأَيَّتُكُمَا انْفَرَدَتْ بِهِ فَهُوَ لَهَا .
Бизга Ибн Абу Умар ривоят қилди, у деди: бизга Суфён ривоят қилди, у деди: бизга аз-Зуҳрий ривоят қилди, у бир марта: «Қабиса деди,» деди, яна бир марта эса: «Бир киши Қабиса ибн Зуъайбдан (ривоят қилди),» деди. (Қабиса) деди: бир буви — онанинг онаси ёки отанинг онаси — Абу Бакрнинг ҳузурига келиб: «Ўғлимнинг ўғли (ёки: қизимнинг ўғли) вафот этди, менга Аллаҳнинг Китобида бир ҳақ (улуш) бор деб хабар берилди,» деди. Абу Бакр: «Мен Китобда сенга (аталган) бирор ҳақ топмаяпман, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) сен учун бирор нарса ҳукм қилганларини ҳам эшитмаганман, лекин мен одамлардан сўрайман,» деди. (Қабиса) деди: шунда у сўради ва ал-Муғира ибн Шуъба: «Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) унга (бувига) олтидан бирни берганлар,» деб гувоҳлик берди. (Абу Бакр): «Сен билан бирга буни яна ким эшитган эди?» деди. (Ал-Муғира): «Муҳаммад ибн Маслама,» деди. (Қабиса) деди: шунда у (Абу Бакр) бувига олтидан бирни берди. Кейин унга мухолиф бўлган бошқа бир буви Умарнинг ҳузурига келди. Суфён деди: Маъмар менга аз-Зуҳрийдан буни зиёда қилиб (қўшиб) берди — мен буни аз-Зуҳрийдан ёдламадим, лекин Маъмардан ёдладим — Умар: «Агар иккалангиз бирга бўлсангиз, у (улуш) иккалангиз учундир, қайсингиз ёлғиз қолсангиз, у ўшанинг учундир,» деди.
حَدَّثَنَا الأَنْصَارِيُّ، حَدَّثَنَا مَعْنٌ، قال حَدَّثَنَا مَالِكٌ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنْ عُثْمَانَ بْنِ إِسْحَاقَ بْنِ خَرَشَةَ، عَنْ قَبِيصَةَ بْنِ ذُؤَيْبٍ، قَالَ جَاءَتِ الْجَدَّةُ إِلَى أَبِي بَكْرٍ تَسْأَلُهُ مِيرَاثَهَا . قَالَ فَقَالَ لَهَا مَا لَكِ فِي كِتَابِ اللَّهِ شَيْءٌ وَمَا لَكِ فِي سُنَّةِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم شَيْءٌ فَارْجِعِي حَتَّى أَسْأَلَ النَّاسَ . فَسَأَلَ النَّاسَ فَقَالَ الْمُغِيرَةُ بْنُ شُعْبَةَ حَضَرْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَأَعْطَاهَا السُّدُسَ . فَقَالَ أَبُو بَكْرٍ هَلْ مَعَكَ غَيْرُكَ فَقَامَ مُحَمَّدُ بْنُ مَسْلَمَةَ الأَنْصَارِيُّ فَقَالَ مِثْلَ مَا قَالَ الْمُغِيرَةُ بْنُ شُعْبَةَ فَأَنْفَذَهُ لَهَا أَبُو بَكْرٍ . قَالَ ثُمَّ جَاءَتِ الْجَدَّةُ الأُخْرَى إِلَى عُمَرَ بْنِ الْخَطَّابِ تَسْأَلُهُ مِيرَاثَهَا فَقَالَ مَا لَكِ فِي كِتَابِ اللَّهِ شَيْءٌ وَلَكِنْ هُوَ ذَاكَ السُّدُسُ فَإِنِ اجْتَمَعْتُمَا فِيهِ فَهُوَ بَيْنَكُمَا وَأَيَّتُكُمَا خَلَتْ بِهِ فَهُوَ لَهَا . قَالَ أَبُو عِيسَى وَفِي الْبَابِ عَنْ بُرَيْدَةَ . وَهَذَا أَحْسَنُ وَهُوَ أَصَحُّ مِنْ حَدِيثِ ابْنِ عُيَيْنَةَ .
Бизга ал-Ансорий ривоят қилди, бизга Маън ривоят қилди, у деди: бизга Молик ривоят қилди, у Ибн Шиҳобдан, у Усмон ибн Ишоқ ибн Харашадан, у Қабиса ибн Зуъайбдан (ривоят қилдики), у деди: бир буви Абу Бакрнинг ҳузурига келиб, ундан ўз меросини сўради. (Қабиса) деди: шунда у (Абу Бакр) унга: «Сенга Аллаҳнинг Китобида ҳеч нарса йўқ, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг суннатида ҳам сенга (аталган) ҳеч нарса йўқ. Сен қайт, мен одамлардан сўраб кўрай,» деди. Шунда у одамлардан сўради ва ал-Муғира ибн Шуъба: «Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг ҳузурларида ҳозир эдим, у унга олтидан бирни бердилар,» деди. Абу Бакр: «Сен билан бирга бошқа (гувоҳ) борми?» деди. Шунда Муҳаммад ибн Маслама ал-Ансорий туриб, ал-Муғира ибн Шуъба айтган каби (гапни) айтди. Шунда Абу Бакр уни (олтидан бирни) бувига бериб амалга оширди. (Қабиса) деди: кейин бошқа бир буви Умар ибн ал-Хаттобнинг ҳузурига келиб, ундан ўз меросини сўради. У: «Сенга Аллаҳнинг Китобида ҳеч нарса йўқ, лекин ўша (машҳур) олтидан бири (бор). Агар иккалангиз унда бирга бўлсангиз, у иккалангиз ўртасида (тақсимланади), қайсингиз унда ёлғиз қолсангиз, у ўшанинг учундир,» деди. Абу Исо (Термизий) деди: бу бобда Бурайдадан ҳам (ривоят) бор. Бу (ривоят) Ибн Уяйнанинг ҳадисидан яхшироқ ва саҳиҳроқдир.